„Izborna autokratija Vučićevog SNS-a i težak demokratski zastoj“: Analiza Centra za evropsku politku o Srbiji

Pojavili su se izveštaji o napadima na posmatrače, epizodama kupovine glasova, punjenja glasačkih kutija i neregularnog prevoza građana – i ministara – iz bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska u Beograd da glasaju za vladajuću stranku tokom celog dana izbora, stoji u analizi Berte Lopez Domenech iz Centra za evropsku politiku, koja se fokusira uglavnom na Zapadni Balkan i politiku proširenja EU.

U takvim okolnostima, nije iznenađujuće što je opoziciona koalicija „Srbija protiv nasilja“ (SPN) nastala na antivladinim protestima koji su od maja preplavili Beograd i druge gradove Srbije, nije uspela da svrgne SNS.

Ipak, SPN je sa 24,3 odsto glasova ostvario najveći rezultat za opoziciju od kada je SNS preuzeo vlast 2012. prvi put premašivši 20 odsto.

EU ne bi trebalo da ignoriše ozbiljne optužbe za izbornu prevaru niti bi Brisel trebalo da zaustavi proces proširenja Srbije na EU kao odgovor.

Umesto toga, EU bi trebalo da se probudi u želji da preokrene autokratski trend Srbije i usmeri dijalog sa demokratskim akterima – političkim i građanskim – u Srbiji kako bi se zemlja kandidat za EU ​​približila standardima Unije.

Atmosfera nasilja i zastrašivanja

Iako ništa od ovoga možda nije novo, atmosfera nasilja i zastrašivanja koju su vladajuće elite pokrenule na ovom glasanju protiv opozicije bila je bez presedana.

Međunarodni odgovor (ili nedostatak istog) takođe je bio znak izuzetnosti ove prilike. Predsedniku Aleksandru Vučiću i SNS-u nijedan lider EU nije čestitao pobedu. Niko osim jednog: mađarskog premijera Viktora Orbana.

Umesto toga, zapadni akteri kao što su EU, SAD i Nemačka bili su glasni u vezi sa svojom zabrinutošću u vezi sa optužbama za prevaru i pozvali su srpske vlasti da istraže prijavljene nepravilnosti.

Grupa socijalista u Evropskom parlamentu i evroposlanici Viola fon Kramon i Klemen Grošelj, koji su učestvovali u misiji Evropskog parlamenta za posmatranje izbora, delili su slične nedoumice. Evropska poslanica Fon Kramon je čak ponudila da u ime Evropskog parlamenta posreduje u partijskom dijalogu između SNS i opozicije.

Težak demokratski zastoj

Događaji na ovim izborima potvrđuju težak demokratski zastoj koji Srbija doživljava u protekloj deceniji i koji je dobio etiketu „izborne autokratije“. Oni pokazuju domet institucionalnog zarobljavanja od strane SNS-a i popularnost koju predsednik Vučić i dalje uživa kao važan deo srpskog društva.

Predsednik Vučić se predstavlja kao snažan lider, jedini koji može da održi stabilnost i ekonomski prosperitet u zemlji. Često iskorišćavajući narativ zasnovan na žrtvi srpskog naroda, izgradio je profil branioca Srbije i jedinog sposobnog da se nosi sa Zapadom.

Uprkos tome što se zvanično nije kandidovao na izborima i uprkos svojoj ulozi predsednika zemlje, Vučić je bio glavno lice predizborne kampanje, uključujući i bilborde SNS, aktivno učestvujući na skupovima i medijskim debatama stranke.

Po njemu je nazvana čak i izborna lista SNS-a. Toliko o jasnom razdvajanju između države, stranke i lidera.

Naravno, oportunistički poziv na prevremene izbore postao je strateški politički manevar za srpske lidere da skrenu pažnju sa reformske agende, izbegnu rešavanje hitnih pitanja, izbore zakažu kada najbolje mogu da favorizuju šanse sadašnje vlade i zadrže zemlju u režimu večne kampanje.

