Reporter Danasa u Briselu na izborima za Evropski parlament: Evropa skreće udesno, pitanje je samo koliko

Prema anketama Juronjuza sprovedenim u osam zemalja EU, očekuje se da će umereni konzervativci iz Evropske narodne partije (EPP) osvojiti kvalitetnu većinu na opštem glasanju, socijalisti će biti druga snaga, dok bi liberali iz Obnovimo Evropu trebalo da zauzmu treće mesto.

Projekcije portala Evropa bira (Europe elects), pokazuju da će najviše glasova od oko 360 miliona Evropljana dobiti „Evropska narodna partija“ i da će u novom sazivu EP imati 183, umesto dosadašnjih 176 poslanika. Za njom slede poslanička grupa Socijalista i demokrata sa 136 poslanika.

Upravo će ove tri političke grupacije kao i 2019. voditi glavnu borbu za kontrolu Evropskog parlamenta, a samim tim i svih rukovodećih tela Evropske unije, kao što su Evropska komisija, Evropski savet i Savet EU.

Prema istom istraživanju, poslanička grupa „Obnovimo Evropu“ imaće 88 poslanika, a 74 poslanika imaće i grupa Evropskih konzervativaca i hrišćana.

Grupa „Identitet i demokratija“ imaće 67 poslanika, Zeleni 56, dok Levica može da računa na 37 poslanika. Pretpostavlja se da će u novom sazivu parlamenta, koji ima ukupno 720 poslanika, biti i 79 poslanika koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi.

Krajnja desnica kojoj se na izborima za Evropski parlament (EP) predviđa uspon, biće prvenstveno protiv učlanjenja Ukrajine u Evropsku uniju, ali i proširivanja na Zapadni Balkan.

To proizilazi iz programa stranaka krajnje i ekstremne desnice koje žele da ojačaju nacionalne države unutar Unije i koje bi, ako se prognoze ispune, mogle ozbiljno uticati na odluke Evropskog parlamenta koji zajedno sa vođama Unije donosi konačne odluke o ulasku novih članica u evropski klub.

Ove stranke glavnu opasnost po „opstanak EU i evropske civilizacije“ vide u ogromnom nekontrolisanom prilivu imigranata, naročito iz Afrike i Azije, što onda nadovezuju i na proširivanje na Ukrajinu, Moldaviju, Gruziju, Tursku i Zapadni Balkan (Srbija, Albanija, BiH, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija).

Generalni sekretar Evropskog pokreta Petros Fasulas izjavio je da su organizacije civilnog društva, koje su proevropski orijentisane, zabrinute zbog rasta stranaka desnice koja ne šire prodemokratske vrednosti u država članicama EU.

On je u razgovoru sa srpskim novinarima koji u Briselu prate izbore za Evropski parlament rekao da je teško predvideti kako bi eventualna pobeda krajnje desnih stranaka uticala na Srbiju, jer među tim partijama nema
jedinstvenog stava prema proširenju EU, pošto imaju različite poglede na proširenje.

„Na primer, mađarski premijer Viktor Orban je veoma naklonjen ulasku Srbije u EU, dok je u Holandiji (predsednik Stranke za slobodu) Gert Vilders protiv proširenja Unije zbog migranata. Nema jedinstvenog stava među krajnje desnim strankama“, kazao je Fasulas novinarima iz Srbije koji u Briselu borave u okviru projekta Puls Evrope – medijske posete EU.

Fasulas je naveo da stranke desnog i levog centra u zemljama EU „gube snagu“ i da se očekuje jačanje partija krajnje desnice i krajnje levice na izborima za Evropski parlament, ali nedovoljno za njihov dolazak na vlast u Uniji.

„Verovatno će doći do promena balansa snaga, ali će Evropska narodna partija (desni centar) i Socijalisti i demokrate (levi centar) ostati najjače u EP. Takođe, najveći broj vlada u EU i dalje će činiti stranke desnog ili levog centra, ali će vremenom doći do promene i u Evropskom savetu jer će biti veći broj desničarskih vlada, sada ih je šest ili sedam. To će uticati na atmosferu i način odlučivanja“, rekao je Fasulas.

