„Izrael ima samo nekoliko sedmica da porazi Hamas“: Bivši izraelski premijer Ehud Barak za Politiko

U ekskluzivnom intervjuu za Politiko, bivši premijer i šef Izraelskih odbrambenih snaga takođe je nagovestio da bi multinacionalne arapske snage mogle da preuzmu kontrolu nad Gazom nakon vojne kampanje, kako bi pomogle povratak Palestinske uprave Mahmuda Abasa.

Međutim, čak i sa tom promenom političkog poretka u Gazi, Barak je istakao da je povratak diplomatiji sa ciljem stvaranja palestinske države veoma daleka perspektiva.

Barak, koji je vodio Izrael između 1999. i 2001. primećuje da se retorika američkih zvaničnika promenila poslednjih dana sa sve većim horom poziva na humanitarnu pauzu u borbama.

Israel has only weeks left to eliminate Hamas, as public opinion — most significantly in the US — rapidly swings against its attacks on Gaza, former Israeli PM Ehud Barak told us in an exclusive interview.

🔗 https://t.co/JPuZKnt86R pic.twitter.com/ScTOWgRuEy

— POLITICOEurope (@POLITICOEurope) November 7, 2023

Simpatije koje su stvorene prema Izraelu neposredno nakon 7. oktobra, kada je Hamas pokrenuo teroristički napad na Izrael, sada se smanjuju, ističe zabrinuto.

„Vidite da se prozor zatvara. Jasno je da idemo ka trvenju sa Amerikancima oko ofanzive. Amerika ne može da diktira Izraelu šta da radi. Ali ne možemo da ih ignorišemo“, rekao je on, govoreći o ulozi Vašingtona kao glavnog garanta bezbednosti Izraela.

„Moraćemo da se pomirimo sa američkim zahtevima u naredne dve ili tri nedelje, verovatno i manje“.

Barak je razgovarao sa novinarom Politico u svojoj kancelariji u stambenoj zgradi u centru Tel Aviva.

Na zidovima su fotografije koje beleže različite faze njegove legendarne karijere vojnika specijalnih snaga i državnika. Jedna je snimljena u maju 1972. kada je predvodio elitnu jedinicu komandosa, u kojoj je bio i Netanjahu, da spase putnike sa leta 571 Sabene, koji su oteli naoružani napadači organizacije „Crni septembar“.

Ispod fotografije je klavir. Školovani klasični pijanista, Barak kaže da je nedavno svirao Šopenovu baladu br. 1. Izvođenje tog komada je centralno u zapletu filma Pijanista iz 2002. godine, koji pokreće nemačkog nacističkog oficira da sakrije Vladislava Špilmana.

Barak je dodao da će biti potrebni meseci ili čak godina da se istrebi islamistička militantna grupa Hamas – glavni ratni cilj koji su postavili izraelski premijer Netanjahu i njegov ratni kabinet – ali je primetio da podrška Zapada slabi zbog broja ubijenih civila u Gazi i straha od Izraelska kampanja izazvala je mnogo širi i još katastrofalniji rat u regionu.

Zapadne države su takođe zabrinute zbog svojih državljana među 242 taoca koje Hamas drži u zarobljeništvu u Gazi, nastavio je on.

„Slušajte ton javnosti – a iza vrata je malo eksplicitniji. Gubimo javno mnjenje u Evropi i za nedelju-dve ćemo početi da gubimo podrške vlada u Evropi. I posle još nedelju dana trvenje sa Amerikancima će isplivati na površinu“, rekao je Barak.

Prošle nedelje je predsednik SAD Džo Bajden istakao potrebu za „humanitarnom pauzom“ u vojnoj kampanji.

I ove nedelje na svom četvrtom putovanju u Izrael, i trećem u regionu od 7. oktobra, američki državni sekretar Entoni Blinken pokrenuo je isto pitanje u razgovoru sa Netanjahuom i izraelskim ratnim kabinetom rekavši im da sada treba da daju prioritet zaštiti civila u Gazi i da minimiziraju civilne žrtve.

Netanjahu je odbacio dosadašnje Blinkenove napore, ali Barak ne misli da će izraelski ratni kabinet moći dugo da se brani od Bajdenove administracije i Evropljana.

