Izlaz Beča iz „carstva lenjosti“

Prvi čovek Beča, socijalistički gradonačelnik Mihael Ludvig, potpuno je uspeo na svojim prvim izborima. Socijalisti su odneli ubedljivu, a austrijski mediji kažu „istorijsku“ pobedu.

Istovremeno je „slobodarska“ partija doživela pravi brodolom i minus od 20 odsto!

Socijalisti su na bečkim izborima osvojili 41,62 odsto, što je porast od dva odsto, narodnjaci su dobili 20,43 odsto i oni imaju najveći porast glasača od čak 11 odsto, mada im ispitivanja nisu davala više od 18 odsto.

„Zeleni“ su osvojili 14,80 odsto, što je rast od 2,9 odsto, a partija NEOS ima 7,47 odsto. Iza njih su ostali samo „slobodnjaci“ koji su sa osvojenih 7,11 odsto poslednja partija koja je osvojila dovoljno glasova za ulazak u gradsku skupštinu. To je slaba uteha, imajući u vidu da su posle Štraheovog skandala na Majorki pali za čitavih 23,68 odsto.

Nekadašnji lider „slobodnjaka“, Hajnc Kristijan Štrahe izašao je na izbore sa listom „Štraheov tim“ s kojom je uspeo da dobije 3,27 odsto – nedovoljno za ulazak među odbornike bečke skupštine.

Iza njega su samo još „levičari“ sa 2,06 odsto i novostvorena „Pivska partija“ koju je podržalo 1,8 odsto glasača.

„Pivsku partiju“ sa satiričnim društvenim programom vodi nekadašnji frontmen pank grupe „Turbobier“ Marko Pogo i ovo joj je bilo drugo učešće na izborima, posle prošlogodišnjih nacionalnih izbora na kojima je osvojila 4946 glasova.

Socijalisti su izašli sa širokim „centrističkim“ programom.

Rad, obrazovanje, klima, stanovanje i zdravstvo bili su centralne tačke njihovog izbornog programa. Stanovništvo je poklonilo poverenje sadašnjem i budućem gradonačelniku i zbog toga što je uspeo da se na prihvatljiv i prikladan način bori sa koronom.

U svojim nastupima Ludvig je isticao okončane projekte u stanovanju, školstvu i zdravstvu tokom njegovog mandata.

Ludvig je garantovao mesto u zdravstvenoj zaštiti za sve stanovnike Beča i dovoljno mesta u školama. Predstavio je takođe program podsticajnih mera „Beč – bonus“ za sve regionalne proizvode, a takođe i stimulacije za mlade i decu.

Osim toga, suprotstavljajući se desničarsko-populističkoj isključivosti, obraćao se svim stanovnicima Beča, naglašavajući njihovo zajedništvo, međusobnu saradnju i zajednički život.

Dok su „slobodnjaci“ i „narodnjaci“, recimo, tražili određeni nivo znanja nemačkog jezika za pravo na socijalne stanove, Ludvig je isticao: „Ko gradi socijalne stanove, taj ima pravo u njima da živi“.

Time je isticao da se stanovi grade novcem svih poreskih obveznika grada, pa samim tim, oni koji ih grade, moraju da imaju pravo u njima da stanuju.

Na početku korona krize, Ludvig je svim stanovnicima iznad 65 godina podelio taksi vaučere od 50 evra kako se ne bi izlagali opasnostima zaraze u javnom prevozu.

Osim toga, pred leto je svakom domaćinstvu dao vaučere za restorane, nazvane „šnicla vaučer“ u istoj vrednosti.

U dobrom raspoloženju je i NEOS, stranka liberalnih demokrata koja ima dovoljno mandata da bude koalicioni partner socijalistima u očekivanoj „crveno-ružičastoj“ koaliciji.

Njihov lider Filip Kern ističe da stranka raste u svim segmentima, a poseban razlog za zadovoljstvo je što je ispred Slobodarske stranke.

Ministar finansija i šef „narodnjaka“ Gernot Blimel, s velikim ponosom govori o ostvarenom rezultatu, najboljem u poslednje 33 godine, kome se niko nije nadao.

„To je jasan zadatak za više narodne politike u Beču“, kaže Blimel.

Krah Slobodarske stranke i njenog bivšeg šefa Štrahea više je nego evidentan, ali analizira se ko je iz toga profitirao? „Zeleni“ i NEOS koji su ostvarili dobre rezultate nisu kao i „narodnjaci“ koji su duplirali svoju podršku motivišući „slobodarske“ glasače.

Kurcov kandidat Blimel za sebe javno je izabrao relativno udobnu poziciju niskih očekivanja, ali partijsko vođstvo i on intimno očekivali su mnogo više, čak i poziciju gradonačelnika.

Budući da su predizborna istraživanja socijalistima davala maksimalno 35 odsto, „narodnjačko“ vođstvo verovalo je da je i to previše, te da će poboljšati svoje pozicije uz očekivani loš rezultat socijalista.

Umesto toga, dočekalo ih je veliko i neprijatno iznenađenje, da su kao drugorangirana partija više od 20 odsto u zaostatku za socijalistima koji su prevazišli svako očekivanje koje im je da dato u predizbornim prognozama.

Dok su se „slobodari“ i njihov bivši lider Štrahe sporili ko je original, a ko kopija slobodarsko-populističke stranke, „narodnjaci“ su se koncentrisali na slobodarske birače, baveći se pitanjima integracije i privrede.

Iza parola „Rezultati za Beč“ nalazila se politika „reda i zakona“, dok se mnogo manje govorilo o privrednim pitanjima.

Naglašavano je da je Beč „carstvo lenjosti“, jer se u njemu nalazi veliki broj onih koji primaju neku vrstu socijalne pomoći od države.

To je označilo odstupanje od tradicionalne demohrišćanske vrednosne lestvice i naglašavanje „slobodarske“ etničke i socijalne isključivosti, ali koja, na kraju, nije donela pravi, očekivani, rezultat.

Ovi izbori imaju i širi, nacionalni značaj.

Dok se donedavno činilo da su socijalisti već „pokojna parija“ koja nema šta mnogo da očekuje u konzervativnoj politici Austrije, pokazalo se da su se vratili na najklasičnijim socijalnim temama levice. To daje novu dinamiku političkom životu Austrije gde će se sada oštrije sučeljavati socijalističke i populističke koncepcije.