Izraelski rat u Gazi eskalira: Koliko će biti teška kriza na Bliskom istoku?

U međuvremenu, zapadne zemlje upumpavaju vojnu pomoć u Izrael dok raspoređuju flote da zaštite komercijalni brod – rizikujući sukob sa iranskom mornaricom.

To je u skladu sa sumornim predviđanjem koje je prošle godine izneo iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amirabdolahjan, koji je rekao da je protivofanziva Izraela u Gazi značila da je „proširenje obima rata postalo neizbežno“ i da treba očekivati dalju eskalaciju širom Bliskog istoka, piše Politico.

Izraelske odbrambene snage (IDF) i dalje vode žestoke bitke za kontrolu nad pojasom Gaze u, kako zvaničnici kažu, misiji uništenja Hamasa.

Trupe su već zauzele veći deo severa teritorije od 365 kvadratnih kilometara, gde živi oko 2,3 miliona Palestinaca, a sada pojačavaju napad na jugu.

Čitave četvrti gusto naseljenog grada Gaze sravnjene su sa zemljom intenzivnim izraelskim granatiranjem, raketnim napadima i vazdušnim udarima, što ih čini nenastanjivim.

Iako su nezavisni posmatrači uglavnom isključeni, Ministarstvo zdravlja koje kontroliše Hamas tvrdi da je više od 22.300 ljudi ubijeno, dok UN kažu da je 1,9 miliona ljudi raseljeno.

Tokom posete linijama fronta, izraelski ministar odbrane Joav Galan upozorio je da je njegova zemlja u borbi na duge staze.

„Osećaj da ćemo uskoro stati je netačan. Bez jasne pobede nećemo moći da živimo na Bliskom istoku“, rekao je on.
Kako se kopneni rat u Gazi intenzivira, Hamas i njegovi saveznici sve više traže da sukob iznesu na daleko širu arenu kako bi izvršili pritisak na Izrael.

Prema Setu Frantzmanu, regionalnom analitičaru iz Jerusalem Posta i pomoćnom saradniku u Fondaciji za odbranu demokratija, „Iran svakako igra ovde u smislu pokušaja da izoluje Izrael i SAD i oslabi uticaj SAD, takođe pokazuje da Izrael nema mogućnosti odvraćanja koje je možda imao u prošlosti ili je barem mislio da ima.”

Severni front

U utorak je eksplodirala kancelarija u Dahiehu, južnom predgrađu libanske prestonice, Bejruta – 130 kilometara od granice sa Izraelom. Hamas je potvrdio da je jedan od njegovih najviših lidera Saleh al-Aruri ubijen u napadu.

Vladini zvaničnici u Jerusalimu odbili su da potvrde da izraelske snage stoje iza ubistva, dok su ga istovremeno predstavili kao „„hirurški napad na vođstvo Hamasa“ i insistirajući da to nije bio napad na sam Liban, uprkos upozorenju libanskog premijera Nadžiba Mikatija da je incident rizikovao da njegovu zemlju uvuče u širi regionalni rat.

Tenzije između Izraela i Libana su porasle poslednjih nedelja, a borci lojalni Hezbolahu, šiitskoj islamističkoj militantnoj grupi koja kontroliše jug zemlje, ispalili su stotine raketa preko granice.

Zajedno sa Hamasom, Hezbolah je deo iranske „Osovine otpora“ koja ima za cilj da uništi državu Izrael.

U saopštenju objavljenom u utorak, iransko ministarstvo spoljnih poslova navodi da će smrt al-Arurija, najvišeg zvaničnika Hamasa za koji je potvrđeno da je umro od 7. oktobra, samo ohrabriti otpor protiv Izraela, ne samo na palestinskim teritorijama već i u širem srednjem delu Istok.

„Govorimo o smrti visokog vođe Hamasa, a ne iz Hezbolaha ili Iranske revolucionarne garde.

Da li će Iran odgovoriti? Hezbolah? Hamas sa raketama? Ili neće biti odgovora, sa raznim igračima koji čekaju sledeće ubistvo?“, pitala je Eloiz Faje, istraživačica sa Francuskog instituta za međunarodne odnose.

U dugo očekivanom govoru u sredu uveče, lider Hezbolaha Hasan Nasralah osudio je ubistvo, ali nije najavio vojni odgovor.

Crveno more ključa

Već mesecima, mornari koji plove uskim moreuzom Bab-el-Mandeb koji povezuje Evropu sa Azijom suočavaju se sa rastućom pretnjom od udara bespilotnih letelica, raketnih napada, pa čak i otmice militanata Huti koje podržava Iran, a deluju kod obale Jemena.

