Ko će biti predsednik SAD: Zavisi od Nevade, rezultati ne pre 18h

Gotovo je izvesno da će Donald Tramp osvojiti glasove Pensilvanije, Severne Karoline, Džordžije i Aljaske, koji nose 54 elektorska glasa, čime bi još aktuelni predsednik SAD bio u vođstvu nad Džozefom Bajdenom za četiri glasa.

Presudni će biti rezultati države Nevade koja nosi šest elektorskih glasova, a u kojoj je do sada mala razlika između dva kandidata. Međutim, Nevada je najavila da neće objaviti konačne rezultate pre čevrtka u 9 sati, što je, prema našem vremenu, tek u 18 časova.

Za pobedu na izborima potrebno je da kandidat osvoji 270 od 538 elektora.

Kandidat Demokratske partije za američkog predsednika Džozef Bajden je, prema do danas prebrojanim rezultatima, osvojio 71,6 miliona glasova, u odnosu na 68,1 milion predsednika SAD Donalda Trampa, ali brojanje glasova i dalje traje.

Procenjuje se da je na izborima glasalo više od 150 miliona birača, javlja Glas Amerike.

Predsednički kandidat demokrata Džozef Bajden pobedio je predsednika SAD Donalda Trampa u Arizoni, jednoj od ključnih saveznih država, čime ga je udaljio od reizbora.

Bajden je pobedio u saveznoj državi Viskonsin iz koje dolazi 10 elektora, a koja je jedna od najbitnijih u borbi za mesto u Beloj kući.

Tramp je najavio da će tražiti ponovno brojanje glasova u Viskonsinu.

Arizona je prva savezna država na ovogodišnjim izborima koju je jedan od kandidata „preoteo“ od rivalske stranke, u odnosu na prethodne izbore 2016. godine.

Kandidat demokrata je pobedio u Arizoni samo jednom u poslednje 72 godine. Bio je to Bil Klinton 1996. godine.

Uz Arizonu, koja nosi 11 elektora, Bajden je pobedio i u Mejnu, gde je obezbedio tri od četiri elektorska glasa. Tramp je osvojio četvrti elektorski glas.

Izborni štab Donalda Trampa saopštio je večeras da se obratio pravosuđu kako bi se obustavilo brojanje glasova u američkoj saveznoj državi Mičigen, u kojoj je prednost osvojio kandidat demokrata Džozef Bajden i još 16 elektora.

Tramp je zatražio večeras obustavu brojanja glasova u američkoj saveznoj državi Pensilvaniji u kojoj je njegov protivnik u blagoj prednosti prema delimičnim rezultatima.

U Nevadi, gde Džozef Bajden ima blagu prednost, neće objavljivati ažurirane izborne rezultate do četvrtka u 9 sati po pacifičkom vremenu, saopštili su zvaničnici. Do sada su prebrojani svi glasovi građana koji su glasali na biračkim mestima i onih koji su glasali poštom do 2. novembra, navodi Njujork tajms.

Predsednik SAD, republikanac Donald Tramp pobedio je kandidata demokrata Džozefa Bajdena i u saveznoj državi Teksas, još jednoj od najvažnijih za ishod izbora.

Teksas je država sa 38 elektora, najviše posle Kalifornije, a Tramp nije smeo da je izgubi da bi ostao u trci za novi mandat.

Pre Teksasa, Tramp je uzeo i druge ključne države, Floridu, Ohajo i Ajovu.

Donald Tramp pobedio je kandidata demokrata Džozefa Bajdena u saveznoj državi Florida, jednoj od najvažnijih za ishod izbora.

Osvajanje Floride Trampa ostavlja u trci za novi mandat. Da je izgubio Floridu, ne bi imao velike izglede za pobedu.

Tramp je pobedio kandidata demokrata Džozefa Bajdena i u saveznoj državi Ohajo, jednoj od najvažnijih za ishod izbora.

Ohajo ima i takoreći sudbonosan značaj za republikance pošto nijedan njihov kandidat za više od 150 godina postojanja stranke nije pobedio na predsedničkim izborima bez osvajanja te savezne države.

Uz Ohajo, agencija Asošiejted pres proglasila je pobedu Trampa i u Ajovi, takođe jednoj od važnih država od kojih zavisi ishod izbora (swing states).

