Izrael bi mogao dobiti bitku, ali izgubiti rat: Šta to zapravo znači?

Malo je reći da je Izrael zatečen nespretan, ali je premijer Benjamin Netanjahu izjavio da je Izrael sada „u ratu“ i da su Izraelske odbrambene snage (IDF) uzvraćale, baš kao što su to činile i u prethodnim situacijama.

Svaka strana krivi drugu. Izrael i njegove pristalice prikazuju Hamas kao ništa drugo do brutalnu bandu terorista koje podržava Iran i koji su namerno napali civile na posebno uznemirujuće načine, piše Forin polisi, a prenosi zagrebački N1.

Palestinci i njihove pristalice priznaju da je napad na civile pogrešan, ali okrivljuju Izrael što je nametnuo režim aparthejda svojim palestinskim podanicima i podvrgao ih sistematskom i nesrazmernom nasilju tokom mnogih decenija. Oni takođe ističu da međunarodno pravo dozvoljava potlačenim narodima da se odupru nelegalnoj okupaciji, čak i ako su metode koje je izabrao Hamas nelegitimne.

Urušavanje poretka?

Međutim, ne vide svi ove borbe kao dokaz da se globalni bezbednosni poredak pogoršava. Što da ne? Jer ovo nije prvi put da izbija nasilje velikih razmera između Izraela i Hamasa. Izrael je napao pojas Gaze tokom operacije Liveno olovo u decembru 2008. godine, ponovo je to uradio u operaciji Zaštitna ivica 2014. godine, a zatim je to uradio ponovo (u manjem obimu) u maju 2021. U tim napadima je ubijeno nekoliko hiljada civila (možda četvrtina njih deca) i dodatno osiromašili zarobljeno stanovništvo Gaze, ali nas nisu ništa približili trajnom i pravednom rešenju. Bilo je to, kako su neki Izraelci komentarisali, samo „košenje travnjaka”.

Nova karakteristika ove poslednje runde borbi je da je Hamas postigao skoro potpuno iznenađenje (kao što su to učinili Egipat i Sirija pre 50 godina, tokom arapsko-izraelskog rata 1973. godine) i demonstrirao neočekivane borbene sposobnosti. Napad je doneo više štete Izraelu nego bilo koja od njegovih prethodnih operacija; više od 700 Izraelaca je navodno ubijeno, pri čemu se očekuje da će broj rasti, a nepoznati broj je zarobljen, uključujući neke vojnike IDF.

Napad je očigledno šokirao izraelsko društvo. Neuspeh vlade da otkrije ili spreči napad mogao bi na kraju da znači kraj Netanjahuove političke karijere i, poput neuspeha obaveštajnih službi 1973. godine, verovatno će dovesti do optuživanja unutar Izraela koje će odjeknuti godinama. Ali Hamas je i dalje mnogo slabiji od Izraela i borbe neće promeniti ukupni odnos snaga između njih. Izrael će gotovo sigurno uzvratiti oštro, a palestinski civili u Gazi i drugde – uključujući mnoge koji ne podržavaju Hamas – platiće visoku cenu.

Niko sa sigurnošću ne zna kuda ova kriza vodi i kakav će biti dugoročni efekat, ali evo nekih privremenih zaključaka.

Bankrot američke politike

Prvo, ova najnovija tragedija potvrđuje bankrot američke politike prema dugogodišnjem izraelsko-palestinskom sukobu. Dovoljno je reći da su američki lideri, od Ričarda Niksona do Baraka Obame, imali više prilika da zatvore ovaj sukob, ali to nisu uspeli. Umesto da deluju kao ravnopravni posrednici i da iskoriste ogromnu moć koja im je na raspolaganju, i demokratska i republikanska administracija pokleknule su pred pritiskom lobiranja, delujući kao „izraelski advokati,” pritiskajući palestinske lidere da naprave teške ustupke dok daju bezuslovnu podršku Izraelu i zaslepe se pogled na višedecenijske napore Izraela da proždre zemlje navodno rezervisane za buduću palestinsku državu.

