Izrael u očekivanju kontranapada

Danijel Hagari, portparol Izraelskih odbrambenih snaga (IDF), u ponedeljak uveče rekao je da vojska za sada nije korigovala bezbednosne preporuke upućene civilnom stanovništvu – očigledno i zbog toga da se ne unosi još više nemira među stanovništvo.

„Ozbiljno shvatamo saopštenja i izjave naših neprijatelja. Zato smo u najvišem stepenu pripravnosti – i po pitanju napada, ali i odbrane“, naglasio je Hagari.

Strah od širenja sukoba

Zbog preteće reakcije Irana, u Izraelu je porasla nervoza, posebno među stanovnicima na severu te zemlje. Oni strahuju od mogućeg proširenja sadašnjeg sukoba.

Građani na severu Izraela već mesecima žive s nuspojavama rata koji u Pojasu Gaze vode Izrael i Hamas. Nakon masakra 7. oktobra prošle godine i početka rata u Pojasu Gaze, libanska šiitska milicija Hezbolah napala je sever Izraela raketama i dronovima. Otada se praktično svakodnevno vode borbe. Od početka rata pre deset meseci, više od 60.000 Izraelaca evakuisano je iz njihovih domova na severu zemlje.

Bat-Čen Rozner sa svojom porodicom živi na području Golanske visoravni, koju je Izrael zauzeo i anektirao pre nešto više od 40 godina. Njihov dom je na samo nekoliko kilometara od granice sa Libanom i Sirijom. Ona kaže da trenutne napetosti sa Iranom kod nje samo dodatno povećavaju stres kojem je ionako izložena. „Mi smo se već neko vreme pripremili na to“, kaže Rozner za DW. „Kad god čujemo neki zvuk, bilo šta nalik na eksploziju, kad se neka vrata zalupe, mi pomislimo: ’Evo ga, počinje!’“

Ipak, kaže, ljudi svejedno pokušavaju da žive svoje svakodnevne živote, koliko god to bilo moguće u ovoj situaciji. „Ne čini mi se baš smislenim da samo sedimo u skloništu i čekamo da se nešto dogodi.“

Situaciju pažljivo prate i Izraelci na jugu zemlje. Ošra Lerer-Šaib iz Ašdoda, grada na izraelskoj obali koji se nalazi 35 kilometara severnije od Pojasa Gaze, kaže da njena porodica od Hamasovog napada prošle godine živi kontinuirano u vanrednom stanju. „Od 7. oktobra je naše sklonište opremljeno hranom i vodom, za slučaj da tamo moramo da ostanemo tri-četiri dana.“

Lerer-Šaib kaže i da ljude ne zabrinjava najviše strah od iranskog napada, već osećaj da bi možda mogli da budu prepušteni sami sebi: „Ranije sam imala osećaj da bi, ako budem oteta, moja zemlja učinila sve što je u njenoj moći da me oslobodi“, kaže ona. Ali, nakon događaja s početka oktobra prošle godine, odnosno zbog nesposobnosti Izraela da zaštiti svoje sopstvene građane, to više nije slučaj, napominje: „Razlog našeg straha nije Iran, već je to izraelska vlada, odnosno infrastruktura u zemlji koja više ne funkcioniše na pravi način“, kritikuje Lerer-Šaib.

U napadu radikalnog islamskog Hamasa na jugu Izraela ubijeno je 1.198 osoba, a 250 ih je oteto i prebačeno u Pojas Gaze. Tamo se još nalazi 111 talaca, a 39 ih je, prema navodima izraelske vojske, već mrtvo. Izrael, SAD, EU, Nemačka i neke druge zemlje su Hamas označile kao terorističku organizaciju.

U prošlosti je Hezbolah u više navrata pretio da će napasti izraelsku infrastrukturu, recimo luku u Haifi ili hemijske fabrike u tom gradu na severu Izraela.

U razgovoru za DW o tome kakva atmosfera vlada na ulicama Ašdoda, Lerer-Šaib kaže da može da se oseti da se nešto promenilo: „Ljudi sada uglavnom ostaju kod kuće. Ulice su prazne. Prilično je tužno.“

Spremni za neplanirane događaje

Bat-Čen Rozner sa okupirane Golanske visoravni kaže da njena porodica za slučaj napada ne samo da je nabavila generator, prehrambene namirnice i vodu, već i da su spremni da na brzinu napuste svoj dom ako bude trebalo. Te pripreme nisu vezane samo za aktuelnu situaciju. U tom kraju su ljudi stalno spremni na neplanirane događaje, napominje ona: „Kada bih svaki put kada bude neka konkretna opasnost morala da se posebno pripremama – pa ja bih bankrotirala“, sarkastično kaže Rozner, prneosi DW.