Izrael je okružen sa četiri neprijateljske države: Koje su to zemlje i o čemu se zapravo radi?

Egipat

Egipat je bio prva arapska država koja je zvanično priznala Izrael. Prethodno, nakon osnivanja Izraela 1948. godine, dve zemlje su decenijama bile u ratu i međusobno se borile u nekoliko arapsko-izraelskih ratova: Izrael i Egipat su 1979. potpisali mirovni sporazum kojim je, između ostalog, Egiptu vraćeno Sinajsko poluostrvo, a Izrael je dobio pravo prolaska njegovih brodova kroz međunarodne vode oko poluostrva. Egipat je zato morao da proguta isključenje iz Arapske lige na deset godina, a prema istraživanjima, priznanje Izraela kao države i dalje je nepopularno među egipatskom populacijom.

Za vreme vladavine Muslimanske braće u Egiptu, čija je ćerka-organizacija palestinski Hamas, odnosi su se značajno pogoršali: Kairo je zaobišao izraelsku blokadu Pojasa Gaze, a 2011. demonstranti su napali izraelsku ambasadu u Egiptu.

Posle vojnog udara i dolaska na vlast generala Abdela Fataha al Sisija 2013. godine, susedi su se ponovo zbližili: između ostalog, sarađivali su u gušenju islamističkog ustanka na Sinaju posle svrgavanja egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka. Egipat je 2015. prvi put u UN glasao u korist Izraela – za mesto u svemirskoj agenciji Ujedinjenih nacija UNOOSA. Tokom predsedavanja Donalda Trampa SAD, Egipat se kod Palestinaca i u Jordanu zalagao da podrže napore SAD za postizanje mira u regionu. Izraelski premijer Naftali Benet je 2021. i 2022. putovao u Egipat na diplomatske razgovore.

Tri dana pre najnovijeg napada Hamasa, a prema informacijama SAD, Egipat je upozorio Izrael na napad iz Gaze, verovatno na niskom nivou. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu to demantuje, a Kairo nije komentarisao.

Do juče se činilo da oprobana saradnja među susedima ide sporo. Ipak, Egipat je sada najavio da je spreman da pusti kamione koji prevoze humanitarnu robu preko granice u Pojas Gaze. Prela ze do sada bio otvoren, a odluka o njegovom otvaranju dolazi posle susreta predsednika Al Sisija i američkog predsednika Džozefa Bajdena.

Jordan

Značajan deo jordanske populacije je palestinskog porekla. To uključuje imigrante i Palestince koji su u međuvremenu dobili državljanstvo i njihove potomke, kao i izbeglice. Istovremeno, Jordan je zvanično imenovan za čuvara islamskih svetih mesta u Jerusalimu i finansira službe koje upravljaju Hramskom gorom. Godine 1994. to kraljevstvo i Izrael sklopili su mir, ali u naredne tri decenije nije bilo pravog zbližavanja.

Godine 2019. jordanski kralj Abdulah ocenio je da je dostignuta „najniža tačka“ u odnosima – govorilo se da postoji značajan animozitet između njega i Netanjahua. Tenzije su nastale 2021. kada je Izrael uskratio ulazak prestolonasledniku Huseinu, koji je želeo je da dovede više obezbeđenja nego što je bilo dogovoreno za planiranu posetu Hramskoj gori u Jerusalimu. Sledećeg dana, Jordan je uzvratio uskraćivanjem prava na prelet avionu koji je krenuo ka Abu Dabiju sve dok Netanjahu nije bio primoran da otkaže planirano putovanje.

Izraelski predsednik Isak Hercog je 2022. godine prvi put otputovao u Aman na razgovore, ali se raspoloženje ponovo pogoršalo u jesen: ljudi su bili dobro pripremljeni za sukob oko svetinja u Jerusalimu, rekao je kralj Abdulah u intervjuu za CNN.

