Izbori u Argentini, nastavak peronizma i populistički zaokret: Da li će dolar zameniti pezos?

Naslednik političkog establišmenta, peronizma i doskorašnji ministar finansija Serhio Masa politički je protivnik nekadašnjem televizijskom producentu, voditelju i „taze“ političaru Havijeru Mileju.

Masa se zalaže za reforme u okviru postojećih institucija, dok Milej obećava ukidanje Centralne banke i zamenu pezosa američkim dolarom.

Serhio Masa je porodični čovek koji je od 11. godine maštao o političkoj karijeri. Političar je od studentskih dana. Havijer Milej je neoženjen, vlasnik je pet pasa, engleskih mastifa, sa kojima živi u stanu. U politiku je ušao 2021. godine, kada je izabran za kongresmena.

Malo ko u Argentini je verovao u trku baš ovog dvojca za predsednika. Još manje je onih koji su Mileja, ekstremno desno orijentisanog populistu, videli kao ozbiljnu političku opciju, dok u avgustovskim predizborima nije potukao konkurenciju.

Ubrzo je proglašen za favorita, mada je Masa osvojio najviše – 36 odsto glasova u prvom krugu, šest odsto više od protivkandidata.

Ankete predviđaju neizvesnu borbu, a jedino je izvesno da će ekonomija biti ključni faktor u doba ekstremne finansijske krize u Argentini.

Inflacija, siromaštvo i sveska dugova

Stopa inflacije u Argentini je veća od 140 odsto, sa predviđanjima da će do kraja godine doći do 180 odsto.

Ekonomija je u recesiji, a 40 odsto stanovništva živi ispod granice siromaštva.

„Imam malu svesku u koju zapisujem imena onih koji kupuju na kredit. Puna je. To je dokaz da ljudi ne mogu da sastave kraj s krajem. Dugovi se vraćaju i ponovo stvaraju, jedan začarani krug. Tako je poslednjih nekoliko godina“, kaže vlasnica prodavnice u predgrađu Buenos Ajresa, a prenosi Bi-Bi-Si.

Zidovi zgrada u prestonici Argentine često su iscrtani muralima koji veličaju Huana Perona i njegovu suprugu Evitu. Oboje su u Argentini smatrani zaštitnicima siromašnih.

U eri opšteg kolapsa države blagostanja, građani traže nove spasitelje.

„Pomeranje planine“ Serhija Mase i „vrli novi svet“ bez pezosa Havijera Mileja

Masa, odlazeći ministar peronističke vlade, obećao je da će „prevrnuti planine da bi poboljšao finansije Argentine“.

Kritičari Masi zameraju upravo pređašnju funkciju i činjenicu da je pod njegovim rukovodstvom privreda zapala u recesiju. Pristalice smatraju da je Masa iskusan političar koji može da postigne mnogo ako mu se daju odrešene ruke da sprovodi politiku oporavka ekonomije.

Milej je bez tereta minulog rada. Kao politički autsajder, predložio je drastične promene – liberalizaciju zakona o oružju, ukidanje Centralne banke Argentine i zamenu pezosa za američki dolar.

Ideju o „dolarizaciji“ pezosa predstavio je kao jednostavnu.

Visoku stopu inflacije u Argentini uzrokuju političari i bankari doštampavanjem pezosa za finansiranje krupnih socijalnih programa. Posledica je, smatra Milej, gubitak vrednosti valute i osiromašenje. Rešenje vidi u dolaru, čiju vrednost određuju Federalne rezerve SAD i ne može se, kako kaže, štampati olako.

Analitičari magazina Ekonomist pišu da je loša strana njegovog plana u činjenici da nacija tako gubi moć da utiče na ekonomiju kroz monetarnu politiku i ovo izborno obećanje predstavljaju kao „kozmetičku promenu“, za koju Argentina ne bi bila spremna jer nema dovoljno dolara za finansiranje promene valute.

