Foto: EPA/OLIVER WEIKENRano prošlog četvrtka ujutru, USS Carney, razarač navođenih raketa američke mornarice, bio je u severnom Crvenom moru kada je njegov radar otkrio tri krstareće rakete koje su očigledno lansirali pobunjenici Huti koje podržava Iran u Jemenu. Cilj projektila je bio nejasan, ali su se kretale na sever. Za vrlo kratko vreme, Karni su ih sve uništili.
Ovo su bili prvi hici koje su SAD ispalile u odbranu Izraela u aktuelnom sukobu, ocenjuje u analizi Džejson Burk, međunarodni bezbednosni dopisnik Gardijana, sa sedištem u Johanesburgu.
Posada USS Carney nije jedina koja ima ovaj cilj. Od terorističkih napada Hamasa pre dve nedelje i odmazde koja je do sada dovela do smrti najmanje 4.385 Palestinaca u Gazi, prema lokalnim vlastima, veliki broj ljudi je veoma naporno radio na obuzdavanju neprijateljstava.
Motivi i sredstva predsednika, premijera, sveštenika, humanitaraca, demonstranata, influensera, špijuna, diplomata i mnogih drugih mogu se razlikovati, ali je za mnoge najvažniji veoma stvarni strah od posledica neuspeha za sve nas.
Jedan scenario ide ovako: Izrael pokreće kopnenu ofanzivu na Gazu koja uzrokuje da se trenutni broj poginulih civila udvostruči, ili još gore. Tenzije širom Bliskog istoka dostižu novi usijani nivo, prelivajući se na zemlje daleko izvan regiona.
Izrael ignoriše široko rasprostranjeno gnev dok se humanitarna situacija dalje pogoršava i bori se sve dok Hamas, koji trpi velike gubitke, ne bude sveden na razbijenu rulju.
Tvrdolinijaši u Iranu odlučuju da treba da intervenišu, pa poručuju svojoj najmoćnijoj snazi, Hezbolahu, da pokrene ofanzivu punog obima iz svojih uporišta u južnom Libanu. Hiljade raketa pogodile su ključne ciljeve u Izraelu, stavljajući vitalnu infrastrukturu van dejstva i nanevši velike žrtve, dok su kopnene snage Hezbolaha masovne.
Onda stvari eskaliraju regionalno.
U istočnom Mediteranu, dva nedavno pristigla američka nosača započinju udare na snage i baze Hezbolaha, povlačeći njihovu ofanzivu, ali izazivajući napade na drugim mestima i novi talas ogromnih protesta koje se režimi u regionu bore da obuzdaju. Izrael preti direktnim udarima na Iran.
Sada smo na globalnom nivou eskalacije. Cene nafte dostigle su astronomske nivoe. Slom berze. Terorizam se vraća u prestonice Evrope jer grupe kao što su Isis i Al-Kaida nastoje da iskoriste nered i polarizaciju. Iznenada, svet koji je pretrpan i polarizovan uzastopnim krizama suočava se sa možda najvećom krizom u poslednjih nekoliko decenija.
Nije ni čudo što je deeskalacija aktuelna krilatica ovog sukoba. To što ovo podrazumeva samo relativno smanjenje nasilja, barem u početku, je mračni podsetnik koliko smo daleko stigli za vrlo kratko vreme.
Napori za deeskalaciju su bili brojni i različiti. Najočiglednije su bile posete visokog nivoa Izraelu lidera SAD, Velike Britanije i Nemačke. Uprkos iskrenim izrazima podrške, oni su ipak bili usmereni na smanjenje nasilja.
Diplomatska strategija ovih saveznika bila je da svaku kritiku Izraela drže privatnom, i da je čak i tada iznesu u najblažim tonovima. Argument za ovo je da bi Izraelci možda, možda, možda, slušali nekoga koga vide kao prijatelja. Čvrst zagrljaj takođe može da obuzda, ističu zvaničnici.