Kao rezultat izraelskih akcija protiv terorista Hamasa, kralj Abdulah sada strahuje od daljeg priliva palestinskih izbeglica u njegovu zemlju, kao što je jasno rekao nakon razgovora sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom. On je upozorio na „nasilno proterivanje Palestinaca sa svih palestinskih teritorija“ i „prelivanje krize“ na susedne zemlje, navodi se u saopštenju kraljevskog dvora.

Liban

Zvanično, Izrael i Liban su i danas neprijatelji i ne održavaju diplomatske odnose. Tek krajem 2022. godine te dve zemlje su se složile oko toga gde je njihova zajednička pomorska granica na Mediteranu. Ali, zabrana preletanja i sletanja za izraelske avione ostaje na snazi.

Liban nije bio umešan ni u Šestodnevni rat, ni u Jom-Kipurski rat, ali prihvatanjem palestinskih izbeglica u nekoliko talasa sukoba, njihove organizacije su takođe ušle u zemlju: 1971. Fatah, koji je tada bio proteran iz Jordana, naselio se u Libanu, a krovna organizacija PLO uspela je da ostane samo do 1982.

Danas stotine hiljada Palestinaca žive u Libanu. Oni tamo ne mogu da dobiju većinu poslova i nemaju osnovna građanskih prava, a ne mogu da dobiju ni libansko državljanstvo. Uglavnom žive u izbegličkim kampovima gde se razne organizacije bore za prevlast. U nekoliko kampova nakon Hamasovog napada na Izrael bilo je i radovanja.

Šiitski Hezbolah, koji se borio protiv Izraela početkom 1980-ih, i danas kontroliše Liban kao država u državi. Ta milicija koju podržava iranska vlada negira Izraelu državnost i pravo na postojanje, redovno napada izraelsku vojsku, a najnoviju invaziju Hamasa i zločine koji su pritom počinjeni ocenjuje kao „herojstvo“. Bilo je nekoliko vojnih sukoba između Hezbolaha i Izraela, na primer u Libanskom ratu 2006.

Od napada Hamasa, šiitska milicija ponovo ispaljuje rakete i minobacačke granate na Izrael, a Izrael avionima i jurišnim helikopterima napada ciljeve u južnom Libanu. Ima i puškaranja na granici. Posmatrači strahuju da bi Izrael mogao da se nađe u sukobu na dva fronta – i sa Hamasom i sa mnogo bolje opremljenim Hezbolahom.

Sirija

Kao i Liban, Sirija do danas zvanično ima samo sporazum o prekidu vatre sa Izraelom. Izrael je 1981. anektirao Golansku visoravan, koju je okupirao od Šestodnevnog rata 1967. godine. Iako je do izbijanja rata u Siriji bilo više tajnih pregovora o povratku te visoravni, ništa se nije promenilo. Libanski Hezbolah, koji Izraelu negira pravo na postojanje, bori se uz sirijskog vladara Bašara al Asada od 2013. godine. Izrael je, sa svoje strane do 2018. podržavao oružjem nekoliko pobunjeničkih grupa. Takođe, izraelsko ratno vazduhoplovstvo je 2021. izvršilo napad na iranske položaje u Siriji.

Posle jakog zemljotresa koji se dogodio početkom godine, pojavili su se izveštaji da Izrael želi da pošalje humanitarnu pomoć susednoj zemlji – ostalo je nejasno da li na zahtev Damaska ili zbog ruskog posredovanja. Otkako je Izrael počeo da se brani od napada Hamasa, njegova vojska napada i ciljeve u Siriji.

Asad i njegov saveznik, ruski predsednik Vladimir Putin, čija je vojna podrška i obezbedila da on ostane na vlasti, pozivaju na prekid napada na Pojas Gaze. Osim toga, trebalo bi, smatraju, zaustaviti proterivanje Palestinaca i omogućiti isporuku pomoći Gazi, poručeno je iz Damaska.