Izveštaj: Gotovo 282 miliona ljudi u svetu pogođeni akutnom prehrambenom nesigurnošću 2023. godine

To je 24 miliona ljudi više nego 2022. godine i prognoze ostaju „teške“ za tekuću godinu, piše u svetskom izveštaju Informacione mreže o prehrambenoj sigurnosti (FSIN – Food Security Information Network).

Ovo je takođe peta uzastopna godina u kojoj raste broj osoba u akutnoj prehrambenoj nesigurnosti, koja označava situaciju u kojoj su život ili sredstva za život jedne osobe u neposrednoj opasnosti jer ne može da se hrani na odgovarajući način.

Pogoršanje situacije u odnosnu na prethodnu godinu delimično je rezultat toga što su proširene zone obuhvaćene izveštajem. To je posledica „novih ili pojačanih šokova“ kao i „osetnog pogoršanja u kontekstu ključnih prehrambenih kriza kao što su Sudan i pojas Gaze“, rekla je za Frans pres Fler Vouters, pomoćnica direktora kancelarije za hitna pitanja UN agencije za hranu i poljoprivredu FAO.

U 2023. godini 700.000 ljudi bilo je na ivici gladi, od toga 600.000 u Gazi. Ta cifra je od tada još porasla na 1,1 milion osoba u toj palestinskoj teritoriji zahvaćenoj glađu i ratom.

Od kada je Centar počeo da objavljuje ovaj izveštaj 2016. godine broj osoba zahvaćenih prehrambenom nesigurnošću prešao je sa 108 miliona na 282 miliona, dok je procenat pogođene populacije u datim zonama porastao sa 11 na 22 odsto, dodala je Vouters.

I od tada se produžava prehrambena kriza za Avganistan, Demokratsku Republiku Kongo, Etiopiju, Nigeriju, Siriju i Jemen, rekla je ona.

„U svetu obilja deca umiru od gladi. Ratovi, klimatski haos i kriza troškova života kombinovana sa neodgovarajućom akcijom, dovode do toga da je gotovo 300 miliona ljudi suočeno sa akutnom prehrambenom krizom 2023. godine, rekao je generalni direktor UN Antonio Gutereš u uvodu izveštaja.

Fler Vouters je rekla da će razvoj situacije u 2024. godini zavisiti od prekida neprijateljstava.

„Čim pristup humanitarne pomoći Gazi i Sudanu bude moguća pomoć bi mogla brzo da ublaži prehrambenu krizu“,rekla je ona.

Postoji velika neizvesnost za Haiti, gde su oružane grupe zauzele poljoprivredno zemljište i pljačakju žetvu. Takođe bi meteorološki fenomen El Ninjo mogao da dovede do jake suše u zapadnoj i južnoj Africi, dodala je zvaničnica UN.

Prema izveštaju sitaucije sukoba ili nesigurosti postali su tokom2023. glavni uzrok akutne prehrambene nesigurnosti u 20 zemalja ili teritorija gde je patilo 135 miliona ljudi. Slede ekonomski šokovi koji su glavni uzrok za 75 miliona ljudi u 21 zemlji, i ekstremni klimatski događaju kao što su poplave ili suša, koje su pogodile 72 miliona osoba u 18 zemalja.

Kao pozitivan znak sitaucija se poboljšala 2023. godine u 17 zemalja, u Demokratskoj Republici Kongo i u Ukrajini na primer.

„Ako intervenišemo i podržavamo poljoprivredu moguće je izvući stanovništvo iz prehrambene neisgurnosti“, rekla je Vouters.