Izbori u SAD: Demokrate mogu da odahnu, ali daleko od toga da je njihovim nevoljama kraj

Bajden je pobedio, a bivši predsednik SAD Donald Tramp izgubio na međuizborima kojim se odlučivalo ko će imati kontrolu u Kongresu. Kao i 2020. kolektivni uzdah nije dovoljan da bi se okončala politička disfunkcija u Americi. Stvari će postati haotične, ocenjuje se u analizi Gardijana.

Ispostavlja se da su republikanci zbog svoje deflacije na putu da osvoje većinu u Predstavničkom domu mada s daleko manjom marginom nego što je istorija ukazivala ili što su oni s kristalnom kuglom prognozirali.

To znači kraj vladavine Nensi Pelosi iz redova demokrata na funkciji predsedavajuće Predstavničkog doma, barem za sada. Republikanski lider Kevin Mekarti je saopštio svoju nameru da preuzme čekić predsedavajućeg. Pre bi se mogao opisati kao otrovni putir.

Ukoliko Mekarti odnese prevagu, njegova bolno tanka manjina će omogućiti malo prostora za manevar kada je reč o donošenju zakona. Mekarti će morati da ulazi u dilove ili s demokratama, ili sa ultradesničarskim Trampovim lojalistima.

Teško da je ovo recept za nacionalno jedinstvo. Štagod da se desi u Senatu, o čemu će se možda ponovo odlučivati u drugom krugu glasanja u Džordžiji, Amerika se vraća u eru podeljene vlade i dve godine „rovovskog rata“.

To pravi problem Bajdenovoj zakonodavnoj agendi, što je ista teška situacija u kojoj je bio Barak Obama, koji je uradio velike stvari tokom prve dve godine predsedničkog mandata, ali mu je u sledećih šest malo toga bilo na raspolaganju.

Bajden, koji je sprovodio kampanju kao apostol dvopartijskog sistema i koji je izvojevao neke pobede u domenu infrastrukture, bezbednosti oružja, beneficija vojnih veterana, će sada naići na još borbenije republikance jer će sve početi da se sagledava kroz prizmu izbora 2024.

Očekujte da republikanska većina pokrene seriju istraga u Kongresu, od razumnih (Bajdenovog traljavog povlačenja u Avganistanu) do pompeznih (mere koje je uveo Entoni Fauči tokom pandemije korona virusa i laptop Bajdenovog sina Hantera).

Očekujte borbu u vezi sa ukidanjem limita američkog duga uz potencijalno izazivanje haosa u ekonomiji. Očekujte mogući pokušaj Maga krila stranke da opozove Bajdena po lažnim osnovama, efektivno kao osvetu demokratama što su dva puta zadale Trampu udarac ekstremnom sankcijom.

Ali preterivanje republikanaca bi moglo da izazove reakciju javnosti i naklonost prema aktuelnom predsedniku.

Pol Rajan, poslednji predsedavajući Predstavničkog doma iz redova republikanaca, od 2015. do 2019. godine, upozorio je:

„Poslednja stvar koju mislim da američki narod želi da vidi jeste nova većina koja je iskorišćena kao sredstvo za Trampovu osvetničku kampanju ili za osvetu. Ovo nije ono za šta je većina; većina je za unapređenje interesa američkog naroda. Gledajmo napred, ne nazad da bismo izravnali račune nekog tipa. Dakle, biće to pomalo izazov.“

Haos bi takođe naneo štetu Americi u inostranstvu. Bajden je proveo dve godine, pokušavajući da ponovo izgradi alijanse i uveri svet da je njena demokratija bezbedna.

Na konferenciji za novinare u sredu Bajden je ponovo ispričao priču kako je odmah nakon preuzimanja funkcije prisustvovao sastanku lidera G-7 i uverio ih da se Amerika vratila. „Jedan od njih se okrenuo prema meni i rekao:’Na koliko dugo?’ Bilo je to vraški zasluženo pitanje. ‘Na koliko dugo?'“

Drugim rečima, da li je Tramp bio privremena smetnja ili je to Bajden?

Prizor ekstremista koji osporavaju izbore, a koji imaju potpunu kontrolu nad američkim Kapitolom teško će smiriti nerve u Berlinu ili Tokiju. Mardžori Tejlor Grin, kongresmenka iz Džordžije, nedavno je rekla:“Pod rukovodstvom republikanaca ni peni neće otići Ukrajini. Naša zemlja je na prvom mestu.“

Čak je Mekarti upozorio u utorak da republikanci neće ispisati „blanko ček“ za Ukrajinu ako pobede u Predstavničkom domu. Dvopartijski konsenzus u Vašingtonu o ovom pitanju, koji se smatra važnim za Bajdenovu višegodišnju temu o demokratiji koja se suprotstavlja autokratiji, mogao bi da se uruši sa ogromnim globalnim posledicama.

„Američki narod je jasno stavio do znanja. On ne želi da svaki dan koji usledi bude konstantna politička borba. Previše toga se dešava. Previše je toga što treba da uradimo. Budućnost Amerike previše obećava da bi bila zarobljena u beskonačnom političkom ratu.“

Međutim, kada su novinari izvršili pritisak na njega pitanjem da li će se kandidovati 2024. godine i sa obzirom na to da se očekuje da Tramp sledeće nedelje saopšti da će se kandidovati za Belu kuću, sledeća faza političkog rata je već u toku. S obzirom na strukturalne mane i demokratske nedostatke Amerike, verovatno će se situacija pogoršati pre nego što se poboljša.