„Za Izrael neograničeno oružje za Ukrajinu ništa slično“: Da li će Kijev platiti cenu američko-izraelskog prijateljstva?

U Kijevu se to naziva dvostrukim standardom, piše Politico.

„Ako saveznici zajedno obaraju rakete na nebu Bliskog istoka, zašto još nema odluke da se obaraju bespilotne letelice i rakete iznad Ukrajine?, pitao je prošlog meseca ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Kada su američki i britanski sistemi protivvazdušne odbrane i borbeni avioni pomogli da se obara stotine iranskih projektila 1. oktobra, ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo: „Pozivamo saveznike Ukrajine da brane ukrajinski vazdušni prostor sa istom odlučnošću i bez oklevanja od ruskih raketnih i bespilotnih napada , priznajući da je ljudski život jednako dragocen u bilo kom delu sveta.”

Razlog zašto SAD deluju hrabro u Izraelu i oprezno u Ukrajini je jasan: Rusija je naoružana nuklearnim oružjem, a Iran nije.

„Težak odgovor koji Ukrajinci možda ne vole da čuju, ali je nažalost tačan jeste da možemo da preuzmemo rizik da obaramo iranske rakete iznad Izraela bez pokretanja direktnog rata sa Teheranom koji bi mogao da dovede do nuklearnog rata“, rekao je viši pomoćnik američkog Senata koji radi na politici prema Ukrajini.

„Postoji mnogo veći rizik ako to pokušate sa Rusijom“.

Dvojica zvaničnika Bajdenove administracije, govoreći pod uslovom anonimnosti da bi iskreno razgovarali o ovom pitanju, istakla su istu poentu.

Slanje američkih snaga preko Ukrajine da obaraju ruske projektile moglo bi da izazove direktan vojni obračun između dve najveće nuklearne sile usred najvećeg rata u Evropi od Drugog svetskog rata – sa potencijalno apokaliptičnim posledicama.

Dok na Bliskom istoku, SAD mogu da obaraju rakete iznad Izraela, a da ne izazovu rat sa nuklearnim protivnikom.

Iran je preradio nuklearni materijal do gotovog nivoa oružja, ali nije pokušao da napravi atomsku bombu.

„Tužno je gledati na sve ovo kao običan građanin Ukrajine kada se u dogovoru da se spreči eskalacija Moskve, vaša zemlja i građani bivaju žrtvovani“, rekao je Nikola Biješkov, naučni saradnik Ukrajinskog nacionalnog instituta za strateške studije.

Što Kijev želi?

Već postoji aktivna – ali na daljinu – saveznička umešanost kad god Rusija napadne Ukrajinu.

„Partneri nam obično signaliziraju o kretanju ruskih bombardera na vatrene položaje. Obaveštavaju nas kada i gde Rusi spremaju napad“, rekao je Jurij Ihnat, vršilac dužnosti portparola ukrajinskih vazduhoplovnih snaga.

Nakon upozorenja, hiljade vojnika iz izviđačkih, komunikacionih i mobilnih jedinica PVO kreću u akciju.

Ukrajinski piloti se takođe pojačavaju u slučaju veoma velikih napada.

Ruski dronovi su zalutali i iznad Poljske i Rumunije. Dve zemlje članice i EU i NATO reagovale su tako što su samo posmatrale rusko oružje, a da ga nisu obarale.

Kijev želi da Poljska i Rumunija aktivno intervenišu, kako u svom vazdušnom prostoru, tako i iznad zapadne Ukrajine.

Kijev i Varšava su se složili da razgovaraju o toj mogućnosti u nedavnom sporazumu o međusobnoj bezbednosti, ali Poljska za sada ne menja politiku.

Varšava je jasno stavila do znanja da neće delovati bez pune podrške čitavog NATO saveza, a poljski ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš rekao je da takva podrška nedostaje.

On je dodao da je Vašington takođe nagovestio da ne želi da eskalira sukob sa Rusijom.

Kijev se nada da će obaranje projektila i dronova iznad Ukrajine na kraju biti dogovoreno, baš kao što su zapadna artiljerija, tenkovi, projektili i borbeni avioni na kraju predati uprkos ranijim strahovima da će to preći crvene linije ruskog predsednika Vladimira Putina.

„Postoji živa diskusija, i u Poljskoj i u NATO-u o tome“, rekao je poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski za Politico u nedavnom intervjuu.

„Granica NATO-a je na neki način između mirnodopskih pravila i krize“, rekao je on, dodajući da je namera Kremlja nejasna.

