Izborna kampanja za Evropski parlament ulazi u završnicu – kakve promene očekuju region posle glasanja

Ključni izbori sa visokim ulozima – u najkraćem se komentarišu predstojeći izbori za Evropski parlament. U finišu izborne trke pažnja je usmerena na krajnje desničarske i populističke stranke. Ankete im predviđaju više poslaničkih mesta u novom sazivu – pobedu u šest od 27 zemalja članica Unije.

„U ovom trenutku ankete pokazuju da trenutno građane EU najviše brine kupovna moć, bezbednost i pitanje migracija. I to su upravo teme kojima partije i politički predstavnici iz tog krajnje desnog bloka pokušavaju da se nametnu biračima. Oni možda čak i ne nude neka konkretna rešenja, ali jednostavno ukazuju da ono što se sada dešava nije dobro i na taj način raste popularnost njihova u ovom trenutku“, rekla je Bojana Kovačević iz Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.

Da li promena odnosa snaga u Evropskom parlamentu može da pomeri fokus sa Zapadnog Balkana, posebno u odnosu na dijalog Beograda i Prištine.

„U tom pogledu često veći uticaj na dijalog imaju pojedinci koji budu izabrani da budu u posrednici u pregovorima i njihova dinamika i njihov odnos prema tom procesu, nego što se to na sistemskom nivou menja. Na sistemskom nivou su stavovi većine zemalja jasni, oni su prilično nepromenjivi, ali ono što trebalo bi da se očekuje da se izvrši veći pritisak na poštovanje dogovorenog“, rekao je Despot Kovačević, docent Fakulteta političkih nauka.

Na novi pristup Evropi, pozivaju jednako i aktuelni i bivši lideri Unije. U jeku jačanja desnice, kažu, to je svojevrstan demokratski izazov. Ipak, kurs Švedske i Italije nije se suštinski promenio. Švedske demokrate, tumači se, ubrzale su integraciju te zemlje u NATO.

„Zavisiće od toga ko će i na koji način formirati Evropsku komisiju. Kako će se grupisati svi oni koji tu budu dobili mesta. Postoje, naravno da je i dalje ta grupacija oko Evropske narodne partije, koja predstavlja neku vrstu umereno konzervativne opcije, ali izrazito proevropske, verovatno će biti centralna grupacija i na dalje. Tako da to pitanje sada uticaja nekih novih aktera koji se budu pojavili ostaje vrlo ograničeno“, navela je Selakovićeva.

Da trend prati i region potvrđuju rezultati glasanja, u relativno mladoj članici Unije – Hrvatskoj, ali i Severnoj Makedoniji, koja je kandidat za članstvo. Uzlet evroentuzijazma u Skoplju, socijaldemokrate nisu uspele da valorizuju.

„Desnica, zapravo, VMRO u Severnoj Makedoniji najviše glasova osvojio upravo razočaranjem u EU i u evropske integracije. Naime, u prethodnih osam godina na vlasti su bile socijaldemokrate i znamo kako su Zoran Zaev i Dimitar Kovačevski pokušavali i regionalne evropske integracije da podignu na visok nivo i pristajali na mnoge kompromise. EU nije nagradila taj trud i čini se da je evrooptimizam građana Severne Makedonije značajno opao. Govorim o desnom polu koji jeste značajno ojačao, od ulaska Hrvatske u Evropsku uniju sve više jača. To se može tako govoriti i o političarima s levog spektra da imaju desni narativ. Pre svega za predsednika Milanovića, ali je zaista problematično kada jednu manjinu koja je imala puno problema u prošlosti, znamo sve šta se desilo, jednu predistoriju, isključite iz vlade“, rekao je Kovačević.

I dok se čeka glasanje u Evropskom parlamentu, koji sada ima 705 članova, u narednom sazivu biće ih petnaestoro više. Trenutno najveća politička grupacija je Evropska narodna partija, potom socijalisti i demokrate, pa liberali. Naredna četiri mesta zauzimaju stranke levice i desnice. Kojih će biti više, znaće se posle 9. juna.