Šest scenarija ishoda izraelske invazije na Gazu

Kako i kada će se sukob završiti zavisiće od brojnih varijabli, ne samo od onoga što će izraelske snage pronaći kada uđu u Gazu.

Oni takođe moraju da se izbore sa rizikom da sukob preraste u rat na dva ili čak tri fronta.

Telegraf je razmatrao šest mogućih scenarija za rat između Izraela i Hamasa.

Uništiti Hamas

Puna kopnena invazija eliminiše vođstvo Hamasa, uništava oružje i demontira infrastrukturu

Izrael bi mogao imati za cilj vremenski ograničen upad u kojem će biti ubijeni skoro svi pripadnici Hamasa, nakon čega će se relativno brzo povući izraelske snage.

Pobeda nad Hamasom u vojnom smislu značila bi smrt ili zarobljavanje svih 30.000-40.000 članova grupe i uništenje njene vojne infrastrukture, kao što su mesta za lansiranje raketa.

To bi takođe zahtevalo eliminaciju elitne jedinice komandosa Nukhba i smrt ili hapšenje celokupnog političkog vođstva grupe – iako je politički lider Hamasa sa sedištem u Kataru.

Na vrhu liste ubijenih je Jahja Sinvar, vođa Hamasa u Gazi, i Mohamed Deif, njegov vojni šef.

Izraelska naredba Palestincima da beže južno od Vadi Gaze sugeriše da već pokušava da preseče Pojas: severnu polovinu gde bi se vodila većina borbi sa Hamasom, i južnu polovinu gde se drže palestinski civili.

Izrael kaže da je naredio evakuaciju radi bezbednosti Palestinaca. Izrael takođe tvrdi da će moći da se vrate „kada bude objavljeno drugo saopštenje koje to dozvoljava“.

Ako izraelski napad uspe u vojnom smislu, Gazi će biti potrebno novo rukovodstvo, nešto što bi Izraelci strogo kontrolisali.

Jedna opcija bi mogla biti Palestinska uprava (PA), koju predvodi pokret Fatah i ​​koja upravlja Zapadnom obalom, proširujući svoju kontrolu na pojas Gaze. Ovo bi preokrenulo ishod građanskog rata u Gazi iz 2007.  u kojem je Fatah bio primoran da napusti teritoriju nakon poraza na izborima od Hamasa.

Nejasno je da li Mahmud Abas, predsednik PA, ima apetita za ovo. Duboko nepopularne palestinske vlasti blisko sarađuju po pitanju bezbednosti sa Izraelom, toliko blisko da su se suočile sa optužbama Palestinaca da su de fakto krilo izraelske vojne okupacije.

„Poželjna situacija za Izrael, i ona koju favorizuju SAD, jeste da vide alternativno palestinsko rukovodstvo u Gazi, najverovatnije Palestinske vlasti“, rekla je dr Džuli Norman, stručnjak za Bliski istok na Univerzitetskom koledžu u Londonu.

„Ali, PA se na Zapadnoj obali smatra užasno slabom i verovatno će joj nedostajati legitimitet u Gazi, otvarajući vrata potencijalnom vakuumu moći“.

Podela Gaze

Izrael bi mogao da odluči da svoju decenijama dugu vojnu okupaciju Zapadne obale proširi na Gazu, što je ogroman zadatak koji će zahtevati ogroman broj vojnika da ostanu u Pojasu u doglednoj budućnosti.

Takva okupacija bi trajala godinama ili potencijalno decenijama, a ne mesecima. To bi moglo uključivati razbijanje pojasa Gaze – očigledan pokušaj da se Gaza podeli na militante na severu i civile na jugu sugeriše da je to već u toku.

Izgleda da je Isak Hercog, predsednik Izraela, već isključio ovaj scenario. „Nemamo želju da okupiramo ili ponovo okupiramo Gazu. Nemamo želju da vladamo životima više od dva miliona Palestinaca“, rekao je on u intervjuu za CNN tokom vikenda.

