Izborna tišina uoči drugog kruga predsedničkih izbora u Crnoj Gori počinje u ponoć

U prvom krugu predsedničkih izbora Đukanović je osvojio 35,37 odsto glasova, tj. 119.673, a Milatović 28,92 odsto, ili 97.858 glasova.

Ovako dobar rezultat Milatovića je iznenadjenje imajući u vidu da je ušao u izbornu trku nakon što Državna izborna komisija (DIK) nije potvrdila kandidaturu lideru tog pokreta Milojku Spajiću jer se ispostavilo da ima prebivalište u Beogradu i srpsko državljanstvo, što je u suprotnosti sa crnogorskim Zakonom o državljanstvu.

„Evropa sad!“ je vanparlamentrani pokret, osnovan u junu 2022. Milatović i Spajić su bili ministri u vladi premijera Zdravka Krivokapića, prvoj koja je formirana nakon smene vlasti na izborima 2020. kada je nakon tri decenije u opoziciju otišla DPS Mila Đukanovića.

Milatović je sinoć održao konvenciju na kojoj su bili svi lideri stranaka pobednica parlamentranih izbora 2020, od kojih su neki bili i njegovi protivkandidati u prvom krugu lideri Demokratskog fronta Andrija Mandić i Demokrata Aleksa Bečić.

Oni su pozvali svoje birače da podrže Milatovića u drugom krugu. Konvenciji je prisustvovao i premijer u tehničkom mandatu Dritan Abazović, i njegov prethodnik na čelu Vlade Zdravko Krivokapić.

Milatoviću je danas dala javnu podršku i Mitropolija Crnogorsko primorska Srpske pravoslavne crkve koja je pozvala „verujući narod i ljude dobre volje“ da izadju na izbore, ocenivši Đukanovića za anticrkvenog kandidata.

Javnu podršku mu je prethodnih dana pružio i lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj i istoričar Aleksandar Raković. On je za Šešelja rekao da ne dele iste vrednosti i da ga ne poznaje i ogradio se od te podrške.

Milatović je na konvenciji poručio da se njegovom pobedom na nedeljnim izborima „šalje signal“ Evropi da su se u Crnoj Gori pojavili „zreli ljudi koji zajedno pobeđuju kriminal i vraćaju nadu građanima“. Kazao je da se Đukanovićev režim „zaklinjao“ u Evropu, a da se „nikada nije ponašao evropski“.

„Ponašali su se suprotno, bahato i kabadahijski, kao da je Crna Gora njihova privatna država i privatna prćija“, rekao je on, pozdravljen aplauzima pristalica.

Đukanović će završnu konvenciju održati večeras. Za večeras je zakazan i duel Đukanović – Milatović na Radio televiziji Crne Gore.

Đukanović je u nekoliko intervuja koje je poslednjih dana dao za strane medije kazao da je savršeno miran, te da veruje da će pobediti i da će i dalje biti onaj važan šraf koji će doprinositi doglednoj evropskoj budućnosti Crne Gore.

Kako je dodao, ovo su izbori na kojima se, pored izbora predsednika, očekuje potvrda istrajnosti Crne Gore da nastavi putem ka evropskom sistemu vrednosti, članstvu u Evropskoj uniji.

Govoreći o svom protivkandidatu Milatoviću, on je kazao da je deo parlamentrane većine koju je nazvao „klero-nacionalistička“.

„Kao klero-nacionalistička parlamentarna većina koja je svoje vlade formirala u verskim objektima i koja je, rekao bih, mnogo više odgovornosti pokušavala da pokaže prema verskoj zajednici nego prema državi i građanima koji su joj dali poverenje“, rekao je Đukanović.

Đukanović je na državnim funkcijama 30 godina, šest puta bio je premijer i dva puta predsednik – ukoliko pobedi to bi mu bio treći mandat na mestu predsednika Crne Gore. U odnosu na 2018. godinu kada je na skoro istu izlaznost osvojio oko 54 odsto glasova, Đukanović je zabeležio značajan pad osvojivši oko 35 odsto glasova.

Socijaldemokratska partija je pozvala svoje birače da ga podže, kao i manjinske stranke te brojna dijaspora koja je već počela da pristiže. Podršku Đukanoviću su pružili i pojedini sadašnji i bivši političari regiona kao i pojedine javne ličnosti – Vesna Pusić, Roman Jakić, Željko Košić, Sonja Biserko, predsednik Partije evropskih socijalista Stefan Leven.

I jedan i drugi kandidat su dobili javnu podršku pojedinih crnogorskih intelektualaca, građanskih aktivista, doktora.

Milatović računa na podršku stranaka pobedica parlamentarnih izbora 2020. koje su mu pružile javnu podršku. Analitičari medjutim ukazuju da je pitanje da li će podrška tih stranaka biti deklarativna ili zaista suštinska, jer Evropa sad ulazi u njihovo biračko telo i biće pred ozbiljnim izazovom da zadrže svoje glasače ili će prevagnuti želja da se pobedi Đukanović.

Sa druge strane Đukanović računa na veću podršku manjina, jer rezultati prvog kruga izbora ukazuju da je izlaznost bila mala u gradovima u kojima manjinske stranke imaju snažno uporiše. Takodje i na dijasporu koja tradicionalno glasa za Đukanovića, a koja u prvom krugu nije došla u većem broju.

U susret drugom krugu predsedničkih izbora, crnogorska dijaspora na meti je pokušaja zastrašivanja i pretnji koje im se prethodnih dana upućuju putem društvenih mreža.

Demokratska partija socijalista pozvala je Upravu policije da procesuira pretnje.

Deo državljana Crne Gore koji živi u inostranstvu, a ima pravo glasa, najavio je dolazak na izbore, što je izazvalo reakciju podržavalaca Jakova Milatovića zbog uverenja da je dijaspora naklonjena Milu Đukanoviću.

Ministarstvo vanjskih poslova je tražilo od diplomatskih predstavnika u inostranstvu da ne pomažu državljanima Crne Gore da dodju na glasanje jer im, kako tvrde to nije posao, i da se ponašaju profesionalno. Deo javnosti je oštro kritikovao takvo postupanje Ministarstva.

Izbornim zakonom Crne Gore nije predviđena mogućnost da dijaspora glasa u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, zbog čega mora da dođe u matičnu zemlju kako bi glasala.

Prema procenama Uprave za dijasporu, oko 150.000 iseljenika ima pravo glasa u Crnoj Gori.

Ministartvo unutršanjih poslova je saopštilo da je u birački spisak upisano 542.154 glasača.