Danas je „dan D“ za SAD, a možda i za svet: Šta pokazuju ankete na dan predsedničkih izbora – vodi li Haris ili Tramp?

Hoće li Amerika dobiti prvu ženu predsednika ili će izbori rezultirati drugim predsedničkim mandatom Donalda Trampa?

Kako pokazuju nacionalne ankete, Haris je u blagoj prednosti u odnosu na Trampa od kada je ušla u izbornu trku krajem jula, piše BBC.

Haris je u prvim nedeljama svoje kampanje zabeležila uspon u anketama, ostvarivši prednost od gotovo četiri procentna poena do kraja avgusta.

Rezultati istraživanja su bili relativno stabilni u septembru i početkom oktobra, ali su u poslednjih nekoliko nedelja postali tesniji.

Iako su nacionalne ankete koristan vodič o tome koliko je kandidat popularan širom zemlje, one nisu najbolji način da se predvidi izborni rezultat, ukazuje BBC.

Razlog za to je taj što SAD koriste sistem Elektorskog koledža, u kojem se svakoj državi daje određeni broj glasova koji je otprilike u skladu sa brojem njenih stanovnika.

Na raspolaganju je ukupno 538 glasova Elektorskog kolegijuma, tako da kandidat treba da dobije 270 da bi pobedio.

U SAD ima 50 država, ali pošto većina njih gotovo uvek glasa za istu partiju, u stvarnosti postoji samo šačica gde oba kandidata imaju šanse da pobede. To su države u kojima će izbori biti dobijeni i izgubljeni i poznata su kao države “bojnog polja” ili “kolebljive“ (swing states).

Ko pobeđuje u anketama u „kolebljivim“ državama?

Trenutno su rezultati anketa u „kolebljivim“ državama toliko tesni da je nemoguće znati ko je zaista u prednosti, analizirajući proseke u anketama.

Ipak, ako se pogledaju trendovi od kada se Haris pridružila trci, ističu se neke razlike između država.

U Arizoni, Džordžiji, Nevadi i Severnoj Karolini, vođstvo je nekoliko puta prelazilo iz ruke u ruku od početka avgusta, ali Tramp trenutno ima blago vođstvo u svima njima.

U tri druge države – Mičigenu, Pensilvaniji i Viskonsinu – Haris je vodila od početka avgusta, ponekad za dva ili tri poena, ali su rezultati anketa postali znatno tesniji i Tramp sada ima veoma malu prednost u Pensilvaniji.

Sve tri države bile su uporišta demokrata pre nego što ih je Tramp preobratio u „crvene“ države na svom putu ka osvajanju predsedničkog mandata 2016.

Bajden ih je ponovo preuzeo 2020. i ako Haris bude mogla da uradi isto, onda će ona biti na putu da pobedi na izborima.

Na dan kada je Bajden odustao od trke, za Trampom je zaostajao u proseku za gotovo pet procentnih poena u sedam „kolebljivih“ država, što ukazuje koliko se trka promenila od kada je Haris nominovana za predsedničku nadu demokrata.

Bajden je u Pensilvaniji zaostajao za Trampom za gotovo 4,5 procentnih poena kada je izašao iz trke.

Pensilvanija je ključna država za oba izborna tabora, pošto među sedam „kolebljivih“ država ima najviše glasova Elektorskog koledža, tako da onaj ko u njoj pobedi lakše može da osvoji 270 potrebnih glasova.

Podatke iz anketa je sakupio vebsajt za analizu anketa 538, koji je deo američke informativne mreže ABC njuz.

Ankete su, međutim, potcenile podršku za Trampa u poslednje dve izborne trke – 2016. i 2020, te treba biti oprezan sa njima i kada je reč o ovogodišnjim izborima.