Tramp je uzeo i Montanu, što je bilo očekivano, a prethodno i 18 saveznih država u kojima se pobeda republikanca nije dovodila u pitanje.

Minesota je bila smatrana mogućim poprištem bitke, iako je Bajden važio za favorita.

Bajden je prethodno osvojio 16 država i Distrikt Kolumbija.

Agencija Asošiejted pres sinoć je proglasila pobedu Trampa u 18 saveznih država, a Bajdena u 16 država i Distriktu Kolumbija.

Tramp je pobedio u Kentakiju, Indijani, Zapadnoj Virdžiniji, Alabami, Južnoj Karolini, Misisipiju, Oklahomi, Tenesiju, Arkanzasu, Severnoj Dakoti, Južnoj Dakoti, Vajomingu, Luizijani, Nebraski, Kanzasu, Misuriju, Ajdahu i Juti.

Bajden je osvojio Vermont, Virdžiniju, Konektikat, Delaver, Ilinois, Merilend, Masačusets, Nju Džersi, Roud Ajlend, Njujork, Nju Meksiko, Kolorado, Nju Hempšir, Vašington, Oregon, Kaliforniju i Distrikt Kolumbija.

Nijedan od tih rezultata nije iznenađenje, pošto i Tramp i Bajden imaju snažnu podršku u državama koje su osvojili.

Grenel: Nije važno šta kažu mediji o izborima, brojanje glasova mora biti overeno

Glasači se nisu opredeljivali direktno za Trampa (74) ili Bajdena (77), već su birali elektore, demokrate ili republikance, koji u decembru formalno biraju predsednika (elektorski koledž). Pošto je taj čin formalnost, pobednik se zna odmah posle izbora.

Američki diplomata Ričard Grenel (Richard Grenell) koji podržava republikanca Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD, izjavio je večeras da nije važno šta prenose mediji o izbornim rezultatima, već je bitno da brojanje glasova bude overeno.

„Nije važno šta kaže Foks njuz (Fox News) ili drugi mediji. Nije važno ni šta kaže (kandidat demokrata) Džo Bajden (Joe Biden). Brojanje glasova mora da bude overeno“, naveo je Grenel na Tviteru i dodao da to treba da se radi na „zakonski način“, ne amaterski.

Tviter je inače stavio upozorenje na drugi tvit Ričarda Grenela, koji je i specijalni izaslanik predsednika SAD za Kosovo i Srbiju. U tom spornom tvitu Grenel je naveo da treba da važe samo „zakonski glasovi“.

Društvena mreža je u obrazloženju navela da je deo ili sav sadržaj podeljen u tvitu osporen jer može da dovode u zabludu način učestvovanja na izborima ili drugom građanskom procesu.

Bajden: Mislimo da ćemo pobediti na izborima

Predsednički kandidat demokrata Džozef Bajden (Joseph Biden) izrazio je večeras uverenje da će pobediti kandidata republikanaca Donalda Trampa ali je pozvao da se čeka da svi glasovi budu prebrojani.

„Očigledno je da pobeđujemo u dovoljno država da prikupimo 270 elektorskih glasova“, koliko je neophodno za izbornu pobedu, rekao je Bajden u kratkom obraćanju iz Vilmingtona u državi Delaver.

Bajden je obraćanje počeo rečima da nije došao da prenese da je pobedio već da je brojanje glasova još u toku i da misli da će pobediti.

Prema poslednjim delimičnim rezultatima, Bajden sada ima 264 elektora, a Tramp 214. Za pobedu na izborima potrebno je da kandidat osvoji 270 od 538 elektora.

Tramp: Velika pobeda, pokušavaju da pokradu izbore

Istorijska izlaznost

Prema podacima portala Američki izborni projekat (US Elections Project), na izborima je, zbog mera protiv pandemije kovid-19, poštom i na biralištima unapred već glasalo više od 100 miliona Amerikanaca, od kojih oko 65 miliona posredstvom pošte.

To je 72,8 posto od ukupnog broja glasova na predsedničkim izborima 2016. godine, navodi portal USEP.

Ranije glasanje najmasovnije su isksoristili birači iz Kalifornije, Teksasa i Floride.

Pre četiri godine, 57 miliona glasača glasalo je unapred, objavljeno je na internet stranici američke Komisije za pomoć u izborima.