Taktika, uz oštru kampanju protiv opozicije i popularnosti predsednika Vučića, uspela je i ovoga puta. SNS je dobila toliko mesta u Narodnoj skupštini da sada može da vlada bez svog mlađeg koalicionog partnera, Socijalističke partije Srbije (SPS), koja je postigla najlošije rezultate u poslednjih 15 godina (6,7 odsto i 18 mesta).

Bez obzira na višemesečne masovne proteste protiv predsednika i vlade, rastuću inflaciju, sve veći pritisak za rešavanje kosovskog pitanja i neizvesnost oko odgovornosti Srbije za napad na Banjsku na severu Kosova, SNS je uspela ne samo da zadrži kontrolu nad institucijama, već i da poboljšati svoju izbornu sreću.

I opet, iako nije uspela da zbaci SNS, koalicija „Srbija protiv nasilja“ je prvi put uspela da otelotvori kredibilnu demokratsku i proevropsku alternativu sadašnjem režimu.

Njeni rezultati su ohrabrujući i mogli bi da budu znak nade da se moć SNS-a može popustiti i Vučićev monopol moći srušiti u budućnosti.

Šanse da SNP na kraju izvede ovu promenu će između ostalog zavisiti od sposobnosti različitih stranaka u koaliciji da ostanu zajedno kako bi konsolidovali politički projekat započet u oktobru i rešili nekoliko pitanja.

Na domaćem planu, moraće da prošire svoju izbornu jedinicu van Beograda, odvlačeći birače dalje od SNS-a. Izgradnja prepoznatljivog i harizmatičnog vođstva će verovatno biti ključna.

Sa druge strane, koalicija „Srbija protiv nasilja“ moraće da ojača veze sa partnerima koji imaju isto mišljenje u Briselu i širom EU. Veća međunarodna podrška će doprineti jačanju domaćeg uticaja.

Ukradena pobeda u Beogradu?

Dok je SNS sa lakoćom pobedio u Narodnoj skupštini, ishod je bio mnogo čvršći za Skupštinu grada Beograda, sa preliminarnim rezultatima koji su SNS doveli u vođstvo sa 39 odsto glasova, ali su ih blisko pratili SPN sa 34 odsto. Uz tako usku razliku, optužbe da je izborna prevara mogla promeniti konačne rezultate postaju ozbiljne.

Štefan Šenah, vođa posmatračke delegacije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE), otišao je toliko daleko da je potvrdio da je „pobeda u Beogradu ukradena opoziciji“.

Ove optužbe su odjeknule među ljudima. Više stotina građana Srbije i lidera „Srbije protiv nasilja“ okupilo se u ponedeljak i utorak uveče ispred Republičke izborne komisije u Beogradu da protestuju zbog navodnih nepravilnosti i zahtevaju poništenje rezultata izbora u Beogradu.

Dvoje lidera SPN-a započelo je štrajk glađu dok njihov zahtev ne bude ispunjen. Posle dva dana protesta, najavljeno je ponavljanje izbora na 30 biračkih mesta. Kozmetička mera koja ne bi baš odgovorila na zahteve opozicije, jer će uticati na manje od 0,5 odsto od ukupnog broja biračkih mesta.

EU ne može da ignoriše takav razvoj događaja i treba da bude čvrsta u svom pozivu da se istraže potencijalne nepravilnosti u izbornom procesu.

Ali Brisel ne bi trebalo da zaustavi proces proširenja Srbije na EU kao odgovor. To ne bi preokrenulo autokratski zaokret zemlje, ali bi ga zvaničnici mogli iskoristiti da pooštre već snažno antievropsko integracijsko raspoloženje.

Umesto toga, povoljan ishod proevropske opozicije, koja predstavlja skoro četvrtinu srpskog stanovništva, trebalo bi da podstakne Uniju da proširi listu svojih sagovornika u zemlji.

Da bi pomogle da se preokrene autokratski zaokret Srbije i da se zemlja približi standardima EU, evropske institucije i države članice treba da budu pametne u pogledu jačanja svog angažmana i podrške političkim i građanskim demokratskim akterima u Srbiji koji mogu da donesu promene.