„Izrael se mora suočiti sa budućnošću koje se plaši – palestinskom državom“: Sajmon Tisdal u Gardijanu o raspadu međunarodnog poretka

Međunarodni poredak posle 1945. pomalo liči na taj most. Njegov autoritet, pravila i otpornost uzimani su zdravo za gotovo. Sada, alarmantno, čitavo globalno zdanje je u slobodnom padu, jer su uobičajeni oslonci izbačeni, piše spoljnopolitički komentator Gardijana Sajmon Tisdal.

Osećaj da se stvari raspadaju je dubok – a negativne posledice su svuda. Povelja UN, temelj međunarodnog prava, rutinski se krše.

Savet bezbednosti UN-a je prošle nedelje konačno pristao na „trenutni“ prekid vatre u Gazi, samo da bi bio prezrivo ignorisan.

U Ukrajini, Mjanmaru i Sudanu, ratni zločini i navodni genocid ostaju nekažnjeni i nekontrolisani.

Rusija, Iran i Indija, između ostalih, šalju ubice u inostranstvo da eliminišu političke protivnike. Sajber rat ne poznaje granice.

Percepcije trajnog, bezakonog raskida posebno su jake na Bliskom istoku nakon napada 7. oktobra i rata između Izraela i Hamasa.

Razmere zločina su alarmantne. Takođe je i nekažnjivost sa kojom su oni dočekani. Sud pravde UN-a naređuje da se spreči glad samo usmeno.

Odnos između SAD i Izraela, regionalnog ključnog igrača, je na prelomnoj tački.

Tens of thousands of Israelis are demonstrating in Tel Aviv tonight, calling on Netanyahu to do more to release the hostages held by Hamas in Gaza. This is the biggest demonstration since October 7 pic.twitter.com/Qs9cWUYcts

— Barak Ravid (@BarakRavid) March 30, 2024

Predsednik Džo Bajden i izraelski premijer Benjamin Netanjahu jedva da govore. Bajden zahteva više isporuka pomoći, zaustavljanje pretnji napadom na Rafu, gde se nalazi 1,4 miliona Palestinaca od straha i gladi, i posleratne razgovore o rešenju sa dve države.

Netanjahu, koga nazivaju „agensom uništenja“ Izraela, blokira ga na svakom koraku.

Unutrašnja kriza Izraela postaje egzistencijalna dok Netanjahu, njegovi antidemokratski ekstremistički saveznici i ekstremno desničarske grupe doseljenika postaju pobunjenički.

Ako su kritičari u pravu, a Netanjahu produžava rat da bi ostao na vlasti, zaključak je da bi on mogao eskalirati na Zapadnoj obali i Libanu. Ovo se već dešava, sudeći po prošlonedeljnim izraelskim napadima.

Kada su SAD konačno dozvolile da se usvoji rezolucija o prekidu vatre u Gazi, bila je ohrabrujuća, do određene tačke. Ipak, ni SAD ni Velika Britanija nisu preduzele korake da to sprovedu.

Stalne članice saveta bezbednosti Rusija i Kina više vole da se ugledaju na mir i pravdu. Arapske države su studija o impotenciji.

SAD su sa zakašnjenjem promenile poziciju ne zato što su iznenada primetile da je više od 32.000 ljudi, uključujući hiljade dece, ubijeno u Gazi ili da se hrana koristi kao oružje.

Advokati Stejt departmenta to negiraju. Pritisak na SAD raste jer Bajden gubi podršku u izbornoj godini i oseća se poniženim od Netanjahua. Izraelski komentatori sugerišu da bi se raskol mogao pokazati nepopravljivim.

„Viši američki zvaničnici se žale da ne razumeju šta Netanjahu želi. Ali to je sasvim jasno. Politički opstanak je njegov glavni prioritet.

I ako je nastavak rata, čak i usred rastućih tvrdnji da Izrael krši zakone ratovanja, ono što će ga zadržati na funkciji, on je potpuno spreman za to. Očigledno je da su sva sredstva košer, uključujući dalje odlaganje finalizacije sporazuma o taocima“, napisao je Amos Harel u Harecu.

Bajdenova bliskoistočna politika – bilo da se radi o iranskom nuklearnom programu, kineskom trgovanju uticajem, oživljavanju terorizma Islamske države, velikoj pogodbi sa Saudijskom Arabijom ili budućnosti Palestine – je u dronjcima.

Isto bi se moglo reći i za Britaniju, još jednog čvrstog saveznika Izraela koji, u ovim oskudnim danima nakon Bregzita, prati vođstvo Vašingtona u gotovo svemu.

Dejvid Kameron, britanski ministar spoljnih poslova i bivši premijer, zauzeo je tvrđi stav kako se rat u Gazi odugovlači.

On se suočio sa Netanjahuom zbog pomoći i izneo je priznanje palestinske države u budućem mirovnom procesu. Britanija je otišla dalje od SAD podržavši prošlonedeljni prekid vatre UN-a.

Sve ovo predstavlja dobrodošlu suprotnost Kameronovim lenjim, nekompetentnim prethodnicima iz Forin ofisa, Borisu Džonsonu, Liz Tras i Dominiku Rabu.

Ipak, Britanija još uvek isporučuje oružje Izraelu; kaznili su agenciju UN za pomoć u Gazi, Unrwa, na lažnim osnovama; i, neverovatno, još uvek vanično ne proglašavaju da akcije Izraela krše humanitarni zakon. Kameron je napredak, ali teško da je radikalan.

Velika Britanija, kao stalna članica Saveta bezbednosti UN i zemlja G7, deli odgovornost za sveukupni slom međunarodnog zakona i reda.

Britanija bi, na primer, trebalo da se zalaže za snažniji odgovor NATO-a na rusku invaziju na Ukrajinu. Trebalo bi da predvodi napore da se Kina kazni za Hong Kong i zloupotrebe u Sinđijangu i dogovori bezbednije, humanije načine upravljanja međunarodnom migracijom.

Velika Britanija bi trebalo da povećava, a ne da smanjuje, stranu pomoć. Trebalo bi da bude primer smanjenjem svog arsenala nuklearnog oružja, u skladu sa ugovornim obavezama.

Trebalo bi da pozove opresivne režime poput Saudijske Arabije i Etiopije. I trebalo bi da jača demokratije širom sveta, a ne da se odvaja od onih u susedstvu u Evropi – što je, naravno, trajno, neizbrisivo nasleđe nesrećnog Kamerona.

Šta bi se moglo spasiti od olupine u Palestini što bi moglo pomoći da se preokrenu nihilistički globalni trendovi?

Netanjahuova nepromišljena agresija politički podstiče, a ne pobeđuje Hamas. On je transformisao istinsku odbojnost prema zločinima terorista u sve veću podršku cilju koji oni navodno zastupaju i koji on mrzi – nezavisnu, suverenu palestinsku državu.

Ovo je šansa umerene palestinske većine. Dok se podeljeni, traumatizovani, loše vođeni i izopšteni Izrael rastače, dok se njegovi istorijski, ideološki i demokratski akreditivi raspadaju, ponovo uspostavljajući kredibilan pregovarački proces sa eksplicitnim, međunarodno prihvaćenim ciljem da dve države koegzistiraju jedna pored druge može – ironično – biti najbolji i jedini način da se Izrael spase od sebe samog.

To može biti i najbolja nada za spas zajednice naroda od daljeg silaska u bezakonje. Svetu je preko potrebna pobeda. Most u Baltimoru može da se obnovi. Ali ko će obnoviti globalno poverenje?