Džo Bajden, američki predsednik, takođe je pozvao Izrael da ne postupa ntako nazivajući to „velikom greškom“. Za Abasa se takođe kaže da se čvrsto protivi dugoročnoj okupaciji pojasa Gaze. Iako PA ima izuzetno ograničen uticaj na Izrael, njen status potencijalne nove vlade u Gazi može joj dati određenu polugu na tom frontu.

Potpuna okupacija

Oko polovini od dva miliona stanovnika Gaze u ponedeljak je naredio Izrael da pređu sa severa na jug.

Ovo ih interno raseljava u oblast koja deli granični prelaz sa Egiptom – prelaz Rafa – preko kojeg bi mogli da pobegnu ako ga otvore egipatske vlasti.

Ali neki izveštaji sugerišu da mnogi Palestinci odbijaju da pobegnu iz pojasa. Oni se plaše druge Nakbe  – „katastrofe“ na arapskom iz 14. maja 1948, dana kada je Izrael proglasio nezavisnost i 750.000 Palestinaca je potom pobeglo ili proterano iz svojih domova.

Ključna zabrinutost je da, čak i ako Palestinci privremeno pobegnu u susednu egipatsku oblast Sinaja, možda im nikada neće biti dozvoljeno da se vrate.

U svakom slučaju, Egipat je do sada bio izuzetno nevoljan da otvori prelaz Rafa, potez koji bi uključivao ugošćavanje stotina hiljada palestinskih izbeglica.

Abdel Fatah El-Sisi, egipatski predsednik, očigledno se nada da će izbeći taj scenario iz domaćih političkih razloga, ne samo zbog administrativnih i finansijskih troškova.

Možda je posebno zabrinut zbog toga što pripadnici Hamasa ulaze u Egipat pod okriljem civilnog egzodusa i potencijalno počinju da imaju uticaj u njegovoj zemlji u budućnosti. Iako Sisijeva vlada posreduje između Izraela i Hamasa, ona nije obožavatelj islamističke ideologije te grupe.

Hju Lovat, viši analitičar za Bliski istok u Evropskom savetu za spoljne odnose, smatra da kako nasilje eskalira u Gazi, oni takođe mogu videti šansu da proteraju značajan deo stanovništva Gaze u Egipat i spreče njihov budući povratak za šta mnogi Palestinci sada strahuju da bi mogla biti još jedna Nakba.

To bi bilo etničko čišćenje, koje prema Ujedinjenim nacijama nije samo klasifikovano kao zločin protiv čovečnosti, već i potencijalno kršenje Konvencije o genocidu.

Pokret doseljenika, koji još uvek ima veliki uticaj na izraelske lidere, i dalje je duboko ogorčen zbog povlačenja iz Gaze 2005. kada je evakuisano 21 naselje.

Neuspela ofanziva

Svaka bitka sa Hamasom bila bi duga, teška i skupa za Izrael. Islamistička grupa ima najmanje 30.000 dobro naoružanih i obučenih boraca koji će imati prednost da brane teritoriju koju izuzetno dobro poznaju.

„Kolosalni“ bezbednosni neuspeh koji je omogućio stotinama Hamasovih terorista da prodru u južni Izrael pokrenuo je ozbiljna pitanja o kompetencijama izraelskih obaveštajnih službi i šefova vojske.

Preživeli masakra žalili su se na duga odlaganja izraelskih trupa da stignu do svojih lokacija dok su potiskivali Hamas preko granice Gaze.

Pukovnik Roj Levi, jedan od najcenjenijih komandanata jedinica u Izraelskim odbrambenim snagama, poginuo je u borbi sa teroristima Hamasa, što je znak da je grupa usavršila svoju obuku i taktiku.

Drugim rečima, Izrael se nikada ranije nije suočio sa ovakvim vojnim testom.

Ako ofanziva posustane i veliki broj izraelskih vojnika počne da se vraća porodicama u vrećama za leševe,  Netanjahu bi mogao biti primoran da popusti pod pritiskom da ograniči obim kopnene ofanzive, ili da je opozove, a zatim se u potpunosti posveti pregovorima o taocima.

U Gazi se trenutno nalazi najmanje 200 izraelskih talaca, a tajni pregovori su već u toku sa fokusom na spasavanje nekih žena i dece. Katar, Turska i Egipat posreduju u tim pregovorima, ali izgleda da je do sada postignut mali napredak.

