Foto: EPA-EFE/ALEXANDER DEMYANCHUK / KREMLIN / POOLNa nedavnom sastanku predsednika Belorusije i Rusije, Aleksandra Lukašenka i Vladimira Putina, Lukašenko je nagovestio da bi Minsk mogao da se pridruži nastojanjima Moskve da stari savez sa Pjongjangom oživi posle sastanka Putina i Kim Džong Una.
Lukašenko je dao ovaj predlog tokom sastanka sa Putinom u crnomorskom letovalištu Sočiju gde je ruski predsednik rekao da će ga informisati o razgovorima koje je u sredu vodio sa Kimom na kosmodromu Vostočni, na ruskom Dalekom istoku.
Sagovornike Danasa nije iznenadila ovakva izjava. Štaviše, kažu da je to bilo za očekivati.
Srećko Đukić, član Foruma za međunarodne odnose, za Danas kaže da su skoro sve tri zemlje podjednako izolovane iz Međunarodne zajednice.
Naravno da je Severna Koreja pod najvećim sankcijama, ali nije pod manjim sankcijama ni Rusija ni Belorusija. To je pokušaj stvaranja neke ose, nekog saveza zemalja koje su pod sankcijama ali i režima koji sve više liće jedan na drugi“, kaže Đukić.
On dodaje da je korejski režim nedostižan što se tiče modela zatvorenosti i ljudskih prava kao i problema preživljavanja građana.
„Jednostavno u Severnoj Koreji vlada glad. Međunarodna zajednica i UN s vremena na vreme priskaču u pomoć da bi se izbegle veće posledice. Radi se o jednom pokušaju političkog svrstavanja na kojem izgleda insistira Lukašenko. Nisam uveren da to Rusiji odgovara i sa jednog drugog stanovišta odnosa između Rusije i Kine. Ne znam kako bi izgledao taj savez bez Kine i verujem da će to Moskva temeljno razmotriti sa Pekingom“, primećuje Đukić.
On kaže da je Lukašenko sklon izjavama koje odudaraju od uobičajenog toka, te da Belorusija ima jedini izlaz preko Rusije, tako da je više izolovana nego Severna Koreja.
Dragomir Anđelković, politički komentator, kaže za naš list da je Severna Koreja bila blizak partner Sovjetskog Saveza.
„Posle raspada te supersile, u periodu kada je Ruska Federacija mislila da će biti prihvaćena od Zapada kao ravnopravni partner, Moskva ne samo što se distancirala od Pjongjanga, već je podržala i niz mera koje su SAD nametnule OUN protiv Severne Koreje, sa ciljem da slome jednog od retkih preostalih oponenata“, kaže.
On dodaje da je u meri u kojoj je dolazilo do zaoštravanja odnosa između Rusije i Amerike, Kremlj je počeo da se približava starom istočnoazijskom partneru, kao i da je posle otpočinjanja velikog sukoba, formalno rusko-ukrajinskog a zapravo makar posredno između Rusije i NATO sila, Moskva krenula kursom vraćanja na partnerske saradnje sa Pjongjangom.
„Ako Rusija nema šta više da izgubi u vezi sa odnosima sa Zapadom, nema ni razlog da se uzdržava od totalnog podrivanja njegove globalne geopolitičke matrice. Izjavu Lukašenka treba tumačiti u tom ključu. Pre očekivanih pregovora u vezi sa Ukrajinom, verovatno, Rusija tako indirektno šalje poruku da su i na drugim poljima mogući određeni kompromisi ako se na osnovnom (ukrajinskom) postigne zadovoljavajući dogovor, ali ako toga ne bude, odnosi sa Severnom Korejom biće vraćeni na saveznički hladnoratovski“, kaže Anđelković, dodavši da će tako Rusija postupati i na drugim meridijanima gde SAD imaju neprijatelje.
„Moskva sigurno više neće pristati da toleriše evroatlantsku zloupotrebu raznih međunarodnih institucija, od tzv. međunarodnog sudstva do OUN, ali koliko će radikalna biti u osporavanju svega toga, zavisi od aranžmana koje eventualno postigne sa Vašingtonom. To je pozadina predloga o tripartitnoj saradnji Rusije, Belorusije i Severne Koreje koji je Lukašenko sada izneo“, zaključuje Anđelković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
