Izbori u Nemačkoj: Ko učestvuje, kako izgleda glasanje i hoće li iko u koaliciju sa ekstremnim desničarima?

Raskol koalicije „semafor“, koja je Nemačku vodila na čelu sa socijaldemokratom Olafom Šolcom, rezultat je poduže žestoke svađe oko fiskalne i budžetske politike i mera štednje, u kojoj je lider Liberalne FDP (najmanje stranke tročlane koalicije, u kojoj su još i socijaldemokratska SPD i Zeleni) Kristijan Lindner zastupao konzervativne stavove, uključujući i smanjenje socijalnih davanja građanima.

Šolc je naposletku Lindnera smenio sa pozicije ministra finansija, optuživši ga za podrivanje svakog dogovora u koaliciji i iznošenje unutrašnjih rasprava zarad političkih poena, što je dovelo do kraha koalicije.

Kako navodi bosanski Klix, svaka stranka koja učestvuje u izborima u Nemačkoj pred početak kampanje daje svog kandidata za kancelara, a to mesto ide obično najvećoj stranci u koaliciji.

Iako u samom izbornom procesu učestvuje više stranaka, izdvaja se pet koje bi potencijalno mogle biti deo vladajuće koalicije, ili barem deo pregovora, te šesta koja će ostvariti zaista dobar rezultat, ali stopostotno neće biti deo vlasti.

Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i Fridrih Merc

Konzervativni CDU vodi u anketama širom države sa prognozama da će osvojiti nešto manje od 30 odsto, a kako navodi novinar Dojče Velea Nemanja Rujević za Danas, „bilo bi potrebno baš veliko čudo da se do nedelje 23. februara tu nešto promeni“.

Kandidat konzervativaca za kancelara Fridrih Merc nalazi se u redovima CDU od 2002. godine.

Kako piše BBC, njegova prva dva pokušaja da preuzme liderstvo u CDU-u nisu uspela – izgubio je od Angele Merkel 2018. godine, a zatim od Armina Lašeta, koji je kasnije doživeo poraz na nemačkim izborima 2021.

Nakon toga, Merc je preuzeo CDU i vodi kampanju pod sloganom „Nemačka na koju ponovo možemo biti ponosni“.

Obećao je da će ograničiti imigraciju, smanjiti poreze i srezati 50 milijardi evra iz socijalne potrošnje kako bi podstakao posustalu nemačku ekonomiju.

Kada je u pitanju Ukrajina, obećao je da će pojačati pomoć zemlji koja se bori protiv ruske invazije.

Kako navodi Dojče vele, na pitanje vezano za članstvo Ukrajine u NATO, Merc je u TV duelu sa Olafom Šolcom naveo da „NATO ne prihvata članice koje su trenutno u ratu“.

Istovremeno, ocenio je da je dodeljivanje Ukrajini statusa kandidata za članstvo u EU „ispravan potez“ i naglasio da bi ulazak u Evropsku uniju Ukrajini doneo „značajno veću sigurnost““. Nije se osvrnuo na mogućnost pridruživanja NATO-u nakon završetka rata.

Kandidat konzervativaca je izazvao žestoke reakcije kada je nedavno pokušao da pooštri imigracione propise oslanjajući se na glasove krajnje desničarske Alternative za Nemačku (AfD).

Bivša kancelarka CDU-a Angela Merkel izjavila je da je bilo „pogrešno“ prihvatiti glasove AfD-a, a Merc se suočio s masovnim protestima.

Tekst koji je predviđao ta pooštravanja, a koji su predložili konzervativci, nije „prošao“, ali je zato postao idealna kritika koju koriste Mercovi protivnici, kao što se moglo videti u TV duelu između njega i Šolca.

Taj TV duel je, kako Rujević navodi, „zakljinjanjima Merca da neće nikad u ići vladu sa desničarskom Alternativom za Nemačku“, te pokušajima Šolca da „uplaši građane upravo tom mogućom desničarskom koalicijom“.

Ipak, Merc je uspeo da pridobije podršku svoje stranke i ostavi godine dominacije svojih centrističkih rivala iza sebe.

Socijaldemokratska partija (SPD) i Olaf Šolc

SPD je u ovu predizbornu kampanju ušao kao stranka koja je možda i najviše izgubila zbog loših odnosa unutar koalicije semafor.