Čini se da je prioritet razmena žena i dece u Gazi za palestinske kolege u izraelskim bezbednosnim zatvorima.

Ali ambiciozniji dogovor bi podrazumevao razmenu svih 200 Izraelaca koji se drže u Gazi za oko 5.000 palestinskih zatvorenika koji se drže u Izraelu. Neki zvaničnici Hamasa tvrde da je to bio krajnji cilj masakra 7. oktobra.

U slučaju čuvene razmene zarobljenika Šalit 2011. jedan jedini izraelski vojnik, Gilad Šalit, zamenjen je za oko hiljadu zatvorenika.

Geršon Baskin, glavni pregovarač za taoce uključen u razmenu Šalita, sugerisao je da možda postoji alternativa kopnenoj invaziji.

Ističući da je Hamas „nesposoban da postoji i nesposoban da vlada“ u kolumni za Times of Israel, on je napisao da je cilj Izraela da potpuno uništi Hamas samo „slogan“.

Dalje je predložio sopstvenu ideju: da Hamas oslobodi taoce, da vlast nad pojasom Gaze prenese na Ujedinjene nacije i da zauzvrat dobije siguran prolaz iz Gaze u simpatičnu arapsku zemlju. Međutim, priznao je da je malo verovatno da će ta ideja uspeti.

Regionalni sukob

Iran i njegova vodeća proksi grupa Hezbolah zapretili su da će se pridružiti ratu ako dođe do kopnene invazije.

Hezbolah je takođe prisutan u Siriji, dok su neki proiranski zastupnici u Iraku takođe pretili da će napasti Izrael ove godine. Pobunjenička frakcija Huti u Jemenu, za koju se veruje da poseduje rakete srednjeg dometa koje bi mogle da stignu do Izraela, takođe se smatra zastupnicom Irana.

To stvara rizik od onoga što Izraelci nazivaju ratovanjem na „više frontova“, događaja na koji su upozoravali godinama: rakete iz Iraka, Sirije, Libana, a možda čak i Jemena u isto vreme.

Ovo bi moglo objasniti očigledno kašnjenje u pokretanju kopnene invazije Izraela. Rat sa Iranom i njegovim zastupnicima bio bi čak skuplji od rata protiv Hamasa, posebno zato što Hezbolah poseduje mnogo moćnije oružje.

„Izgledi regionalne eskalacije su očigledno zabrinjavajući“, kaže Džuli Norman. „Američka diplomatija je ove nedelje bila u punoj snazi sa arapskim partnerima kako bi pokušala da obuzda sukob.

Ali prava divlja karta će biti Iran i ako će krenuti da u potpunosti aktivira Hezbolah da otvori severni front protiv Izraela. Uprkos prekograničnoj eskalaciji, još nismo u toj tački, a SAD, Izrael i regionalni partneri će nastojati da odvrate taj potez.

Globalni rat

Ovo je najekstremniji scenario, koji nijedan razuman vođa ne bi želeo da navuče na sebe.

Ako se Hezbolah i Iran pridruže ratu, Sjedinjene Države će se suočiti sa ogromnim pritiskom da pokrenu direktne udare na oba entiteta. Vašington je već postavio avione bombardere F-15 u Jordan i poslao dva nosača aviona u region. Britanija, koja je poslala brodove Kraljevske mornarice u Sredozemno more, bila bi u istoj situaciji.

Ovo zauzvrat stvara rizik od direktnog američko-iranskog rata. Iranski nuklearni program bi najverovatnije bio uništen zajedničkim izraelskim i američkim napadima, razbijajući njegovo najmoćnije oruđe za vršenje pritiska na Zapad. Iranski lideri imaju to na umu kada govore o mogućnostima pridruživanja ratu.

Rusija, ključni saveznik Irana, takođe bi mogla da odluči da se uključi. Poslednjih meseci Iran je postao glavni dobavljač bespilotnih letelica i projektila Moskve.

U tom trenutku bi sve opklade bile poništene i rizik od globalnog sukoba se ne bi mogao isključiti, iako je ovo i dalje najopasniji i najudaljeniji scenario.