Izrael i SAD: Bajdenova dilema

Dok među Demokratama raste kritika na račun premijera Netanjahua, on od Republikanaca može da računa na „apsolutnu podršku“, piše Dojče vele.

Kada je reč o spoljnoj politici, vlada američkog predsednika Džozefa Bajdena do sada je, uz Ukrajinu, prvenstveno bila koncentrisana na Kinu. Ali, nakon što je u Izraelu delimično usvojena kontroverzna reforma pravosuđa i demonstracija koje su usledile, Bajden će morati više da se pozabavi Bliskim istokom, čak i ako zbog toga na unutrašnjem planu može samo da izgubi.

Izrael i SAD povezuje duga i bliska istorija. I finansijske veze. Sjedinjene Države podržavaju tu zemlju s gotovo 3,5 milijarde evra godišnje, od čega značajan deo otpada na obranu od raketa i vojnu tehnologiju.

Jevrejska država je tako najveći primalac američke vojne pomoći od kraja Drugog svetskog rata i ona trenutno iznosi oko 158 milijardi dolara. Sada je, međutim, ta saradnja ugrožena zbog reforme pravosuđa u Izraelu.

Kritika među prijateljima

„Žalosno“ – tako je Bajden nazvao usvajanje zakona 24. jula u Knesetu, izraelskom parlamentu. Bile su to neobične i do sada nečuvene reči od ovog američkog predsednika, koji stalno i vrlo rado ističe svoje bliske veze s Izraelom.

Već nekoliko dana ranije, u intervjuu američkoj televiziji CNN, Bajden je izrazio zabrinutost zbog političke situacije u Izraelu: „Postoje neki veoma ekstremni elementi u vladi, posebno oni u kabinetu koji kažu da Palestinci nemaju prava“, rekao je američki predsednik.

Bajdenove izjave su toliko neobične i zbog toga što je on, protivno svim diplomatskim konvencijama, više puta komentarisao unutrašnje-političku kontroverzu u prijateljskoj zemlji. To se može objasniti ekstremnim pritiskom na predsednika.

Protesti iz dijaspore

To svojevrsno probijanje „političke brane“ ne događa se samo u Beloj kući, već i unutar globalne jevrejske zajednice. Na primer, nakon što je deo reforme pravosuđa usvojen, Svetski jevrejski kongres objavio je oglase preko čitave stranice u američkim novinama kao što su „Vašington post“ i „Njujork tajms“. Na njima je pisalo: „Mi Jevreji u dijaspori inače se ne mešamo u izraelsku politiku. (…) Uvek smo oprezni kako bismo poštovali suverenitet. Ali, danas je budućnost Izraela u pitanju. Jedina država jevrejskog naroda je u neposrednoj i egzistencijalnoj opasnosti.“

Donedavno je bilo nezamislivo da se ta međunarodna organizacija Jevreja tako javno i kritički izrazi prema Izraelu.

„Crn dan za demokratiju“

Tema je se u međuvremenu prelila i na unutrašnju politiku u SAD. Tako je recimo, nakon usvajanja centralnog dela reforme pravosuđa u Knesetu, kongresmen Demokrata Džeri Nadler izjavio: „Danas je crn dan za izraelsku demokratiju“. Taj 76-godišnjak, inače odgojen kao ortodoksni Jevrej, do sada je, čak i u teškim krizama, branio politiku države Izrael.

Osim toga, tu je i progresivno krilo američkih Demokrata koje se već dugo zalaže za oštriji kurs prema Izraelu zbog palestinskog pitanja. Ono sada, nakon najnovije reforme pravosuđa, poziva predsednika da smanji finansijsku podršku Izraelu.

„Apsolutna podrška Izraelu“

Tešku političku situaciju opozicioni Republikanci pokušavaju da iskoriste za sebe. Bivši američki potpredsednik Majk Pens tako je poručio: „Način na koji se Demokrate već decenijama bave unutrašnjom politikom Izraela je pogrešan.“ Pens poslednjih nedelja ne propušta priliku da naglasi svoju „apsolutnu podršku“ Izraelu.

Šta dakle aktuelni predsednik može da uradi u ovoj zamršenoj situaciji? Stiven Kuk, koji je u američkom trustu mozgova Savet za spoljne odnose zadužen za Bliski istok i Afriku, ocenjuje da se Bajden nalazi u strateškom škripcu.

„Predsednik ne želi da ulazi u sukob s Izraelcima pre izbora, pogotovo zato što su njegovi protivnici u Republikanskoj stranci sada od Izraela napravili svoje pitanje, zajedno s pitanjima abortusa, oružja i nižih poreza“, kaže Kuk. On smatra da je nerealno očekivati da će Bajden smanjiti finansijsku pomoć Izraelu: „Verovatnoća da se to dogodi je ravna nuli.“

Slično razmišlja i Bret Bruen, politički strateg koji je radio za bivšeg predsednika Baraka Obamu: „Doduše, malo je verojatno da će pomoć Izraelu biti obustavljena, ali videćemo više simboličnih dela koja će javno pokazati našu zabrinutost.“

Bruen je danas predsednik „Global Situation Room“, američke grupe na visokom nivou za upravljanje političkim krizama. „Simbolična dela“, kako je rekao, „mogla bi da budu odlaganje posete premijera Netanjahua Beloj kući ili ograničavanje putovanja u Izrael višim američkim zvaničnicima.“

Čekajući Trampa

Kao i mnogi američki analitičari, i bivši Obamin savetnik procenjuje da se Benjamin Netanjahu nada da bi krajem 2024. Donald Tramp mogao da bude ponovo izabran za predsednika. Aron Dejvid Miler iz Karnegijeve fondacije za međunarodni mir za to nudi sledeće objašnjenje:

„Trampova administracija dala je Izraelu četverogodišnji politički podsticaj. Ona je priznala Jerusalim kao glavni grad Izraela“, podseća on i ujedno dodaje da je Tramp je, dodaje on, Izraelu dao i suverenitet nad Golanskom visoravni.

„Republikanska desnica, konzervativci, evangelisti i konzervativni Jevreji u Sjedinjenim Državama u suštini se okupljaju oko Trampa, jer on ne želi da postavlja pitanja“, kaže Miler. „Njega nije briga šta Netanjahuova vlada radi, sve dok on dobija ono što mu treba. Reč je u osnovi o slepoj podršci.“