Izetbegović: Ako RS proglasi nezavisnost izgubiće, nadam se ne vojno

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Isti scenario kao u aprilu 1992.godine. Mržna se na ovaj način produbljuje. Ne valja,nikako. Urazumite se,za ime Boga.

2. A ako se napravi situacija kao na Kosovu, da Bosanci zlostavljaju Srbe i ne daju im da zive u miru, morace da se ta drzava prizna.

3. "…nadam se politički, a ne vojno…" Ovo je direktna pretnja ratom. Njegov tata nosi na duši desetine hiljada
   života stanovnika Bosne, a očigledno i sin bi da ide njegovim stopana. Možda ne treba čekati da se nešto desi, nego odmah podneti prijavu Hagu tek da se ovog puta zna ko započinje.

4. Ako iko razbije Bih biće to od strane hrvatske Hercegbosne. Već u podeljenom Mostaru caruje najgora segregregacija i aparhejd odavno prevaziđen i u Južnoafričkoj Uniji. Pominjanje Velikog Rata u kontekstu saveznika je smešno jer je u Sarajevu srušena Austrougarska Monarhija i Srbi su bili pobednici i zahvaljujući saveznicima ostvarili san ujedinjenja Slovena (Srba, Hrvata i Slovenaca) u jednu državu Kraljevinu Jugoslaviju. Uostalom, presedanom u UN priznavanje Deklaracije o nezavisnosti Republike Kosovo ili povratkom Krima u Rusku Federaciju može se lako naći rešenje za večiti protektorat MZ, tj. za nefunkcionalnu BiH.

5. Kako je bilo!?
   Bakir veli:"To nije država kakvu bismo želeli i za kakvu se moj otac zalagao i kakvu građani Bosne i Hercegovine zaslužuju"
   Dobro Bakire, objasni čitaocima kakva je to država po tvojoj zamisli, i za kakvu je se to državu zalagao tvoj babo, i kakvu to drzavu žele građani Bosne i Hercegovine.
   Vi ste minirali sve predloge međunarodnih eksperata. Namera je bila očigledna, i tragedija se mogla naslutiti
   Rat u Bosni su pre svega izazvali oni koji su odlučili da se Bosna i Hercegovina isključi iz Jugoslavije i da se Jugoslavija rasturi iz dobro poznatih razloga. A, narodi koji tamo žive, se nisu svi složili sa takvom odlukom. Neki su želeli da ostanu u Jugoslaviji, neki su želeli da izađu iz Jugoslavije, neki su želeli da se priključe Hrvatskoj, neki su želeli unitarnu Bosnu i Hercegovinu.
   uslimani nisu uvažavali prava i interese drugih, nego su posezali za svojim interesima, kršeći prava drugih. To je bio glavni problem. Ali, vi negirate pitanje volje srpskog naroda koji živi u Bosni i Hercegovini, koji je tamo ustavotvorni narod, pravo tog naroda da se izjasni na referendumu da li to prihvata ili ne.
   Do 18. marta 1992. g., kada je konačno potpisan Kutiljerov plan o kantonizaciji Bosne i Hercegovine, stavovi tri suprotstavljene strane u pregovorima su se usaglasili. Tako su i muslimanska i hrvatska i srpska strana iz Bosne i Hercegovine tog dana potpisale „Osnovne principe ustavnog rešenja za Bosnu i Hercegovinu“, a kojima je ugovoreno da Bosna i Hercegovina ostane u postojećim granicama kao jedinstvena država u međunarodnim odnosima ali sa tri unutrašnje konstitutivne jedinice od kojih bi svaka bila zasnovana na etnonacionalnom principu kao i neutralnog Grada Sarajeva. Sve u svemu, prema potpisanom Kutiljerovom planu bi oko 12−15% stanovništva Bosne i Hercegovine ostalo da živi van svojih etnonacionalnih kantona. Dakle, ovim planom se izbeglo izdvajanje bilo srpske bilo hrvatske teritorije od ostataka Bosne i Hercegovine, kao i formiranje država u državi.Ko ovom rešenju može naći zamerku? Niko dobronameran.
   Sve tri strane su pristale da žrtvuju svoje maksimalne zahteve zarad mira u kući kako bi se izbegao novi rat.U tom kontekstu vredi navesti reči dr. Radovana Karadžića koji je 18. mart 1992. g. nazvao „velikim danom“ za Bosnu i Hercegovinu:
   Ostaje činjenica da je Kutiljerov plan o „švajcarizaciji“ Bosne i Hercegovine bio neuporedivo lošiji za srpsku stranu u odnosu na Dejtonski sporazum iz novembra 1995. g.
   Ali ne lezi vraže, babo pravi neočekivani politički salto mortale koji samo nekoliko dana kasnije uvodi Bosnu i Hercegovinu u krvavi građanski rat u kome su učestvovali i mnogi strani plaćenici na hrvatskoj i muslimanskoj strani uključujući i oko 5000 arapskih i drugih mudžahedina.
   Tako da se ovaj intervju mora čitati kroz izoštreniju vizuru istorijskih činjenica,. da bi se shvatio njegov pun smisao.