Istovremeno, on je ukazao da su Orban, italijanska premijerka Đorđa Meloni i francuska desničarka Marin Le Pen prestali da govore o izlasku iz EU, jer su shvatili da je to i nepopularno i skupo, navodeći da su se umesto toga fokusirali na „promenu i drugačiju EU“, ali da nikome nije baš najjasnije šta to tačno znači, jer ta promena nije jasno artikulisana.

„Njihova vizija Evropske unije je neliberalna i nedemokratska, usmerena protiv ljudskih prava“, kazao je Fasulas.

On je naglasio da se ovogodišnji izbori održavaju u drugačijim okolnostima, jer je EU proteklih 16 godina prošla kroz ekonomsku krizu, migrantsku krizu, pandemiju korone, rat u Ukrajini, energetsku krizu, što je sve uticalo na jačanje desnice.

Ipak, on očekuje da će i proširenje EU, uz takozvanu „zelenu ekonomiju“, biti jedna od glavnih tema budućeg saziva parlamenta.

Odustanak od politike proširenja EU već se desio krajem 2017. godine, kada je to obelodanio tadašnji predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker, ali mu se EU vratila tek pri kraju petogodišnjeg mandata Ursule fon der Lajen.

To je na neki način izazvala agresija Rusije na Ukrajinu, pa se kao mogući datum za proširenje EU okvirno pominje 2030. godina, kada bi zemlje Zapadnog Balkana i Ukrajina i Moldavija mogle da dobiju svoju zvezdicu na zastavi EU.

Augustin Paljokaj, dugogodišnji dopisnik iz Brisela zagrebačkog „Jutarnjeg lista“, rekao je grupi srpskih novinara koji borave u Briselu u okviru programa Puls Evrope, da su Albanija i Srbija najproblematičnije države na Zapadnom Balkanu u pogledu korupcije, slobode medija i nepostojanja opozicije.

„Korupcija je organizovana i toliko kontrolisana da je potpuno jasno da je pod kontrolom države. Istovremeno, nema opozicije, a nema ni slobode medija. I  po tome su Albanija i Srbija iste. Crna Gora se razlikuje, pošto je predvodnica evropskih integracija u regionu u pogledu usklađivanja sa EU, podrška javnosti je oko 80 odsto i članica je NATO. Kod njih je problematična politička situacija, kao i veliki uticaj Rusije i Srbije, i baš zbog toga se moraju stalno dokazivati EU, jer kad imate sumnju – ona je trajna, a Uniji je bitan miran Balkan“, smatra on.

Paljokaj ističe da Srbija ne želi da se pomeri ka EU i da je tako srpsko državno rukovodstvo, prvenstveno predsednik Srbije Aleksandar Vučić to procenio, jer je deo od 6,3 milijarde evra pomoći EU, koje je Unija odredila za zemlje Zapadnog Balkana i Ukrajinu do 2027, „Vučiću dovoljno“, a privatni investitori vide da EU ulaže novac u Srbiju, što im je dovoljno da idu tamo i posluju.

– Uoči EXPO-a je to Vučiću najvažnije, istakao je Paljokaj i dodao da Evropska komisija ima pravo kažnjavati države članice i tražiti vraćanje para ukoliko nisu potrošene u skladu sa planom – „uticaj Evropske komisije u nepolitičkim stvarima je strašan“.

On ističe da je jasno da se Srbija neće uskladiti sa spoljnom politikom EU u pogledu sankcija Rusiji i da „Vučić nije kažnjen od EU zbog toga“.

Prema njegovim rečima, Srbija će za članstvo u EU imati dva uslova – sankcije Rusiji i normalizaciju odnosa sa Kosovom.

– Čak i kad bi Srbija uvela sankcije Rusiji i normalizovala odnose sa Kosovom ne bi bili ukinuti ti uslovi, jer pojedinačne države članice EU to ne žele, pre svega baltičke države i delom Nemačka, navodi Paljokaj.
Dodaje da pojedine države članice EU ne žele da Srbija po ulasku u EU blokira ulazak Kosova u Uniju, kao što su neke države radile i da je i za Kosovo uslov normalizacija odnosa sa Srbijom.

