Izrael i nemački državni rezon: Šta to znači?

Kako piše Dojče vele, raste pritisak da se razjasni šta ta formulacija konkretno znači.

Za Nemačku je prošlost uvek prisutna u sadašnjosti. Genocid počinjen nad evropskim Jevrejima za vreme nacističke vladavinedo danas deluje na zemlju i društvo, utiče na politiku i prožima pogled Nemačke na svet.

Za Izrael, koji je osnovao cionistički pokret kao jevrejsku državu samo tri godine posle sistematskog ubijanja šest miliona evropskih Jevreja u Holokaustu, nemačka država ima „posebnu odgovornost“. Angažovanje u korist Izraela je više od od političkog cilja, to je samorazumljivi elementarni sastavni deo nemačke politike.

To od izraelske bezbednosti i egzistencije pravi „državni rezon” Nemačke. Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel je 2008. upotrebila taj pojam u govoru pred izraelskim parlamentom Knesetom.

Njen naslednik Olaf Šolc je ponovio istu formulaciju posle iznenandnog brutalnog napada Hamasa na Izrael sa stotinama mrtvih.

„U ovom trenutku Nemačka ima samo jedno mesto. Mesto na strani Izraela. To mislimo kada kažemo da je bezbednost Izraela nemački državni rezon“, rekao je nemački kancelar Olaf Šolc u ime nemačke vlade. Konkretno to znači da Nemačka kao i drugi saveznici, podržava pravo Izraela na samoodbranu i mere koje u tom smislu preduzima u Gazi.

„Logična konsekvenca“

Kao i svaka država Izrael ima pravo da se brani od napada u okviru međunarodnog prava. To ne podržava samo Nemačka. Ipak, birajući formulaciju „državni rezon“ nemački političari upotrebljavaju poseban izraz, koji omogućava razna tumačenja.

„U Nemačkoj nikada nije do kraja razmatrano, šta to znači“, kaže Karlo Masala, profesor na Univerzitetu Bundesvera u Minhenu. „Ako se stvarno ozbiljno misli da je to deo nemačkog državnog rezona, onda to ima moralno i politički neku vrstu ustavnog ranga. Onda to znači da u trenutku kada je postojanje Izraela ugroženo Nemačka mora biti spremna da aktivno brani Izrael. To je logična konsekvenca“.

„Državni rezon“ je koncept iz teorije prava i međunarodne politike, koji se tokom vekova razvio u zapadnoj političkoj filozofiji, kada su se razvili uloga, prava i ovlašćenja moderne države. „Državni rezon“ je princip po kojem jedna država pri obrazlaganju sopstvene spoljne politike ima pravo da se pozove na to da interesi sopstvene nacije imaju prednost.

Zamršena materija predstavljena pojednostavljeno

Direktorka Instituta Maks Plank za istoriju i teoriju prava Marijeta Auer kaže: „Državni rezon daje prednost državnim interesima u odnosu na druge vrednosti“. Ona upozorava da bi zaštita države Izrael mogla da se ispostavi kao vrednost, koja je u koliziji sa drugim nemačkim interesima.

Auer dodaje da je možda bilo politički pametno to što je Angela Merkel u Knesetu 2008. spomenula bezbednost Izraela kao nemački „državni rezon“, ali iza toga stoji klimava pravna teorija i pojednostavljeno prikazivanje zamršene materije.

„Ne moram (sve razloge) kao šef države da objasnim“, kaže Auer. „Kada kažem da je to u interesu države, onda je to tako. Tačka.“

„Državni rezon“ okončava sve debate

Bivši profesor međunarodnog prava za međunarodne odnose na Tehničkom univerzitetu Darmštat Klaus Diter Volf kaže da podizanjem nemačkog stava prema Izraelu na nivo „državnog rezona“ kancelaru uspeva da okonča svaku debatu.

„Proglasim određenu konkretnu političku nameru „državnim rezonom“ da bi je učinio nedodirljivom za svako osporavanje“, kaže Volf koji je već pisao o posledicama upotrebe „državnog rezona“.

On kaže da to ima „teške posledice“ za realnu politiku i dodaje da ukoliko neka država jednostavno može da zatvori oči pred određenim principima koje bi morala braniti, a to su demokratska i ljudska prava, međunarodno pravo – onda ih ona time podriva.

Strani eksperti: Moguća kolizija sa međunarodnim pravom

Primena „državnog rezona“ daje prednost državnom interesu i time može da dođe u koliziju sa međunarodnim pravom. „U međunarodnom pravu ne postoji hijerarhija“, kaže Holanđanin Jost Hilterman iz međunarodne krizne grupe. „Šta god rekla Nemačka posredstvom svog unutrašnjeg prava, da stoji na strani Izraela, to nju ne oslobađa od odgovornosti da poštuje i primenjuje humanitarno međunarodno pravo koje reguliše vođenje rata“.

Britanski vojni stručnjak Majk Martin kaže: „Meni nije jasno da li Izrael pravi razliku između civilnih žrtava i vojnih ciljeva. Izrael je po međunarodnom pravu dužan da to radi“.

Ako Izrael, sledeći sopstvene bezbednosne interese, koje nemačka označava kao sopstveni „državni rezon“, prekrši međunarodno pravo, Nemačka bi mogla da dospe u sve problematičniju pravnu situaciju.