Argentinski pezos je tokom devedesetih godina 20. veka već bio „vezan“ za dolar. Vrednost valute bila je fiksirana za američku, ali su građani trgovali u pezosima. Čim nacionalna valuta više nije bila fiksirana za dolar, usledila je inflacija.

Masa kritikuje glavnu ideju protivkandidata kao izdaju suvereniteta zemlje, dok su bivši predsednik Argentine Maurisio Makri i nedavna kandidatkinja za predsednicu Patrisija Bulrih podržali Mileja, uprkos rezervama prema planu „dolarizacije“ pezosa.

Nadimak „Ludi“ i motorna testera

Milej, koji je u toku izborne kampanje stekao nadimak „Ludi“, zalaže se i za ukidanje prava na abortus i privatizaciju zdravstvenog sektora.

Među argentinskim stanovništvom, tokom suočavanja sa svakodnevnim poteškoćama, raste apetit za radikalnim promenama i deo glasača veruje da je Milej pravi kandidat za predsednika.

Milej sebe naziva anarhokapitalistom koji, kako kaže, želi da „raskrsti sa korumpiranom i beskorisnom političkom kastom“.

Studirao je ekonomiju, obožavalac je ekonomiste Miltona Fridmana i teorije slobodnog tržišta.

Na jedan predizborni skup došao je sa motornom testerom koja je simbolizovala plan o „seči državne potrošnje“.

The front-runner of the Argentine presidential election, Javier Milei, swinging a chainsaw during a rally

The chainsaw symbolizes the cuts in public spending that are in his electoral program:

„It’s time to put an end to the caste. We are tired of politicians who steal & lie“ pic.twitter.com/1l20XcK0UU

— Visegrád 24 (@visegrad24) September 17, 2023

Upoređivan je sa bivšim predsednicima Sjedinjenih Država i Brazila, Donaldom Trampom i Žairom Bolsonarom.

Morao je da se izvini javnosti zato što je papu Franju, argentinski simbol progresivne politike u Južnoj Americi, 2017. nazvao „sotononim izaslanikom“. Ipak, potkačio je papu u septembarskom intervjuu za Foks njuz kada ga je optužio da je na strani „krvožednih diktatora“, u kampanji uoči prvog kruga izbora.

Masina prednost političko iskustvo

Početkom novembra je više od 100 argentinskih ekonomista objavilo otvoreno pismo upozorenja da bi glas Mileju značio i ekonomsku katastrofu Argentine. Slične stavove argentinske stručne javnosti, neopreznu Milejevu kampanju i, možda, njegov nedostatak iskustva, tačke su koje Masa želi da iskoristi u predsedničkoj trci.

„Znam da će za mene glasati i oni koji me ne podržavaju, ali me vide kao način da se izbegne vladanje pomoću nasilja i mržnje“, rekao je Masa tokom debate dvojice kandidata prethodne nedelje, a piše El Pais.

Politička analitičarka Ana Iparagvajer smatra da će pobednik izbora svakako imati poteškoća na funkciji.

„Biće jako zahtevno da se zakrpe ekonomske rupe. Značajni ustupci, smanjenje budžeta, rezanje državnih troškova“, ističe Iparagvajer u intervjuu za Gardijan.

Podrška i ulozi

Uprkos tradiciji nemešanja u izbore u drugim državama Južne Amerike, pojedini političari levice na kontinentu podržali su Masu uoči drugog kruga izbora u Argentini.

Značajna je podrška brazilskog predsednika Luiza Lule da Silve i predsednika Kolumbije Gustava Petra.

Suprotno, Milej uživa podršku Bolsonara.

Takođe ga podržava i peruansko-španski pisac Mario Vargas Ljosa.

Analitičari smatraju da ulog izbora veliki jer bi Milejeva pobeda bila podsticaj desno orijentisanim političarima i populistima u svetu, poput Bolsonara i Trampa, pogotovo uoči američkih izbora 2024. godine.