Politički i vojni veteran

Barak ima dosta iskustva u obračunu sa izraelskim saveznicima i protivnicima.

Kao premijer pregovarao je sa liderom Palestinske oslobodilačke organizacije Jaserom Arafatom u Kemp Dejvidu, na samitu 2000. čiji je domaćin bio predsednik SAD Bil Klinton, gde su bili blizu postizanja sporazuma.

Bivši ministar odbrane i načelnik štaba, Barak je bio elitni komandos i jedan od ključnih planera operacije Grom, spasavanja putnika i posade aviona Er Fransa koji su oteli teroristi iz Entebea u Ugandi.

Barak je rekao da je Izrael s pravom postavio visoko ljestvicu u svom ratnom cilju u Gazi. „Šok od napada je bio ogroman. Ovo je bio događaj bez presedana u našoj istoriji i odmah je bilo jasno da se mora reagovati oštro. Ne da bi se osvetili, već da bi bili sigurni da se to više nikada ne ponovi.”

Čak i ako vojna kampanja ne ispuni svoj maksimalni cilj potpunog iskorenjivanja Hamasa, palestinskoj grupi koju podržava Iran biće naneta ozbiljna šteta, objasnio je on. Tada će biti važno sprečiti Hamas da ponovo pokrene, nastavio je.

Da bi promenio politički pejzaž, verovao je da bi multinacionalne arapske snage mogle da zauzmu Gazu posle izraelske vojne kampanje.

„Daleko je od toga da je nezamislivo da bi uz podršku Arapske lige i Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija mogle biti okupljene multinacionalne arapske snage, uključujući neke simbolične jedinice iz nearapskih zemalja. Oni bi tamo mogli da ostanu tri do šest meseci kako bi pomogli Palestinskim vlastima da pravilno preuzmu vlast“, ​​rekao je on.

Predaja Gaze na određeno vreme multinacionalnim arapskim snagama se već raspravljala.

Još 2008-2009, kada su Izrael i Hamas vodili tronedeljni rat, Barak, tadašnji izraelski ministar odbrane, razgovarao je sa egipatskim liderom Hosnijem Mubarakom o mogućnosti da Egipat i druge arapske nacije uđu u upravljanje pojasom Gaze. „Sećam se njegovog gesta“, kaže Barak. „Pokazao je ruke i rekao: ‘Nikada neću vratiti ruke u Gazu’.

Abas, predsednik Palestinske uprave i šef Palestinske oslobodilačke organizacije, bio je podjednako odbojan.

Abas je rekao Baraku da se nikada ne može vratiti u Gazu uz podršku izraelskih bajoneta. „Nije mi se dopao odgovor. Ali možete razumeti njegovu logiku. Pre petnaest godina to je bilo nemoguće jer nije bilo nikoga ko bi to uradio, ali se od tada mnogo toga promenilo“, rekao je Barak.

Hamas se 2007. borio sa partijom Fatah koja je povezana sa PLO-om za kontrolu nad Gazom u sukobu koji je praktično podelio palestinske političke strukture na dva dela, pri čemu Hamas kontroliše Gazu, a Fatah dominira na Zapadnoj obali.

Barak je napomenuo da su Izrael, Egipat i Jordan produbili svoju saradnju u borbi protiv terorizma i da je Izrael potpisao sporazume o „normalizaciji“ sa Bahreinom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

„Arapski lideri takođe moraju da budu u stanju da kažu svojim narodima da se nešto menja i da se otvara novo poglavlje, u kome postoji iskreni napor sa svih strana da se sukob smiri. Ali oni moraju da čuju da je Izrael sposoban da razmišlja u smislu promene pravca u kom je išao poslednjih godina“, dodaje on.

To ne znači da Izrael treba ili može da požuri sa oživljenim pregovorima o rešenju o postojanju dve države, upozorio je on. Vraćanje u doba kada je on pregovarao sa Arafatom možda neće biti moguće, veoma dugo.

„Istorija se ne ponavlja. Tako da ne mislim da se nešto baš tako može ponoviti. Ali kao što je Mark Tven govorio, istorija se može rimovati“.

Dodao je: „To se neće dogoditi brzo, i biće potrebno vreme. Poverenje na sve strane je nestalo – nepoverenje se samo produbilo“.