Izbori za predsednika Italije počinju 24. januara

Pobednik, koga će izabrati oko 1.000 takozvanih „velikih elektora“, među kojima su poslanici i predstavnici italijanskih regiona, zameniće predsednika Serđa Matarelu, čiji sedmogodišnji mandat ističe 3. februara.

Očekuje se nekoliko krugova glasanja u razmaku od nekoliko dana.

Funkcija predsednika Italije je pretežno ceremonijalna pošto šef države nema značajna ovlašćenja, osim u slučaju političke blokade u zemlji, kada ima ključnu ulogu.

Nedugo posle izbora predsednika, počeće kampanja za parlamentarne izbore 2023. godine.

Dragi, 74-godišnji ekonomista i bivši predsednik Evropske centralne banke, postao je premijer u februaru, prihvativši poziv Matarele da predvodi vladu nacionalnog jedinstva, u trenutku kada je trebalo upravljati krizom izazvanom pandemijom korona virusa i ubediti Evropsku komisiju da poveri zemlji milijarde evra pomoći za oporavak.

Na novogodišnjoj konferenciji za novinare, Dragi je rekao da je njegova vlada uglavnom ispunila zacrtane ciljeve, čime je nagovestio da bi mogao da se kandiduje za predsednika države i da upravljanje vladom vrati političkim strankama.

Demokratska partija, stranka levog centra koja je dugo godina bila domininantna u Italiji, a prema nedavnim anketama uživa podršku oko 20 odsto birača, izrazila je snažnu podršku za predsednički mandat Dragija, verujući da bi njegovim izborom bila poslata poruka o daljoj stabilnosti zemlje, s obzirom na ugled koji on uživa u inostranstvu.

Sa druge strane, stranke desnog centra su podržale Berluskonija, 85-godišnjeg medijskog magnata koji je bio premijer u tri mandata.

Berluskonija, koji je konstantno imao probleme sa zakonom tokom trodecenijskog bavljenja politikom, najviši italijanski sud je 2015. oslobodio optužbi da je plaćao za seks maloletnoj prostitutki na zloglasnim „bunga bunga“ žurkama.

Italijanski mediji su danas objavili da se populistički Pokret pet zvezdica zalaže za drugi Matarelin mandat, ali nema naznaka da bi 80-godišnji predsednik to prihvatio.