Olaf Šolc, kao lider SPD-a i kancelar Nemačke za vreme pomenute koalicije, nije uspeo da zaustavi njen raspad i da moderira odnose između liberalnog FDP-a i Zelenih, a vlada se od samog početka suočavala sa brojnim problemima, uglavnom zbog uticaja ruskog rata u Ukrajini na nemačku ekonomiju.

Unutar njegove sopstvene Socijaldemokratske partije bilo je onih koji su smatrali da je Boris Pistorijus trebalo da bude kandidat za kancelara umesto njega.

Nemačka je tokom Šolcove vlade postala najveći evropski pružalac pomoći Ukrajini.

Šolc je govorio o „zeitenwende“ (prekretnici) u jačanju nemačke odbrambene politike i povećanju vojne potrošnje, ali su ga mnogi optuživali da deluje presporo ili prekasno.

Kada su u pitanju konkretne ideje, Šolc predlaže održavanje postojećih sistema uz blage promene. Tako u kontekstu socijalnih usluga, SPD predlaže ukidanje pomoći za one koji „dugo vremena odbijaju poslove“, ali uz povećanje minimalne plate na 15 eura po satu.

Najkontroverzniji predlog koji ima SPD je ukidanje takozvane „kočnice za dug“, odnosno povećanje deficita u budžetu iznad zakonski propisane granice. Šolc je lobirao za ukidanje ove „kočnice“ još tokom 2024. godine, ali nije za to dobio dovoljnu podršku.

U kontekstu migracija, Šolc i SPD žele ubrzati deportacije i generalno reformisati sistem, ali odbijaju da prihvate radikalnije mere koje predlažu CDU i AfD.

SPD je ranije ulazio u saveze s konzervativcima, a iako je Šolc izjavio da više ne može da veruje Mecu, Socijaldemokrate ostaju potencijalni koalicioni partner.

Po pitanju Ukrajine, Šolc i njegova SPD su nedavno zauzeli oprezniji stav – naglašavajući potrebu za diplomatijom – za razliku od konzervativaca, Zelenih i FDP-a, koji se svi zalažu za isporuku nemačkih dalekometnih raketa Taurus Kijevu, piše Rojters.

Šolc je izjavio da ukrajinsko članstvo u NATO-u „neće uskoro biti ostvareno“, ističući da su Sjedinjene Države odbacile tu ideju.

Socijaldemokratski kandidat je u TV debati plan starog-novog predsednika SAD Donalda Trampa da Pojas Gaze pretvori u „Rivijeru Bliskog istoka“ nazvao „skandaloznim“, uzimajući u obzir razmere uništenja i patnje u tom području.

Alternativa za Nemačku (AfD) i Alis Vajdel

Krajnje-desna politička partija AfD, koja prema anketama uživa podršku od 22 odsto, gotovo sigurno neće ući u koaliciju ni sa jednom drugom partijom, prvenstveno zbog konsenzusa koji vlada u nemačkoj politici još od kraja Drugog svetskog rata, a koji nalaže da demokratske partije nikad neće sprovoditi zajedničke akcije sa ekstremnom desnicom.

Kandidatkinja ekstremne desnice za kancelarku Alis Vajdel je tokom predizbornog perioda u Nemačkoj i nakon izborne pobede Donalda Trampa u SAD dobijala snažnu podršku od milijardera Ilona Maska.

U razgovoru sa najbogatijim čovekom na svetu na njegovoj mreži X mogle su se čuti razne kontroverzne misli.

Kako navodi Dojče vele, u jednom trenutku Mask je rekao da je krađa legalna u Kaliforniji, dok je Vajdel tvrdila da je Adolf Hitler bio komunista.

Vajdel je u javnom prostoru umanjivala Holokaust, relativizovala nacistički režim koji je predvodio Adolf Hitler, te govorila da se „Nemačka treba rešiti svog kulta krivice“.

U kontekstu rata u Ukrajini, AfD se zalaže za obustavu slanja oružja Kijevu i obnovu dobrih odnosa sa Moskvom.

Ekstremno-desna partija želi da odbaci evro, uvede ponovo nemačku marku, te potencijalno napusti Evropsku uniju.