– Postoji ideja da se odluke u Savetu ministara donose većinom glasova, ali je sve za sada samo na ideji, kaže Paljokaj i ukazuje da je za sve zemlje Zapadnog Balkana, osim za Srbiju, uslov za ulazak u EU članstvo u NATO i da Srbija ne mora da uđe u NATO da bi bila članica EU.

– Za NATO je bitno to što ima dobru saradnju sa Srbijom kroz program Partnerstvo za mir. Čak je i Rusija u tom NATO programu, istakao je Paljokaj.

Glasanje za Evropski parlament počelo je još prošle sedmice u Estoniji, a zatim su na birališta izašli Holanđani, Irci i Česi, dok su ostali na birališta krenuli u nedelju.

U Briselu je teško primetiti da se održavaju izbori, pošto ni u glavnim televizijskim emisijama, ali ni po gradu se ni po čemu ne može naslutiti da se odvija predizborna kampanja.

Sem par skrajnutih mesta u Briselu, gde su smeštene posebne instalacije sa tablama na kojima se nalaze plakati kandidata na izborima i sporadični biciklisti koji voze bilborde sa plakatima, nema nikakvih naznaka o održavanju izbora. Pojedini slučajni prolaznici sa kojima smo razgovarali nisu ni znali da su izbori.

– Hvala vam, dobro je da ste nas podsetili, kažu uz osmeh.

Bobić: Proširenje važna tema u Briselu

Direktorka projekata i prikupljanja sredstava u Međunarodnom evropskom pokretu (MEP) Maja Bobić rekla je da je proširenje EU postalo važna tema u Briselu, ali da se to prvenstveno odnosi na Ukrajinu, Gruziju i Moldaviju, a u manjoj meri na Zapadni Balkan.

Bobić je rekla da su evrointegracije Ukrajine prilika za Zapadni Balkan, ali je izrazila očekivanje da će i ona biti propuštena.

„Srbija je formalno na putu ka EU, ali suštinski i većina građana Srbije i vlada nisu naročito naklonjeni Uniji“, istakla je Bobić.

Kako je dodala, zemljama koje žele da postanu članice EU potrebna je Unija koja im pruža podršku, ali je ukazala da je odgovornost za izostanak napretka na evropskom putu prvenstveno na tim državama.

Prema njenim rečima, istraživanja ukazuju da je u većini članica EU manje od 50 odsto građana koji konzistentno podržavaju demokratiju, što je zabrinjavajući trend.

Dodaje i da su mlađe generacije razočarane u demokratiju jer osećaju da nemaju izvesnu perspektivu i smatraju da imaju manje prilika nego što su imali njihovi roditelji.

Lideri država članica EU 17. juna o vođstvu

Lideri država članica Evropske unije održaće 17. juna u Briselu neformalni sastanak i očekuje se da će tada „izmeriti puls“ oko mesta predsednika Evropske komisije i drugih rukovodećih tela EU u narednih pet godina, saznaje Danas.

Više visokih zvaničnika evropskih zemalja, tzv. teškaša, želi da zameni Žozepa Borela na mestu šefa diplomatije EU.

Među onima koji bi mogli da zamene Borela u novoj Komisiji na jesen su Estonka Kaja Kalas, Belgijanci Aleksander de Kro i Sofi Vilmes, Luksemburžanin Gzavije Betel, Poljak Radek Sikorski i Irac Majkl Martin, piše briselski Politiko.

Šef tima za zagovaranje u Međunarodnom evropskom pokretu Federiko Tereni rekao je da je Oliver Varhelji na mestu komesara za proširenje EU malo uradio, te da očekuje „jačeg komesara“ u narednoj Evropskoj komisiji, pošto je pitanje proširenja EU a značajnije nego pre pet godina.

„Možda neko iz baltičkih ili nordijskih zemalja“, naveo je Tereni. Kako je objasnio, rat Rusije protiv Ukrajine stvorio je priliku da proširenje postane važna tema na dnevnom redu EU.

„Zapadni Balkan je uvek deo razgovora Evropskog saveta, ali ne u meri kao Ukrajina“, kazao je Tereni.