Čak i danas, američka vlada nastavlja da baca novac na Izrael i brani ga na međunarodnim forumima, insistirajući da je posvećena „rešenju sa dve države“. Kao i obično, zvanični odgovor SAD na borbe je osuda Hamasa zbog njegovih „ničim izazvanih napada“, izražavanje snažne podrške Izraelu i ignorisanje šireg konteksta u kojem se to dešava i zašto neki Palestinci smatraju da nemaju drugog izbora osim da upotrebe silu u odgovor na silu koja se rutinski koristi protiv njih.

Da, bilo je „ničim izazvano“ u užem pravnom smislu da Izrael nije nameravao da napadne Gazu, što bi moglo da opravda prednost Hamasa. Ali svakako je bio „isprovociran“ kao nasilni odgovor na uslove sa kojima se Palestinci u Gazi i drugde suočavaju decenijama – čak i ako je spremnost Hamasa da namerno napadne civile na posebno brutalne načine okrutna, neodbranjiva i vrlo verovatno kontraproduktivna.

Da su američki političari iz obe strane manje kukavički, s pravom bi osudili akcije Hamasa i istovremeno osudili okrutna i nezakonita dela koja Izrael rutinski čini nad svojim palestinskim podanicima. Izraelski vojni veterani govore ove stvari, ali američki lideri ne govore. Ako ste se ikada zapitali zašto su prošli mirovni napori SAD propali i zašto mnogi ljudi širom sveta više ne vide Sjedinjene Države kao moralni svetionik, ovo je deo odgovora.

Moć je važnija od pravde

Drugo, ovo novo krvoproliće je još jedan tužan podsetnik da je u međunarodnoj politici moć važnija od pravde. Izrael je uspeo da se proširi na Zapadnu obalu i decenijama drži stanovništvo Gaze u otvorenom zatvoru zato što je mnogo jači od Palestinaca i zato što je kooptirao ili neutralisao druge stranke (npr. Sjedinjene Države, Egipat, evropsku Unije) koja bi se mogla suprotstaviti ovim nastojanjima i naterati ih na pregovore o trajnom miru.

Ipak, ovaj događaj, i mnogi sukobi koji su mu prethodili, takođe bi mogli da otkriju granice moći. Rat je nastavak politike drugim sredstvima, a moćne države ponekad pobeđuju na bojnom polju i gube politički. Sjedinjene Države su dobile sve glavne bitke u Vijetnamu i Avganistanu, ali su na kraju izgubile oba rata. Egipat i Sirija su teško poraženi u ratu 1973. godine, ali gubici koje je Izrael pretrpeo u tom ratu uverili su njegove vođe (i njihove američke pokrovitelje) da više ne mogu ignorisati želju Egipta da povrati Sinaj.

Hamas nikada neće moći da pobedi Izrael u direktnom testu snage, ali njegov napad je tragičan podsetnik da Izrael nije neranjiv i da se palestinska želja za samoopredeljenjem ne može zanemariti. To takođe pokazuje da Abrahamov sporazum i nedavni napori da se normalizuju odnosi između Izraela i Saudijske Arabije nisu garancija mira; zaista, možda su ovaj konačni sukob učinili verovatnijim.

Kuda će to voditi?

Teško je reći. Pametan potez za sve strane bio bi da počnu sa brzim povratkom na status kuo ante: Hamas bi prekinuo raketne napade, odmah se povukao iz svih oblasti koje je zauzeo, ponudio povratak Izraelaca koje je zarobio bez zahteva da budu razmenjeni za Hamas pripadnika na izraelskoj teritoriji.pritvor, a obe strane bi pristale na prekid vatre. A onda bi Sjedinjene Države i drugi pokrenuli ozbiljan, jednak i trajan pritisak za pravedan i smislen mir.

Ali to se neće desiti. Umesto toga, Izrael će se potruditi da Hamasu uskrati čak i privid taktičkog uspeha, i možda će čak pokušati da istera Hamas iz Gaze jednom zauvek. Vlada Sjedinjenih Država će čvrsto stajati iza svega što Izrael odluči da uradi. Glasovi koji pozivaju na umerenost biće ignorisani i ciklus osvete, patnje i nepravde će se nastaviti.

Sve o sukobu Hamasa i Izraela možete pročitati na našem BLOGU UŽIVO.