Antiislamska i antimigrantska AfD pozvala je na zatvaranje granica i ukidanje prava azilanata na spajanje porodica.

Neki visoki članovi AfD-a otišli su još dalje u svojim izjavama i učestvovali u razgovorima s krajnje desničarskim aktivistima o deportaciji miliona ljudi stranog porekla, uključujući državljane Nemačke.

Zeleni, Vagenkneht, Levica i Liberali

Zeleni su igrali ključnu ulogu u Šolcovoj vladi, gde je njihov lider Robert Habek bio vicekancelar i ministar privrede.

Međutim, jedna od njegovih glavnih politika – postepeno ukidanje sistema grejanja na fosilna goriva u Nemačkoj – morala je biti ublažena, što je dovelo do pada rejtinga vlade u anketama.

Habek, kandidat Zelenih za kancelara Nemačke, zauzeo je čvrst stav po pitanju pomoći Ukrajini, uključujući i slanje raketa „Taurus“, što je nota koja vezuje Zelene sa CDU, ali je oštro kritikovao Fridriha Merca zbog oslanjanja na glasove AfD-a u parlamentu.

Odnosi s Mercom su napeti, posebno nakon što ga je Habek optužio da se svojim potezima diskvalifikovao za funkciju kancelara, ali Zeleni bi i dalje mogli da se vrate u vladu.

Habek je, poput Šolca, pozvao na reformu ustavno zagarantovanog ograničenja zaduživanja (Schuldenbremse) kako bi se omogućila veća javna potrošnja.

Zeleni se zalažu za otvoreniju politiku azila, podržavajući državne inicijative za spasavanje migranata na moru, pojednostavljenje procesa spajanja porodica i unapređenje integracije.

Kandidatkinja za kancelarku Sara Vagenkneht, odnosno njena partija Savez Sare Vagenkneht, ima snažnu podršku u istočnoj Nemačkoj.

Ona se, poput Alis Vajdel, zalaže za bliže odnose sa Kremljom i obustavu vojne pomoći Ukrajini, a sebe predstavlja kao alternativu AfD-u, nazivajući se „levim konzervativcem“.

Prema anketama, Vagenkneht bi mogla imati poteškoća da dostigne nacionalni prag od pet odsto za ulazak u parlament.

Liberalni FDP i njihov lider Kristijan Lindner, kojem je Šolc dao otkaz i tako srušio „semafor“ koaliciju, bore se za opstanak.

Liberali se takođe zalažu za slanje „Taurus“ raketa Ukrajini, a vatreni su zagovornici ograničenja javnog zaduživanja

U slučaju da FDP bude ispod cenzusa i ostane van Bundestaga, Lindner će najverovatnije napustiti mesto lidera stranke, a biće upitna budućnost ove liberalne partije.

Ko bi mogao da oformi vladu?

Konzervativne stranke CDU i CSU favoriti su za osvajanje najviše mesta u Bundestagu, ali je Merc isključivanjem koalicije s AfD-om suzio opcije za potencijalne partnere u vladi. Dakle, najveće izglede ima dogovor sa SPD-om ili Zelenima, ili sa obe stranke.

Mnogi u SPD-u su nerado spremni da sarađuju sa Mercom nakon spora o migraciji, ali se takozvana „velika koalicija“ dve stranke smatra mogućom.

Kako funkcioniše glasanje?

Izbori za Bundestag obično se održavaju svake četiri godine – ovi su bili zakazani za 28. septembar 2025, ali su pomereni zbog kolapsa Šolcove vlade.

Građani stariji od 18 godina imaju dva glasa. Jedan je za direktni izbor poslanika Bundestaga u 299 izbornih jedinica. Drugi je za izbor političke stranke u jednoj od 16 saveznih država u kojoj žive.

Svaka stranka koja osvoji pet odsto glasova na tom drugom glasanju može ući u Bundestag, a zatim koristi svoje liste na državnom nivou da izabere poslanike.

Kompleksna pravila glasanja, zbog kojih je odlazeći parlament imao 733 mesta, sada su ukinuta. To znači da će sledeći Bundestag imati ukupno 630 mesta.

Međutim, jedno od starih pravila će ostati. Svaka stranka koja ne osvoji pet odsto glasova može ipak ući u Bundestag, ako pobedi u tri od 299 izbornih jedinica.