Američki izbori već sada ulaze u istoriju, jer je više od sto miliona Amerikanaca iskoristilo pravo da glasa ranije, lično ili poštom, što je oko 50 odsto upisanih u birački spisak, navodi Radio-televizija Srbije.

Ankete i kladionice daju prednost Bajdenu, javlja N1

Predsednik SAD Donald Tramp je zapretio tužbom, kako bi sprečio brojanje glasova koji ne stignu danas, što neke američke države dozvoljavaju.

Sud je poštanskim radnicima u pojedinim velikim gradovima naložio da ubrzaju postupak, kako bi glasovi bili obrađeni do kraja dana, javlja AP.

Na američkim predsedničkim izborima pre izbornog dana glasalo je 99.657.079 birača, od čega 35.720.830 lično, a 63.936.249 poštom, saopštila je organizacija Američki izborni projekat nakon što je u ponedeljak u 22 sata završeno rano glasanje.

Pre četiri godine do izbornog dana je glasalo nešto više od 47 miliona birača. Pravo ranog glasanja najviše je korišćeno u Kaliforniji, gde su glasala 12.090.534 birača, a slede Teksas sa 9.719.110 i Florida sa 8.974.896 birača.

Amerikanci uz predsednika biraju i članove Kongresa SAD, a da li će većinu u Senatu imati republikanci ili demokrate možda neće biti poznato do početka decembra ili januara.

Trećina članova Senata, u kojem republikanci trenutno imaju tesnu većinu, bira se svake dve godine, a mandat senatora traje šest godina.

Ko će imati većinu u narednom sazivu Senata, možda neće biti odmah poznato zbog izbornih zakona u saveznim državama Džordžija i Luizijana.

Ekonomija i pandemija najvažnija pitanja za polovinu izašlih birača u SAD

Ekonomija i pandemija korona virusa su najvažnija pitanja za polovinu američkih birača koji su glasali na predsedničkim izborima, pokazala je izlazna anketa.

Prema izlaznoj anketi agencije Edison Riserč (Edison Research), 30 odsto birača izdvojilo je ekonomiju kao glavno pitanje kada su odlučivali kome da daju glas, a 20 odsto pandemiju korona virusa, preneo je Rojters.

Četiri od 10 anketiranih birača smatra da se napori američke države na suzbijanju korona virusa odvijaju „veoma loše“.

Pandemija je odnela više od 230.000 života u SAD, gde je zaraza potvrđena kod više od 9,4 miliona ljudi.

FBI istražuje mašinske telefonske poruke glasačima da ‘ostanu kod kuće’

Birači širom SAD primili su anonimne mašinske telefonske pozive uoči predsedničkih izbora koji su u toku, s upozorenjem da „ostanu na sigurnom i budu kod kuće“, a zvaničnici kažu da bi to moglo imati cilj da uplaši birače.

FBI istražuje poreklo tih poziva, rekao je u utorak novinarima visoki zvaničnik Odeljenja za državnu bezbednost.

Kratki pozivi kompjuterizovanim ženskim glasom nisu pominjali izbore, ali s obzirom na vreme, poruka je jasna, kažu građani, ne skrivajući da ih je to uznemirilo.

Automatizovani pozivi upućeni su stanovnicima u čak gotovo 90 odsto SAD po analizi tehnološke kompanije „YouMail“ koja proizvodi softver za suzbijanje mašinskih telefonskih poziva, obilno korišćenih za reklamiranje robe i usluga. Nalazi te firme su objavljeni u utorak u listu „Vašington post“.

„YouMail“ je otkrio da su ti pozivi biračima da ostanu kod kuće počeli letos, ali se njihov broj dramatično povećao poslednjih nedelja. Samo u oktobru bilo je 10 miliona tih poziva.

Alek Kuilisi, izvršni direktor „YouMaila“, rekao je da ko god da je kreirao te „robo-pozive“, koristio je sofisticiranu taktiku, tehnički prikrivajući svoj identitet i lokaciju. Sama sadržina poziva ukazuje da je cilj stvaranje zbunjenosti i straha, a „to bi moglo biti naznaka ko to radi“, rekao je on.

„Nije 12-godišnjak s računarom. Osećam kao da je to možda nešto državno“, rekao je Kuilisi.

