Izrael širi veze sa Srbijom i Albanijom dok njegov ugled u svetu sve više opada

Posete predsednika Izraela Isaka Hercoga Beogradu i Tirani u septembru, kada se sastao s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i predsednikom i premijerom Albanije Bajramom Begajem i Edijem Ramom, naglasile su širenje diplomatskih, bezbednosnih i ekonomskih veza s Balkanom, posebno s ove dve ključne zemlje u regionu, navodi sajt.

Sve veći uticaj Izraela u regionu postao je još očigledniji početkom septembra kada su turske bezbednosne snage uhapsile kosovskog državljanina zbog sumnje da je upravljao špijunskom mrežom u Turskoj za izraelsku obaveštajnu službu.

Najnoviji diplomatski potezi Izraela dolaze u trenutku kada se ta zemlja suočava sa sve većom međunarodnom izolacijom zbog rata u Gazi, gde je ubijeno više od 40.000 Palestinaca, navodi sajt i podseća da je Međunarodni krivični sud tražio naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i ministra odbrane Joava Galanta zbog ratnih zločina u Gazi.

„Izrael postaje država parija, a njegov autoritet, kakav god da je imao, sve više opada u svetu“, rekao je za Nju Arab saradnik u Školi za slovenske i istočnoevropske studije na Londonskom univerzitetskom koledžu Piro Redžepi.

Predsednik Izraela putuje na periferiju Evrope da bi pokazao legitimitet, demonstrirajući kod kuće da njihovi lideri i dalje mogu da putuju u inostranstvo, dodaje Redžepi ali dodaje da ne veruje da su naišli na toplu dobrodošlicu u većem delu sveta.

S druge strane, za srpske i albanske lidere prilika da ugoste međunarodne zvaničnike predstavlja mogućnost da poboljšaju sopstvenu poziciju u svetu, a s obzirom na značajnu lobističku moć Izraela u Vašingtonu, što takođe potencijalno jača njihov uticaj na Belu kuću, piše Nju Arab.

„Održavajući bliske odnose s Rusijom, Kinom, Iranom, EU i SAD, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pokazao jedinstvenu sposobnost da gradi odnose s različitim državama, od kojih su mnoge geopolitički rivali“, piše sajt.

Dodaje i da su, pored diplomatskih gestova, Srbija i Albanija pokazale snažnu podršku izraelskim ratnim naporima.

Albanija je 2024. postala treći po veličini snabdevač Izraela lož uljem, posle Rusije i Brazila, isporučivši više od 70.000 tona.

Srbija je od početka rata u Gazi poslala Izraelu oružje u vrednosti od više od 25,6 miliona dolara, navodi Nju Arab.

Viši istraživač u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku Vuk Vuksanović izjavio je za Nju Arab da je prodaja oružja Izraelu „ulaganje u političko prijateljstvo s Izraelom, a time i sa SAD“, a da Beograd vidi Izrael i njegove lobističke grupe kao kapiju za direktan pristup Beloj kući, posebno ako Donald Tramp pobedi na izborima.

„Čak i u slučaju pobede demokrata, izraelske interesne grupe mogu pružiti zaštitu aktuelnoj srpskoj vladi u SAD“, ocenio je Vuksanović.

Za Izrael, po njegovim rečima, sticanje prijatelja među članicama EU i kandidatima za članstvo u široj istočnoj Evropi takođe predstavlja način da razbije jedinstvo EU po pitanju Palestine.

Podsećajući da su Srbija i Albanija ranije podržavale Palestinske teritorije, sajt navodi da je jačanje diplomatskih odnosa Izraela sa dve zemlje relativno novije, ali da beleži veliki napredak.

Vanredni profesor turskih i bliskoistočnih studija na Univerzitetu u Stokholmu Isa Blumi pripisao je ovu promenu „faktorima korupcije koji su zatrovali veći deo istočne Evrope do ranih 1990-ih“, dok su se neoliberalne ekonomske politike širile regionom.

Blumi je istakao da je percepcija ugodnijih odnosa između Srbije i Izraela „lažan utisak“, napominjući da veze između dve zemlje postoje decenijama.

„Poseta Hercoga Beogradu je očigledno u suprotnosti sa tvrdnjama da je Srbija imuna na američki uticaj ili da je nekako svrstana s osovinom otpora. Gluposti“, rekao je Blumi za Nju Arab.

Kritikujući albanskog premijera Edija Ramu, Blumi je rekao da je on „korumpiran, politički ranjiv bez nasilne podrške SAD i NATO“, a da udvarajući se Izraelu obezbeđuje „polisu osiguranja“.

„Očekuje se korišćenje albanske korumpirane političke klase za guranje politika protiv albanskih interesa“, dodao je Blumi.

Albanski istoričar i politički analitičar Olsi Jazedži ukazuje na još jedan razlog približavanja Izraela Albaniji, a to su njegovi širi napori da kreira povoljan imidž u muslimanskom svetu.

Jazedži smatra daje otvaranje ekonomske misije Albanije u Jerusalimu, što je Rama najavio tokom posete Hercoga, „korak ka uspostavljanju ambasade u okupiranom Jerusalimu, što predstavlja diplomatsku pobedu Izraela“.