„Razumem. Mnogi Amerikanci razumeju“, rekao je Bajden Izraelcima na kraju svog kratkog boravka u Tel Avivu u sredu: „Ne možete da gledate šta se ovde dogodilo… i ne vičete za pravdom… Ali upozoravam na ovo: dok osećate taj bes, nemojte da vas to izjeda… Posle 11. septembra, bili smo besni u Sjedinjenim Državama. I dok smo tražili pravdu i dobili pravdu, takođe smo pravili greške.”
Bajden je sleteo u Izrael baš u trenutku kada su stotine miliona ljudi čule prve izveštaje o eksploziji prošlog utorka u bolnici u severnoj Gazi, u zoni koju je Izrael naredio da se evakuiše.
Eksplozija, za koju Hamas kaže da je izazvana izraelskim vazdušnim napadom, izbacila je iz šina ključni deo Bajdenove turneje. Sastanci sa kraljem Jordana Abdulahom i Mahmudom Abasom, palestinskim predsednikom, iznenada su otkazani.
Bajden je rekao novinarima da je eksploziju izazvala „pogrešna raketa koju je ispalila teroristička grupa u Gazi“, podržavajući verziju koju su dali Izrael i njegove vlastite obaveštajne službe.
Gaza sky is grey due to heavy bombing from all directions. The smoke & the smell put Palestinian lives at risk. The earth is full of unexploded ordnances & chemicals. Environmental impact of #GazaWar is severe!
— Ibtihal (@IbtihalGaza) October 22, 2023
U tako intenzivno polarizovanom okruženju, bilo kakvi pozivi na opreznu i nepristrasnu procenu dokaza imali su male šanse. Novine i drugi mediji brzo su se pomerili kako bi odrazili novu sumnju, ali na mreži, oluje gneva izazvane smrću u bolnici i raznim optužbama za odgovornost, besnele su nekontrolisano. Niko nije uspeo da deeskalira svetske izvore društvenih medija. Niko nije ni pokušao.
Druge zemlje nisu toliko ljute koliko žele da iskoriste nelagodu SAD ili haos u regionu ili oboje. I Kina i Rusija su učvrstile svoje pozicije prema Izraelu kako se njegova vojna operacija u Gazi nastavlja, a rat naglašava rastući jaz između dva hladnoratovska saveznika i zapadnih sila.
Ruski ambasador pri UN rekao je da SAD snose „odgovornost za rat koji se nazire na Bliskom istoku“, dok je Global Times, državni kineski list, poručio čitaocima na X da „ako postoji grupa ima bilo kakvu šansu da iskoristi sukob i profitira od nasilja, verovatno će to biti američki vojno-industrijski kompleks.
Tvrdnju je ilustrovao jezivi crtani film na kojem je prikazan ujak Sam smrknutog lica kako sedi na tronu napravljenom od raketa, a noge mu se oslanjaju na ogromnu zastavu sa zvezdama i prugama koja pokriva nekoliko leševa.
Naravno, mnogi su govorili o „deeskalaciji“. Turska je rekla da je spremna za „deeskalaciju izraelsko-palestinskog sukoba“, a ministar spoljnih poslova Saudijske Arabije razgovarao je sa Entonijem Blinkenom, američkim državnim sekretarom, o „potrebi da se pronađe način za brzu deeskalaciju situacije, da brzo vratimo mir, barem zaustavimo oružje, a zatim radimo na rešavanju i humanitarnih izazov“a.
Blinken, međutim, nije pozvao na „deeskalaciju“. Procureli memorandum Stejt departmenta pokazuje da je on američkim diplomatama rekao da ne koriste fraze „deeskalacija/prekid vatre“, „prestanak nasilja/krvoproliće“ i „vraćanje mira“ jer se te reči ne uklapaju u aktuelnu politiku SAD, objavio je Vašington post.
Ima dobrih vesti. Nakon pregovora uz posredovanje Katara, oslobođena su dva od 203 taoca koje je Hamas zauzeo 7. oktobra – američka majka i ćerka. Rojters je citirao izvor upoznat sa pregovorima koji je rekao da je oslobađanje Džudit i Natali Raanan „prvi korak i da su u toku razgovori za još saopštenja“.
