Za Sjedinjene Države – zemlju imigranata i njihovih potomaka – 5. septembar 2017. je označio izdaju duše naroda. Saopštenje administracije predsednika Donalda Trampa da ukida program „Odložene akcije za pridošle u detinjstvu“ (DACA).
Koji je uveo predsednik Barak Obama izvršnom naredbom 2012, preti da napravi haos u životima jedne cele generacije.
Program DACA omogućio je da gotovo 800.000 mladih ljudi bez dokumenata (koji su poznati kao „Sanjari“), koji su u zemlju dovedeni kao deca, budu zaštićeni od deportacije ukoliko prođu proveru porodične istorije i nemaju dosije u policiji. Ono što smo, naravno, videli 5. septembra jeste da inicijativa koja je pokrenuta izvršnim naređenjem može da bude poništena kontranaređenjem naslednika lidera.
Okončanjem programa se stvara realna mogućnost za hapšenje i deportaciju stotina hiljada mladih ljudi koji se potpuno osećaju Amerikancima – zapravo, koji se apsolutno ne sećaju da su živeli u bilo kojoj drugoj zemlji. Nisu počinili nikakvo krivično delo i grade produktivne živote u SAD tako što idu u školu, rade, osnivaju porodice, otvaraju firme ili su u oružanim snagama.
Administracija je saopštila da će još šest meseci nastaviti da izdaje boravišne dozvole za one koji su već u programu DACA, a onda će prestati. Neće se prihvatati nove prijave. Samo ako Kongres SAD usvoji zakon o imigraciji pre roka koji ističe 5. marta 2018, Sanjari će moći da budu bez straha od toga da će biti praćeni, uhapšeni i prognani.
Tramp s vremena na vreme izrazi empatiju za Sanjare. Iako je u predsedničkoj kampanji obećao da će okončati program DACA, takođe je priznao da treba da postoji moralni argument da se on zadrži, rekavši da će se on suočiti sa „veoma, veoma teškim“ izborom. I čak nakon što je saopšteno da će program biti ukinut, izjavio je da želi da „reši pitanje DACA srcem i saosećajnošću“. Ipak, očito uveren da uživaoci programa DACA otimaju posao građanima, zaključio je da je isto srce i saosećajnost potrebna za „nezaposlene, zaboravljene Amerikance s finansijskim teškoćama“.
Nažalost, predsednik je prilikom donošenja takvih odluka izabrao da odstupi od klasične američke vizije koja je uklesana u postolje Statue slobode u NJujorku, a koja je izražena u pesmi Eme Lazarus koja počinje:“ „Dajte mi vaše umorne i siromašne, vaše potlačene mase koje žude da slobodno dišu.“ To vjeruju pomoglo je desetinama miliona pridošlica i strašno je osnažilo Ameriku.
Ista vizija treba da se primeni na mlade ljude koji, istina, nisu imali dokumenta u trenutku kada su došli, ali koji nisu došli u Ameriku svojom voljom. Umesto toga, oni se sada suočavaju sa opasnošću od potpunog poremećaja svojih života i neizvesne sudbine.
Kao rezultat toga, Tramp se pozicionirao u sumnjivom društvu onih koji su kroz američku istoriju pokazivali zlobu i podozrenje prema novim pridošlicama – pristalica Zakona o strancima i građanskoj neposlušnosti (Alien and Sedition Acts) iz 1790-ih, kojim je produžen period za sticanje prava na državljanstvo na 14 godina; neznalica iz perioda pre Građanskog rata, koji su nastojali da zabrane katolike u zemlji; onih iz ranog dvadesetog veka koji su tvrdili da se od pridošlica iz istočne i južne Evrope i iz Kine i Japana ne mogu napraviti Amerikanci i čiji su argumenti doveli do strogih kvota iz 1920-ih kada je reč o imigraciji iz tih regiona; i onih koji su bili toliko rešeni da spreče Jevreje koji su bežali iz nacističke Evrope da uđu u zemlju da čak nisu ispunjavane ni male kvote za imigrante iz ovih zemalja.
Ukratko, ražalošćen sam i postiđen. Kao Jevrejin sam potpuno svestan pouke iz Tore, koja je pomenuta najmanje 36 puta, „ljubi stranca“. A kao Amerikanac osećam da smo poklekli, naročito danas, pod zadrtom, uskogrudom ksenofobijom umesto da budemo dorasli viziji naše zemlje u njenom najboljem izdanju kada je reč o predusretljivosti i saosećanju.
Autor je izvršni direktor Američkog jevrejskog komiteta
Copyright: Project Syndicate, 2017.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
