Izbori kojih se Evropa plaši, a Putin im se raduje: „EU je na ivici razdora“

A onda se desilo nešto sasvim drugo – učesnici mitinga u Berlinu krajem prošlog meseca nisu nosili boje Ukrajine, već boje separatističkih „republika“ Luganska i Donjecka koje podržava Kremlj. Meta njihovih mračnih upozorenja nije bila Rusija, već SAD, prenosi Jutarnji.hr.

„Poslednjih godina pojavila se jasna linija trajnog uništavanja demokratskih prava i marša ka fašizmu“, rekao je svojoj publici Klaus Hartman, šef socijalističke Nemačke Lige slobodnih mislilaca, žaleći da je Nemačka postala nešto više od Američki „vazal“ u Ukrajini i drugde. „Ove dve republike imaju ista prava koja NATO zahteva za sopstvenu klijentelu, slobodan izbor da izaberu svoj savez“.

Bilo bi primamljivo odbaciti takva razmišljanja i osećanja kao lutanje po političkim marginama – pogotovo što je dotični miting organizovala mala nemačka Komunistička partija – ali kako se rat u Ukrajini odugovlači, Evropljani sve više osećaju teret viših cena energije i ekonomsko usporavanje na njihovim leđima, a margine se ubrzano približavaju centru, piše ugledni portal Politico.

To je postalo jasno kada su hiljade krajnje desničarskih i levičarskih demonstranata izašle na ulice u Češkoj i Nemačkoj da protestuju protiv povećanja cena energenata, podrške NATO-a i Zapada Ukrajini. Samo u Pragu, oko 70.000 demonstranata učestvovalo je na nedavnom protestu u centru češke prestonice.

Hiljade ljudi okupilo se u nemačkim gradovima Lajpcigu i Magdeburgu, odgovarajući na pozive ekstremističkih partija da ponove građanske nemire koji su srušili komunističku diktaturu u Istočnoj Nemačkoj. „NATO je uspeo da uradi sve što je bilo loše sa Ukrajinom i Rusijom što je moglo da se uradi“, rekao je Gregor Gizi, bivši šef partije Evropske levice, uz buran aplauz u Lajpcigu.

Sve veća „oluja“ suočava evropske lidere sa teškom istinom da, čak i dok su ruske snage na bojnom polju protiv Ukrajine, Kremlj i dalje vodi svoj dugogodišnji rat protiv evropskih demokratskih osnova. Rusija je godinama radila na potkopavanju poverenja javnosti u demokratske vlade svojim toksičnim koktelom dezinformacija na društvenim mrežama i političkim podmetanjima, prvenstveno kroz svoju podršku ekstremno marginalnim elementima koji sada podstiču protestne pokrete.

Italija kao „game changer“

Ali glavni cilj ovih napora nije da se Evropljani pretvore u pristalice Rusije – iako bi Kremlj to pozdravio – već da polarizuju i destabilizuju zapadnu politiku do te mere da birači ne znaju u šta da veruju. „Nema sumnje da (Vladimir) Putin pobeđuje u tom smislu“, kaže jedan visoki zvaničnik Evropske komisije. Zvaničnik je ukazao na politički preokret u Bugarskoj, gde je predsednik Rumen Radev prošlog meseca „gurnuo“ vladu koju je imenovao da pregovara sa ruskim Gaspromom o novom ugovoru o snabdevanju gasom.

I dok je taj potez izazvao ulične proteste onih koji se protive održavanju energetske zavisnosti Bugarske od Moskve, mnogi u zemlji – koja ima duboke kulturne i istorijske veze sa Rusijom – pozdravili su taj potez.

Slična je situacija i u Mađarskoj, gde je premijer Viktor Orban, večiti bete noire EU, jasno stavio do znanja da nema nameru da prekine sve veze sa Kremljom. Ove nedelje, Orban, koji kaže da Ukrajina ne može da pobedi u ratu, zapretio je da će blokirati obnavljanje nekih evropskih sankcija Rusiji ukoliko tri oligarha ne budu uklonjena sa liste.

Mađarski premijer je možda brzo odustao, ali bi za nekoliko nedelja Orbanove akrobacije mogle da postanu najmanja briga Evrope. Naime, čelnici Evropske unije pripremaju se za rezultate izbora u Italiji krajem meseca, a predviđa se da će stranke krajnje desnice osvojiti dovoljnu podršku za formiranje koalicije. Italijanski izbori mogli bi da budu „promena igre“ za Evropu, upozorio je visoki zvaničnik Komisije.

Iako je Đorđa Meloni, lider postfašističke partije Braća Italije, za koju se očekuje da pobedi na izborima, kritikovala rusku invaziju i podržala vojnu pomoć Ukrajini, njena verovatna koalicija uključuje neke od evropskih političara koji su najsimpatičniji ruskom predsedniku Vladimir Putin, poput Matea Salvinija, lidera krajnje desničarske Lige, i Silvija Berluskonija, bivšeg trostrukog premijera koji je jednom Putinu dao pokrivač za jorgan sa slikom u prirodnoj veličini na kojoj se dvojica rukuju.

Nije izvesno da li će Meloni, koja je slavila Putinov reizbor za predsednika 2018. kao „nedvosmislenu volju ruskog naroda“, zadržati svoj stav o Rusiji, uprkos pritisku javnosti koji zahteva mekši pristup.

Odlučnost Evropljana u podršci je sve slabija

Iako su Evropljani generalno odbacili ruski narativ suočeni sa užasima Kremlja u Ukrajini, ankete širom evropskog regiona pokazuju da njihova odlučnost slabi. U najvećim zemljama – Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji i Poljskoj – građani su sada više zabrinuti za troškove života nego za rat, prema anketi YouGov objavljenoj ovog meseca. U Francuskoj bi 40 odsto stanovništva podržalo povratak pokreta Žutih prsluka, koji je održavao nasilne proteste na nedeljnoj bazi koji su izbili 2018. kako bi nametnuli ono što su organizatori nazvali „ekonomskom pravdom“.

U ovom kontekstu, čini se neizbežnim da će se evropski lideri suočiti sa sve većim pritiskom da ublaže sankcije Rusiji. Vreme – a da ne pominjemo vreme – je na strani Moskve. Kako temperature budu padale u narednim nedeljama i mesecima kako se približava zima, Evropljani će početi da osećaju teret rasta cena prirodnog gasa, koje su se skoro utrostručile. Iako sankcije nisu jedini faktor koji podstiče cene energenata, one su svakako odigrale ulogu, posebno kada je reč o odluci Moskve da prekine dotok prirodnog gasa u Evropu, koji je ranije činio više od jedne trećine snabdevanja EU .