Netanjahu je u petak rekao da Izrael „neće popustiti u našim naporima da vratimo sve otete i nestale“, a samo ovo obećanje može naterati izraelske donosioce odluka da zastanu pre nego što narede kopnenu ofanzivu koja bi otežala vraćanje živih talaca.
U drugim izjavama poslednjih dana, visoke političke i odbrambene ličnosti su predložile alternative za masovni napad – kao što su racije specijalnih snaga i produžena vazdušna kampanja. Mali prozor koji dozvoljava deeskalaciju možda je samo otvoren.
Postoji i određena nada da su rakete koje je ispalio Hezbolah pretnje koje skrivaju istinsku nevoljnost da se uđe u rat, s obzirom na potencijalne posledice po sve uključene. Analitičari kažu da bi Hezbolah bio veoma zadovoljan kratkim sukobom koji bi okupio pristalice i sakrio višestruke propuste organizacije, ali se plaši posledica duže borbe sa Izraelom.
Istorijski gledano, Iran je nastojao da izbegne bilo kakvo direktno učešće u ratovima i možda ne želi da rizikuje ogromna ulaganja koja su decenijama ulagana u izgradnju grupa koje čine njegovu „osovinu otpora“. Već sada, jedan od njih – Hamas – će verovatno biti enormno oslabljen, ako ne i potpuno uništen, u ovom trenutnom sukobu. Gubitak, takođe, najmoćnijeg preostalog iranskog dobra bio bi težak udarac za ambicije Teherana.
Na isti način, razgovor o globalnom jugu koji se poravnava sa globalnim severom, sa Izraelom kao polarizirajućom tačkom uporišta, kakav je bio tokom hladnog rata, previše je pojednostavljen.
Da, postoji više optužbi za dvostruke standarde usmerene na Zapad koji predvode SAD i istinski bes u mnogim delovima sveta u razvoju. Ali onda ih ima i na drugim mestima.
Izjava Afričke unije o trenutnom sukobu bila je uravnotežena, koliko god pristrasan stav nekih država članica mogao biti.
Indija korača opreznim putem, pokušavajući da pomiri svoje dugogodišnje stavove o borbi protiv terorizma sa svojim nedavnim nadama da će izgraditi mostove prema islamskom svetu kao način da se zaobiđe svoj stari neprijatelj Pakistan.
I druge uticajne nacije pokušavaju da izbegnu da zauzmu strane, bilo u sukobu ili u geopolitičkom rivalstvu koje ga okružuje.
To što i Rusija i Kina imaju veze sa Iranom barem znači da postoje otvoreni kanali komunikacije sa Teheranom, čak i ako to nisu oni koje Vašington ili London mogu da uzvikuju. Kao i kod drugih država u regionu, iransko rukovodstvo može slušati prijatelje, ali jedva da će čuti neprijatelje.
I, u subotu ujutro, 20 kamiona pomoći konačno je prešlo iz Egipta u Gazu. Iako je opisano kao „kap u moru“ u poređenju sa potrebama humanitarne katastrofe za 2,3 miliona ljudi koja je već dostigla „katastrofalne nivoe“.
Takođe u subotu, svetski lideri i predstavnici međunarodnih vlada prisustvovali su mirovnom samitu u Kairu koji je okupio desetine regionalnih lidera. Na brzinu dogovoren, imao je za cilj izradu mape puta za humanitarnu pomoć i oživljavanje nade u izraelsko-palestinski mir.
Očekivanja su bila mala, ne samo zato što nije bilo izraelske delegacije i visokog zvaničnika iz Bajdenove administracije, a zvaničnici su upozorili da čak ni zajednička izjava možda neće biti moguća s obzirom na različita mišljenja.
Ali barem se to dešavalo. Prema egipatskim državnim medijima, njegov neposredni cilj je deeskalacija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
