Izbori, ratovi i previranja: Svet na ivici u 2024. godini

Ali, iako su previranja neporeciva – a dodatno im doprinose promene u trgovinskim i investicionim tokovima, brz tehnološki napredak i duboke demografske promene – ostaje otvoreno pitanje šta će proizaći iz toga.

Predstojeća tranzicija mogla bi da bude rasvetljena ili čak ubrzana ishodom ključnih izbora ove godine, u kojoj će 4,2 milijarde ljudi imati priliku da glasa u 76 zemalja, čineći 2024. najvećom izbornom godinom u istoriji.

Izbori će biti održani u osam od deset najmnogoljudnijih zemalja sveta (Bangladeš, Brazil, Indija, Indonezija, Meksiko, Pakistan, Rusija i Sjedinjene Države) – i u Evropskoj uniji.

Ovogodišnji izbori će poslužiti kao merilo stanja demokratije na globalnom nivou.

Sa autokratijom u usponu, postoji mnogo razloga za zabrinutost.

U stvari, nova godina je počela kontroverznim izborima u dve demokratije na globalnom jugu: Bangladešu i Tajvanu.

U Bangladešu je opozicija u potpunosti bojkotovala izbore, nazvavši ih lažnim, a premijerka Šeik Hasina je, kako se očekivalo, obezbedila četvrti uzastopni mandat.

Bangladeš nije jedina zemlja u kojoj ovogodišnji izbori neće doneti iznenađenja. Ruski predsednik Vladimir Putin će nesumnjivo biti „izabran“ za još jedan mandat.

Pod pretpostavkom da ga završi, on će nadmašiti sovjetskog lidera Josifa Staljina kao najdužeg ruskog vladara od Katarine Velike. U Pakistanu je izborni rezultat sporan u praksi, pošto će vojska na kraju zadržati kontrolu.

Ali čak i prave demokratije su u opasnosti od zaokreta udesno na predstojećim izborima, nastavljajući trend uočen u Finskoj (uskoro novoj članici NATO-a) i, nedavno, u Argentini. Dok se Poljska oduprla ovom trendu, svi su izgledi da će on na predstojećim izborima za Evropski parlament – prvi od Bregzita – biti nastavljen.

Desničarska politika mogla bi da pomeri jezičak vage od mira ka ratu. Razmotrimo Izrael: iako je katalizator rata u Gazi bio užasan teroristički napad koji je sproveo Hamas 7. oktobra, tvrdolinijaška politika krajnje desničarske vlade izraelskog premijera Benjamina Netanjahua – najnacionalističkije u istoriji Izraela – nesumnjivo je postavila pozornicu za sukob.

Ali to nije uvek slučaj. U SAD, tim za nacionalnu bezbednost predsednika Džozefa Bajdena uglavnom se sastoji od “liberalnih intervencionista” – koji u suštini naginju ulevo – dok se mnogi na strani desnice mogu smatrati neintervencionistima (ili, kako ih kritičari nazivaju, “izolacionistima”).

Ne radi se samo o izborima. Brojni opasni trendovi u međunarodnim odnosima uporno istrajavaju tokom izbornih ciklusa.

Dugogodišnja pravila i norme – uključujući neintervenciju i nemešanje u unutrašnje poslove drugih zemalja i zabranu teritorijalnih osvajanja – poslednjih godina se sve više krše, često od strane onih koji najglasnije propovedaju njihovo poštovanje.

Pokazalo se da su zemlje koje su donele ova pravila – počevši od SAD – previše spremne da ih zanemare kada su njihovi interesi u pitanju.

U međuvremenu, uticaj međunarodnih institucija kao što su Ujedinjene nacije slabi, dok se zapadne zemlje koje su ih ustanovile opiru strukturalnim reformama koje bi bolje uskladile globalno upravljanje sa trenutnom geopolitičkom realnošću.

Sve ovo podriva poredak zasnovan na pravilima za koji Zapad tvrdi da pokušava da ga očuva.

Drugi pokušaji da se sačuva globalna suprematija Zapada su se takođe pokazali kao kontraproduktivni.

Na primer, rutinska upotreba sankcija kao instrumenta spoljne politike i veponizacija finansija ohrabruju nezapadne države da se usmere na “dedolarizaciju” – što je napor koji dobija zamah na tržištima nafte – i paralelne finansijske aranžmane.

Grupacija BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) je 1. januara proširila svoje članstvo i uključila Egipat, Etiopiju, Iran, Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate.

Jaz između istoka i zapada, severa i juga, je sve širi.

Dok globalne tenzije rastu, zemlje sve više prihvataju protekcionističke i nacionalističke ekonomske politike, povećavajući opasnost od ekonomske fragmentacije i pojave rivalskih trgovinskih blokova.

Ovaj trend mogao bi ne samo da ometa ekonomski rast i razvoj već i da ugrozi mir.

Podsetimo se da je sličan pomak sa multilateralne trgovine na trgovinu unutar geopolitičkih blokova 1930-ih podstakao tenzije koje su na kraju doprinele Drugom svetskom ratu.

Opasnost od kineske agresije protiv Tajvana deluje naročito akutna. Pobeda Lai Čing-tea, koji se zalaže za nezavisnost, na predsedničkim izborima na ostrvu, zajedno sa rastućim globalnim turbulencijama i ekonomskim padom Kine, mogli bi da navedu kineskog predsednika Si Đinpinga da zaključi da se prozor mogućnosti da Kina nametne ujedinjenje Tajvanu brzo zatvara.

U svakom slučaju, u toku je velika geopolitička rekonfiguracija. Ishod će u velikoj meri zavisiti od razvoja događaja tokom naredne godine.

Brama Čelani je profesor strateških studija u Centru za politička istraživanja sa sedištem u Nju Delhiju i saradnik na Akademiji Robert Boš u Berlinu, i autor dela „Voda, mir i rat: Suočavanje sa globalnom krizom vode“ (Rouman i Litlfild, 2013).

Copyright: Project Syndicate, 2024.
www.project-syndicate.org