Izbori u Nemačkoj: Merc favorit za Šolcovog naslednika, ko će ući u Bundestag?

Najveća ekonomija Evrope ujedno je i najmnogoljudnija zemlja Evropske unije, vodeća članica NATO i, nakon Sjedinjenih Američkih Država, drugi najveći snabdevač Ukrajine oružjem nakon ruske invazije 2022, ukazuje Asošiejted pres.

Kako ukazuje ova agencija, naredna nemačka vlada biće ključna i za odgovor Evrope na novu, nametljivu američku administraciju.

Bira se 630 poslanika novog saziva Bundestaga, a kako prenosi Dojče vele dosada gotovo svuda postoje znaci da je izlaznost birača veća nego na prethodnim parlamentarnim izborima.

Poslednja istraživanja pokazuju da ni jedna partija neće imati dovoljno poslanika da sama formira vladu, a da najveću podršku glasača imaju opozicioni demohrišćani kao i krajnje desna, takođe opoziciona Alternativa za Nemačku (AfD) dok je Socijaldemokratska partija aktuelnog kancelara Olafa Šolca na trećem mestu.

Kandidat CDU/CSU za kancelara Fridrih Merc (CDU) glasao je sa suprugom Šarlot Merc u Arnsbergu, kao i aktuelni kancelar Olaf Šolc (SPD) koji je sa suprugom Brite Ernst glasao u Potsdamu u Brandenburgu, prenosi Dojče vele.

Dok je izlazio sa biračkog mesta, Šolc je podigao palac u vis.

Kandidat Zelenih za kancelara je Robert Habeka, dok je Alis Vajdel izbor Alternative za Nemačku.

Birališta su otvorena od osam do 18 časova, a Nemci mogu glasati i putem pošte, ali da bi njihov glas bio važeći glasački listić mora stići do zatvaranja birališta na dan izbora.

Izlazne ankete biće objavljene odmah nakon završetka glasanja, a prebrojavanje glasova počinje odmah. Ukupna slika rezultata biće poznata veoma brzo, dok se konačni zvanični rezultat očekuje rano u ponedeljak.

Za mesto novog nemačkog lidera nadmeću se četiri kandidata: aktuelni kancelar Olaf Šolc iz socijaldemokratske stranke (SPD), Fridrih Merc, kandidat glavne konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU), aktuelni vicekancelar Robert Habek iz ekološke stranke Zeleni i Alis Vajdel iz krajnje desničarske, antimigrantske Alternative za Nemačku (AfD).

Predizborne ankete daju prednost Mercovom konzervativnom bloku sa oko 30 odsto podrške, dok se AfD nalazi na drugom mestu sa oko 20 odsto. Socijaldemokrate Olafa Šolca i Zeleni Roberta Habeka zaostaju.

Merc je favorit za Šolcovog naslednika na mestu kancelara, ali još nije jasno koje će koalicije biti moguće nakon izbora. Koliko će lako biti formirati vladu delimično zavisi od broja stranaka koje uđu u novi parlament. Prema anketama, tri stranke se kreću oko praga od pet odsto koji je potreban za ulazak u parlment.

Sve glavne stranke izjavile su da neće sarađivati sa AfD-om.

Najmanje 59,2 miliona ljudi u zemlji od 84 miliona ima pravo da glasa za novi Bundestag, donji dom parlamenta. Bundestag broji 630 članova i on je taj koji bira sledećeg kancelara, što je nemački ekvivalent za premijera.

Na glasačkom listiću nalazi se 29 stranaka, ali se očekuje da će između pet i osam njih osvojiti dovoljno glasova za ulazak u parlament.

Nemački izborni sistem retko omogućava bilo kojoj stranci apsolutnu većinu, a ankete pokazuju da nijedna stranka ni ovoga puta nije blizu tome. Zemlja nema tradiciju manjinskih vlada na nacionalnom nivou, što znači da će najverovatnije dve ili više stranaka formirati koaliciju.

Ne postoji zvanični posrednik u procesu formiranja nove vlade, niti vremensko ograničenje. Stranke najpre vode ; razgovore kako bi utvrdile s kim imaju najviše zajedničkih stavova, a zatim određena kombinacija stranaka prelazi na zvanične koalicione pregovore.

Ti pregovori obično rezultiraju detaljnim koalicionim sporazumom u kojem su izloženi planovi nove vlade. Takav sporazum najčešće mora biti odobren bar na konvencijama stranaka koje u njemu učestvuju, a neke stranke mogu odlučiti da ga stave na glasanje celokupnog članstva.

Kad se taj proces završi Bundestag može izabrati novog kancelara.AP ocenjuje da će snažna nemačka vlada biti ključna za odgovor Evrope na novu administraciju SAD, kao i za rešavanje krize u Ukrajini i drugih globalnih previranja.

Nemačka i susedna Francuska tradicionalno su pokretači Evropske unije, ali su obe vodeće zemlje poslednjih meseci bile zaokupljene unutrašnjom političkom nestabilnošću.

Izbori u Nemačkoj održavaju se sedam meseci ranije nego što je prvobitno planirano, jer se Šolcova tročlana koalicija raspala u novembru zbog nesuglasica o načinima za oživljavanje privrede, koja beleži pad već dve godine. Jedan od najhitnijih zadataka nove vlade biće pronalaženje koherentnog odgovora na taj problem.

Drugi izazov biće dalje smanjenje neregularne migracije, koja je bila jedno od glavnih pitanja u izbornoj kampanji.

Merc je izjavio da se nada da će formirati novu vladu do sredine aprila, ako pobedi. Odlazeća Šolcova vlada ostaće na dužnosti u tehničkom mandatu dok Bundestag ne izabere novog kancelara.