Pokret Huti, šiitska militantna grupa koju podržava Iran u jemenskom građanskom ratu protiv Saudijske Arabije i njenih lokalnih saveznika, insistira na tome da cilja samo brodove koji su povezani sa Izraelom u pokušaju da izvrši pritisak da okonča rat u Gazi.

Međutim, prometna trgovačka ruta od Sueckog kanala kroz Crveno more dovela je do napada na desetine komercijalnih brodova ili odlaganja, što je primoralo zapadne zemlje da intervenišu.

Tokom vikenda, američka mornarica je saopštila da je presrela dve protivbrodske rakete i potopila tri čamca sa borcima Huti u, kako je rekla, pokušaju otmice kontejnerskog broda Maersk Hangdžou.

Danski brodarski gigant Maersk rekao je u utorak da će „pauzirati sve tranzite kroz Crveno more do daljnjeg“, nakon niza drugih teretnih brodova; energetski gigant BP takođe obustavlja putovanja kroz region.

Huti su u sredu gađali kontejnerski brod CMA CGM Tage koji je išao za Izrael, rekao je vojni portparol grupe Jahja Sarea.

„Bilo koji američki napad neće proći bez odgovora ili kazne“, dodao je on.

Džon Stapert, viši menadžer u Međunarodnoj komori za brodarstvo, primetio je da, iako je „došlo do poremećaja“ i „razumljive nervoze oko tranzita ovim rutama… trgovina nastavlja da teče“.

Tržišta nafte i gasa takođe rizikuju da pretrpe udar – cena referentne nafte tipa Brent porasla je u sredu za 3 odsto na 78,22 dolara za barel. Skoro 10 procenata svetske nafte i 7 procenata njenog gasa protiče kroz Crveno more.

Zapadni odgovor

U sredu uveče, SAD, Australija, Bahrein, Belgija, Kanada, Danska, Nemačka, Italija, Japan, Holandija, Novi Zeland i Ujedinjeno Kraljevstvo objavile su ultimatum nazivajući napade Huti „nezakonitim, neprihvatljivim i duboko destabilišućim“.

„Pozivamo na hitan prekid ovih ilegalnih napada i oslobađanje nezakonito zadržanih plovila i posade. Huti će snositi odgovornost za posledice ako nastave da ugrožavaju živote, globalnu ekonomiju i slobodan protok trgovine u kritičnim plovnim putevima u regionu “, navodi se u saopštenju.

Uprkos mlakom jeziku, SAD su već uzvratile militantima iz grupa koje podržava Iran, kao što je Kataeb Hezbolah u Iraku i Siriji, nakon što su izveli napade dronovima u kojima je povređeno američko osoblje.

Pretpostavka u Londonu je da će vazdušni napadi na Hute ako do toga dođe  biti vođeni od strane SAD-a sa Ujedinjenim Kraljevstvom kao partnerom. Druge nacije bi se takođe mogle uključiti.

Dva francuska zvaničnika izjavila su da Pariz ne razmatra vazdušne napade. Stav zemlje je da se drži samoodbrane, a to se nije promenilo, rekao je jedan od njih. Francuski ministar oružanih snaga Sebastijen Lekornu potvrdio je tu procenu, rekavši u utorak da „nastavljamo da delujemo u samoodbrani“.

Iran je veliki

Čini se da su iranski napori da iskoristi svoje proksije protiv Izraela i Zapada uveliko u toku, a sukob je već prekinuo dugo očekivani bezbednosni sporazum između Izraela i Saudijske Arabije.

„Od 1979. Iran sprovodi asimetrični proksi terorizam gde pokušavaju da unaprede svoje spoljnopolitičke ciljeve dok posledice, kontraudare, prebacuju na nekog drugog – obično na Arape“, rekao je Bredli Bouman, viši direktor vašingtonskog Centra za vojnu i političku moć .

„Sve efikasnija regionalna bezbednosna arhitektura, kakvu pokušavaju da izgrade SAD i Saudijska Arabija, predstavlja noćnu moru za Iran koji, poput siledžije na igralištu, želi da svu ostalu decu drži podeljenim i ometenim“.

Ni Iran, ni SAD ni Izrael nisu spremni za taj veliki rat, smatra Aleks Vatanka, direktor iranskog programa Instituta za Bliski istok.

„Izrael je nuklearna država, Iran je država sa nuklearnim pragom – a SAD govore same za sebe na ovom frontu.
Izrael se možda kladi na dugu borbu u Gazi, ali Iran pokušava da sukob pretvori u globalni“, dodao je on.

„Niko ne želi rat, tako da su se obe strane dugoročno kockale, nadajući se da će ubiti drugog čoveka kroz hiljadu rezova“, zaključio je.