Zvaničnik Državne bezbednosti, koji ne želi da mu se objavi identitet, upozorio je da „robotskih poziva te vrste ima tokom svakih izbora“ i savetovao ljude „da se ne uznemiravaju i da glasaju“.

Zvaničnici su upozorili na jedan poseban niz robotskih poziva u utorak glasačima u Flintu u Mičigenu, uz lažnu tvrdnju da mogu glasati i u sredu jer su u utorak dugački redovi na biračkim mestima. U stvari, utorak je poslednji dan za glasanje.

Državna tužiteljka Mičigena, Dana Nesel, ukazala je da je to „pokušaj suzbijanja glasanja“ i poručila građanima: „Ne verujte lažima!“.

Mičigen je kritična država na koju su se predsednik Donald Tramp i njegov takmac na izborima, bivši potpredsednik SAD, Džozef Bajden usmerili u poslednjim danima kampanje. Flint je u velikoj meri opredeljen za Demokratskus stranku i većina stanovnika su crnci.

Pored toga, Nesel je 1. oktobra podigla optužnicu protiv dvojice političkih operativaca optuženih za organizovanje niza robotskih poziva „usmerenih na suzbijanje glasanja“ na izborima. Ti pozivi su bili upućeni na skoro 12.000 stanovnika područja Detroita, rekla je ona.

U tim pozivima se lažno tvrdilo da glasanje putem pošte omogućava da lični podaci glasača dospeju do policije i poverilaca, i da dovedu do „obavezne vakcinacije“ protiv korona virus, rekla je Nesel.

Haris: Dovedite još po dve osobe na birališta

Kadidatkinja Demokratske partije za potpredsednika SAD Kamala Haris je u Detroitu podsetila da je predsednik SAD Donald Tramp 2016. godine na izborima u Mičigenu ostvario tesnu pobedu i pozvala je svoje pristalice da pokušaju da dovedu još po dve osobe na birališta.

Kamala Haris je poručila ljudima da se, ako se nađu u dugim redovima pred biralištima, podsete zašto su izašli da glasaju, javlja AP.

Večeras će se Kamala Haris u Delaveru pridružiti kandidatu Demokratske partije za predsednika SAD Džozefu Bajdenu.

Ministarstvo bezbednosti: Nema znakova zlonamerne sajber-aktivnosti tokom izbora u SAD

Agencija za sajber-bezbednost pri Ministarstvu unutrašnje bezbednosti SAD kaže da na predsediničkim izborima koji su upravo u toku, ima uobičajenih tehničkih poremećaja i rutinskih problema, ali ne i očiglednih znakova bilo kakve zlonamerne sajber-aktivnosti.

Agencija za sajber-bezbednost i infrastrukturu takođe kaže da je prerano za proglašavanje pobede dok se birališta noćas redom tek zatvaraju sa istoka ka zapadu SAD, i predstoje dani i dani prebrojavanja glasova i overe rezultata.

Jedan visoki zvaničnik Agencije je rekao: „Mirno je i u to se uzdamo, ali još nismo ‘izašli na čistinu’ „, te je prerano za konačnu procenu stanja sajber-bezbednosti tokom izbora.

Taj zvaničnik je upozorio da bi lokalni i izborni sistemi saveznih država mogli imati problema dok izveštavaju o rezultatima, ali najverovatniji uzrok bi bila velika potražnja na internetu za informacijama iz tih sistema.

Osim vlasti i opozicija u Srbiji s pažnjom prati svetski događaj predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama.

Jedinstven izborni sistem

Izborni sistem SAD je jedinstven, pošto ne pobeđuje nužno kandidat koji osvoji najviše glasova na nivou cele zemlje, već koji „skupi“ najmanje 270 od 538 takozvanih elektora.

Glasači se ne opredeljuju direktno za Trampa (74) ili Bajdena (77), već biraju elektore, demokrate ili republikance, koji u decembru formalno biraju predsednika (elektorski koledž). Pošto je taj čin formalnost, pobednik se zna odmah posle izbora.

Kandidat koji pobedi u jednoj saveznoj državi „dobija“ sve njene elektore, osim u Mejnu i Nebraski. Elektore Mejna i Nebraske kandidati mogu da podele, zavisno od rezultata na nivou izbornih jedinica tih država.