Tramp i Kamala HarisFoto: EPA-EFEJUSTIN LANE EPA-EFEBONNIE CASH

Amerikanci prvog utorka u novembru izlaze na birališta da izaberu novog predsednika.

Takođe će glasati i za članove Kongresa, koji igraju ključnu ulogu u donošenju zakona koji mogu imati dubok uticaj na američki život.

Pobednik izbora 5. novembra će služiti četvorogodišnji mandat koji počinje januara 2025. Predsednik Sjedinjenih Država ima moć da donosi neke zakone, ali uglavnom on ili ona moraju da sarađuju sa Kongresom oko usvajanju zakona.

Na svetskoj sceni američki lider ima popriličnu slobodu da predstavlja državu i vodi spoljnu politiku.

BBC je napravio jednostavan vodič za američke izbore.

Ko su kandidati i kako se predlažu?

Dve glavne stranke nominuju predsedničkog kandidata održavajući niz glasova koji se nazivaju državni predizbori i poslanički klubovi, gde ljudi biraju koga žele da vodi stranku na opštim izborima.

U Republikanskoj stranci, bivši predsednik Donald Tramp dobio je podršku svoje stranke sa ogromnom prednosti u odnosu na svoje rivale. Postao je zvanični republikanski kandidat na partijskoj konvenciji u Milvokiju, Viskonsin.

Za demokrate, potpredsednica Kamala Haris pridružila se trci nakon što je predsednik Džo Bajden odustao i nijedan druga demokrata nije stala protiv nje.

Postoje i nezavisni kandidati koji se kandiduju za predsednika.

Jedan od najistaknutijih bio je Robert Kenedi mlađi, rođak bivšeg predsednika Džona Kenedija, ali je obustavio svoju kampanju krajem avgusta i podržao Trampa.

Za šta se zalažu demokrate i republikanci?

Demokrate su liberalna politička partija, čija je agenda definisana uglavnom njenim zalaganjem za građanska prava, širokom mrežom socijalne sigurnosti i merama za rešavanje klimatskih promena.

Republikanci su konzervativna politička partija u SAD. Takođe poznata kao GOP, ili Velika stara partija, ona se zalaže za niže poreze, smanjenje veličine vlade, podržavaju pravo na posedovanje oružja i stroža ograničenja imigracije i abortusa.

Kako funkcionišu predsednički izbori u SAD?

Pobednik nije osoba koja dobije najviše glasova širom zemlje. Umesto toga, oba kandidata se takmiče za pobedu na takmičenjima koja se održavaju u 50 država.

Svaka država ima određeni broj glasova takozvanog elektorskog koledža, delimično zasnovanog na broju stanovnika. Ukupno ih je 538 a pobednik je kandidat koji osvoji 270 ili više.

Sve osim dve države imaju pravilo pobednik uzima sve, tako da kandidat koji osvoji najveći broj glasova uzima sve glasove državnog izbornog kolegijuma.

Većina država se u velikoj meri naginje jednoj ili drugoj strani, tako da je fokus obično na desetak država u kojima je trka neizvesna. One su poznate kao ‘bojno polje’ ili ‘swing države’.

Moguće je da kandidat osvoji najviše glasova na nacionalnom nivou – kao što je to bio slučaj sa Hilari Klinton 2016. godine – ali ipak bude poražen od elektorskog koledža.

Ko može da glasa na američkim predsedničkim izborima?

Američki državljani stariji od 18 godina imaju pravo da glasaju na predsedničkim izborima.

Sve države osim Severne Dakote zahtevaju da se ljudi registruju pre nego što glasaju.

Svaka druga država ima svoj proces registracije birača i svoj rok.

Državljani SAD koji žive u inostranstvu mogu se registrovati za glasanje i zatražiti glasanje u odsustvu putem pošte popunjavanjem Federalne aplikacije za poštansku kartu (FCPA).

Ko se još bira u novembru?

Sva pažnja će biti usmerena na to ko će pobediti u trci za predsednika, ali birači će, takođe, birati nove članove Kongresa – tamo gde se usvajaju zakoni.

Kongres se sastoji od Predstavničkog doma, u kojem se bira svih 435 zastupnika, i Senata, gde se bira 34 nova senatora.

Republikanci trenutno kontrolišu Predstavnički dom, koji inicira planove potrošnje. Demokrate su zadužene za Senat, koji glasa o ključnim imenovanjima u vladi.

Ova dva doma donose zakone i mogu delovati kao provera planova Bele kuće ako se kontrolna strana u bilo kom domu ne slaže sa predsednikom.

Kada ćemo znati ko je pobedio na izborima?

Obično se pobednik proglašava u noći izbora, ali je 2020. bilo potrebno nekoliko dana da se prebroje svi glasovi.

Period posle izbora poznat je kao tranzicija, ukoliko dođe do promene predsednika.

Ovo daje novoj administraciji vremena da imenuje ministre u kabinetu i napravi planove za novi mandat.

Predsednik zvanično polaže zakletvu u januaru na ceremoniji poznatoj kao inauguracija, koja se održava na stepenicama zgrade Kapitola u Vašingtonu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari