„Netanjahu je mesožder i nije zainteresovan za mir“: Sajmon Tisdal analizira Bliski istok

Bajdenova administracija i vlada britanskog premijera Kira Starmera mogu, ako moraju, da istraju sa politički prikladnom fikcijom da je prošlonedeljno ubistvo lidera Hamasa Jahje Sinvara otvorilo prozor za mir.

Ali to je besmislica, ukazuje Sajmon Tisdal, spoljnopolitički komementatior Obzervera u analizi za Gardijan.

Izraelski premijer nasilno divlja poput pijanog huligana naoružan gomilom „cigli“ koje su isporučile SAD i Britanija. Voli zvuk razbijanja.

Neprijatna istina je da Netanjahu, njegovi krajnje desničarski saveznici i zastrašujuće veliki broj izraelskih građana, glupo veruju da pobeđuju u ratu koji je Hamas započeo 7. oktobra prošle godine i da se Izrael od tada nemilosrdno, zločinački branio.

Oni vide Sinvarovu smrt, nakon nedavnog niza ubistava visokog profila, kao najnoviju potvrdu Netanjahuove politike „ubij i zapali“. Njegova sledeća meta? Iran.

Šta Netanjahu misli? Cilj mu je maksimalna snaga, domet i poluga, delimično da bi se politički zaštitio.

Izrael je intenzivirao vojne operacije u severnoj Gazi iako je Hamas obezglavljen, neorganizovan i sveden na nasumične akte otpora.

Kao i obično, sa zadovoljstvom preuzima međunarodnu paljbu koja je rezultat velikih civilnih žrtava na razorenim mestima kao što je Džabalija. Zašto?

Jer, iako nema koherentan plan za „dan posle“ u Gazi, Netanjahu je naklonjen maksimizaciji izraelske kontrole i sopstvene pozicije pre dana kada on, a ne Džo Bajden ili bilo ko drugi, odluči da prestane da puca.

Netanjahu je odbacio savete izraelskih vojnih šefova, kao i Amerikanaca, da Sinvarovo ubistvo treba iskoristiti da bi se postigao dogovor o taocima, piše Haarec.

Viši izraelski pregovarač za taoce rekao je listu: „U velikoj meri smo u istoj situaciji. Atentat nije stvorio fleksibilnost. Ciljevi rata nisu se promenili u pogledu okončanja Hamasove vladavine. Shodno tome, naređenja koja su data odbrambenom establišmentu se takođe nisu promenila“.

Na strani Hamasa, takođe, nije bilo pomaka, rekao je pregovarač.

Slična izraelska nepopustljivost očigledna je i u Libanu, gde su vazdušni napadi na Bejrut i druge gradove, kao i teritorijalni napredak, intenzivirani od ubistva lidera Hezbolaha, Hasana Nasralaha. Izraelske snage su u ponedeljak proširile svoje udare na nevojne ciljeve.

U znak svog prezira prema mirotvorcima, Netanjahu nije pokazao nimalo griže savesti što je svoj rat izneo u UN, kako na političkom – prošlog meseca je održao sramno uvredljiv, ratoborni govor u generalnoj skupštini – tako i na vojnom, kroz napade na Unifil, Snage UN u Libanu. Mirovnici su povređeni.

Libanska vojska, još jedna neborbena snaga, takođe je pogođena.

Amos Hohštajn, američki mirovni izaslanik, koji je stigao u Bejrut u ponedeljak, zalaže se za prekid vatre na osnovu rezolucije 1701 Saveta bezbednosti UN, kojom je uspostavljena linija podele između dve strane u ratu u Libanu 2006. godine.

Govori se o stvaranju novih međunarodnih snaga za obezbeđenje granice između Izraela i Libana.

U međuvremenu se kaže da Izrael traži buduće pravo da ponovo interveniše u zemlji, na zemlji i u vazduhu, kad god se oseti ugroženim.

Ovi poslednji zahtevi su neprihvatljivi za bilo koju suverenu državu, ma koliko oslabljeni.

Ali oni odražavaju opšti pristup izraelskog lidera. Kako u Gazi, tako i u Libanu.

Netanjahu, znajući da se ne može odupreti međunarodnom pritisku beskonačno, izgleda da namerava da napravi što više štete Hezbolahu, vojno i organizaciono, koliko je to moguće, dok može, i stekne što više, dok se neprijateljstva ne okončaju pod povoljnim uslovima, po mogućnosti koje će on diktirati.

Nemoguće je ne sažaljevati Entoni Blinkena, američkog državnog sekretara. U potrazi za Bajdenovim zabludnim uverenjem da je Sinvarovo ubistvo prilika, a ne još jedna prekretnica na putu u pakao, Blinkenu je naređeno da ove nedelje preduzme još jednu rundu onoga što Amerikanci zabavno nazivaju uspostavljanjem mira na Bliskom istoku.

On je danas stigao u Tel Aviv kada su se oglasile sirene za vazdušni napad, a Hezbolah je tvrdio da je bombardovao grad.

Ali Blinken ne nosi štapove, samo šargarepe, a Netanjahu je mesožder. Za Netanjahua, razgovori sa Blinkenom znače slušati šta ima da kaže, slažući se da je to dobra ideja, a zatim nastaviti bez obzira na to čim njegov posetilac okrene leđa.

Provera stvarnosti broj jedan: glavni fokus Blinkenovog putovanja nije Gaza ili čak Liban. Reč je o ograničavanju ciljeva, razornoj moći i eskalacijskom, verovatno nuklearnom ludilu zbog neizbežnog uzvratnog udara Izraela na Iran – nakon napada Teherana 181 balističkim projektilom ranije ovog meseca.

Provera realnosti broj dva: Blinken i Netanjahu znaju da Bajden neće ozbiljno pokušati da obuzda Izrael pre američkih izbora 5. novembra. Neće biti smanjenja isporuke oružja, kaznenih sankcija koje bi mogle da utiču na gubitak glasova za demokrate.

Bajdenov najveći strah trenutno je eksplozivna situacija između Irana i Izraela, ove ili sledeće nedelje, koja uvlači američke snage u još jednu bliskoistočnu močvaru neposredno pre nego što birači izaberu između Kamale Haris i Donalda Trampa.

Američki izbori su Netanjahuov pravi horizont. Ovo je ono prema čemu on gleda. Zbog toga će, bez kontrole, nastaviti da radi šta god želi, i još više, u Gazi i Libanu najmanje naredne dve nedelje.

Ako Haris pobedi, SAD će možda biti u boljoj poziciji da nametne uslove, s obzirom na to da Haris navodno snažno oseća humanitarnu cenu rata – iako će za to biti potrebna politička volja koja trenutno nedostaje.

Ako pobeda pripadne Trampu, tvrdo-desničarskom, antipalestinskom sokolu, Netanjahu će moći da unovči svoje žetone kada bude želeo, insistirajući na svojoj trenutnoj poziciji snage na vremenu, uslovima i obliku bilo kakvog primirja i kasnijeg dužeg -termin poravnanje.

To misli Netanjahu, zato sada neće razmišljati o prekidu vatre. Osim što ni on ni bilo ko drugi ne zna šta će Iran uraditi ako bude napadnut u alarmantnim razmerama koje impliciraju procureli američki papiri.

Netanjahu, brutalni, nepromišljeni igrač, svoju visceralnu, beskrajnu ivicu vodi predaleko. U narednim danima, njegova ubilačka igra bi konačno mogla da eksplodira u lice njemu i Izraelu.