„Neke od ovih stvari predstavljaju opasnost za naše građane i neki ljudi spekulišu da Rusi testiraju naše procedure, ali sumnjam da sa ovim brojem dronova i projektila jednostavno gube kontrolu nad njima“.

Dok Kijev želi da njegovi saveznici postupaju kao što rade sa Izraelom, dvojica ukrajinskih oficira protivvazdušne odbrane, kažu da je to lakše učiniti nad Izraelom nego nad Ukrajinom.

Izrael je mala zemlja, što znači da SAD mogu da koriste svoje sisteme protivvazdušne odbrane postavljene na brod.

Ukrajina je ogromna i nedostupna zapadnoj mornarici: njeni saveznici bi morali da postave protivvazdušnu odbranu na zapadnoj granici zemlje, od koje bi mogli da štite samo obližnju teritoriju.

„Članice NATO-a koje ulaze u vazdušnu odbranu Ukrajine trebalo bi da daju mnogo veći doprinos, na širem području, sa većim rizikom od ‘ulaska u rat’ radi neizvesne dobiti,” rekao je Metju Savil, direktor vojnih nauka u londonskom Royal United Institute.

„Cena bi takođe bila veća, jer je učestalost ruskih napada daleko veća od značajnih, ali reaktivnih pokušaja Irana da direktno udari Izrael“.

Zemlje NATO-a će možda morati da lete mlaznim lovcima iznad Ukrajine, što bi moglo dovesti do direktnih sukoba sa Rusijom – upravo ono što Bela kuća pokušava da izbegne.

„Da bi maksimizirale efikasnost takvog napora, zapadne snage bi verovatno želele da direktno udare ruske avione koji izvode udare i/ili potisnu ruske radare i rakete protivvazdušne odbrane dugog dometa“, rekao je Kavil.

Najbolji prijatelj Amerike

Odnos Izraela i SAD se takođe  svodi na emocije i istoriju.

Dok mnoge zemlje tvrde da su najbolji američki prijatelj ili ključni saveznik, Izrael zauzima jedinstvenu poziciju u američkoj politici i strategiji odbrane.

Američki zvaničnici ukazuju na odnos koji je izgrađen decenijama – onaj koji je ostavio Vašington voljan da rasporedi svoju vojsku direktno da zaštiti Izrael.

Ipak, optužbe za uočeni dvostruki standard odražavaju širu frustraciju u Ukrajini što Bajdenova administracija ne čini dovoljno da pomogne Kijevu da zaustavi ruske napade.

To uključuje sporu veću prodaju oružja i sprečavanje Ukrajine da koristi američku municiju dugog dometa za napad na rusku teritoriju.

„Sjedinjene Američke Države mogu još više da učine da pomognu Ukrajini u njihovoj borbi protiv Rusije“, rekla je Šelbi Magid, zamenica direktora Atlantskog saveta, istraživačkog centra sa sedištem u Vašingtonu.

„Nažalost, to je razlika koju je administracija odlučila da pravi iznova i iznova, do tačke u kojoj se stavljamo na put našim nacionalnim bezbednosnim interesima da pomognemo Ukrajini da pobedi Rusiju“, rekla je Magid.

„Postoji skoro užasavajuća bojazan da se ne želi direktno udarati na oružje koje je ispaljeno iz Rusije, jer administracija vidi da se direktno bori protiv Rusije“.

Američki zvaničnici su priznali da su svesni rastuće frustracije u Ukrajini, ali su rekli da rade na novim isporukama oružja za koje se nadaju da će ublažiti ove zabrinutosti.

„Zaista smo bili fokusirani na to da Ukrajini pružimo sve što možemo da joj pomognemo da se odbrani“, rekao je jedan od zvaničnika administracije.

„Naš glavni prioritet je pomoć u jačanju njihove protivvazdušne odbrane“.

Opasnost od proliferacije

Ali tretiranje Rusije u dečijim rukavicama šalje međunarodnu poruku da nuklearnim silama iskazuju poštovanje koje je uskraćeno normalnim zemljama, upozorio je Bjeliškov, ukrajinski analitičar.

To povećava rizik da će zemlje poput Irana odlučiti da pređu na nuklearno oružje, uništavajući režim neširenja koji ima za cilj da ograniči broj atomskih sila.

„Zaključak koji donosimo iz različitog pristupa Izraelu i Ukrajini je da je bolje imati nuklearno oružje nego ga nemati“, rekao je Bjeliškov.