Izraelci peti put na biralištima za manje od četiri godine: Izbori koji se u suštini vrte oko jednog pitanja i jednog čoveka

Zašto se u Izraelu tako često održavaju izbori?

Izrael ima parlamentarni sistem, koji čine nekoliko partija – nijedna od njih nije nikada dobila dovoljno glasova da bi mogla sama da obezbedi dovoljan broj poslaničkih mandata u Parlamentu. To znači da partije moraju da se udruže da bi formirale koalicije i sakupile 61 mandat, koliko je potrebno da bi se formirala vlada. Te koalicije takođe mogu da budu nestabilne – ako izgubite podršku jedne partije ili ponekad čak jednog poslanika, izgubili ste većinu.

Drugi faktor je Benjamin Netanjahu. Na funkciji premijera je bio duže od bilo koga u izraelskoj istoriji, usred je suđenja pod optužbom za korupciju i generalno je polarizovani akter. Pojedini visoko rangirani političari iz redova desnog centra, koji se s njim slažu ideološki, odbijaju da sarađuju s njim iz ličnih ili političkih razloga.

To mu je otežavalo da uspostavi trajnu vladajuću većinu nakon prethodne četiri izborne trke, a njegovi protivnici su prošle godine uspeli da formiraju koaliciju kakva nije nikada viđena od partija iz svih delova političkog spektra da bi ga smenili s vlasti. Međutim, ta koalicija je opstala oko godinu i tri meseca, nakon čega su njeni lideri Jair Lapid i Naftali Benet raspisali nove izbore.

Ko su ovog puta glavni kandidati?

Ako su rezultati ispitivanja javnog mnjenja tačni, Netanjahuova partija Likud desnog centra će gotovo sigurno biti najveća partija u Knesetu posle današnjeg glasanja. Ona će verovatno osvojiti tridesetak mesta, što je četvrtina od ukupnog broja, ukazuje skup istraživanja koje je sproveo, na primer, Harec.

Aktuelni premijer Jair Lapid će se nadati da će njegova partija centra Ješ Atid izbiti na snažno drugo mesto.

Čovek s kojim se udružio da bi formirao prošlu vladu Naftali Benet se ovog puta ne kandiduje; u njegovoj partiji je usledio rascep i partija se suočava s potencijalnim izbornim porazom.

Izraelski ministar odbrane Beni Ganc ima za cilj da ostvari dobar rezultat na čelu nove partije Nacionalno jedinstvo, koja je naslednica njegove partije Plavo i belo, koja sada uključuje bivšeg Benetovog saveznika Gideona Sara i bivšeg načelnika Generalštaba Gadija Eisenkota.

Ultradesničarska koalicija Verska cionistička partija, koju predvodi Bazalel Smotrih i Itamar Ben Griv, mogla bi da bude najveća ekstremno desničarska grupacija koja je do sada ušla u Kneset.

S druge strane, nekada moćna Laburistička partija i njeni prethodnici, koji su u suštini upravljali Izraelom kao jednopartijska vlast tokom prvih 30 godina pod rukovodstvom Davida Ben-Guriona i njegovih naslednika je senka onoga što je nekada bila i prognozira se da će osvojiti samo nekolicinu mandata.

Kako izbori funkcionišu?

Izrael je parlamentarna demokratija gde narod glasa za stranku koju podržava. Svaka partija koja dobije najmanje 3,25 odsto glasova dobija izvesni broj poslaničkih mesta u Knesetu na osnovu procenta ukupnog broja glasova koji je osvojila.

Prag od 3,25 odsto služi da veoma male stranke ne bi ušle u Kneset, što je pokušaj da se olakša formiranje vladajućih koalicija.

Izrael je u prošlosti eksperimentisao s direktnim izborom premijera, odvojeno od Kneseta, na način na koji SAD odvojeno biraju predsednika i Kongres. To se pokazalo kao komplikovano i zemlja se vratila na standardne parlamentarne izbore.

Šta se očekuje?

Najnovije ankete javnog mnjenja ukazuju da su Netanjahuova partija i njegovi potencijalni saveznici na ivici da osvoje 60 mandata, a dramu izborne noći će činiti pitanje da li će bivši premijer uspeti da tu granicu pređe.

Ako njegov blok osvoji jasnu većinu, njegov put ka formiranju Vlade je jasan i on će se vratiti na vlast.

Ako blok koji podržava Netanjahua ne osvoji 61 mesto, stvari su komplikovanije. Netanjahu bi verovatno i dalje imao šansu da formira Vladu ako njegova partija Likud bude najveća u Knesetu, što bi moglo da rezultira višednevnim ili višenedeljnim pregovorima, koji ne vode nikuda.

Ako ne uspe, predsednik Isak Hercog onda može da odluči da da mandat aktuelnom vršiocu dužnosti premijera Lapidu ili drugom zakonodavcu za koga proceni da možda ima najbolje šanse da formira Vladu.

To bi moglo da znači da niko ne može da uspostavi većinsku vladu, što povećava mogućnost za održanje još izbora. Dok se budu održavali pregovori partija i dok se ne formira nova Vlada, Lapid ostaje predsednik privremene vlade.

Koja su pitanja ključna za izraelske birače?

Izraelci su zabrinuti zbog brojnih pitanja zbog kojih su zabrinuti i ljudi širom sveta, a naročito zbog troškova života.

Uvek su usredsređeni na bezbednost. U regionu su nuklearne ambicije Irana i podrška militantnih grupa stalna briga, a na lokalnom nivou je ove godine nasilje između Izraelaca i Palestinaca intenzivno.

Ipak, izbori u Izraelu se ovih dana najviše tiču jednog pitanja i jednog čoveka – Benjamina Netanjahua.