Izveštaj Misije Svetske banke: Od smoga umre 3.000 ljudi u BiH 1Foto: EPA-EFE/FEHIM DEMIR

Teško zagađenje vazduha u brojnim gradovima u Bosni i Hercegovini godišnje prouzrokuje preranu smrt više od tri hiljade osoba, a država izgubi više od milijardu dolara, upozorila je danas Misija Svetske banke u Sarajevu.

Stanovnici brojnih gradova u BiH mesecima se guše u zgađenom vazduhu koji sadrži velike količine čestica prašine i otrovnih gasova, ističu iz Svetske banke u posebnom izveštaju i ipozorili da je ovakvo stanje postalo neodrživo i zatražili hitno predduzimanje mera za rešavanje problema.

Uz veliki broj termoelektrana na ugalj i loš životni standard koji stanovništvo tera da se u zimskim mesecima greje koristeći čvrsta goriva, uzrok lošeg kvaliteta vazduha sa smrtonosnim posledicama je i izostanak bilo kakve politike za smanjenje zagađenosti, upozorili su iz Svetske banke.

Posebno je istaknut problem zagađenosti vazduha sitnim česticama prašine PM 2,5 koje prodiru duboko u disajne organe izazivajući infekcije, bolesti srca i pluća kao i moždane udare i tumore.

Prema smernicama Svetske zdravstvene organizacije (WHO) koncentracija čestica PM 2,5 u vazduhu ne bi smela biti veća od 10 mikrograma po kvadratnom metru, ali u periodima najvećeg zagađenja vazduha te vrednosti višestruko su premašene.

Samo u Sarajevu merne jedinici u jabuaru su zabeležile koncentraciju i do 500 mikrograma čestica PM 2,5 po kavdartnom metru.

„Od posledica zagađenja azduha česticama PM 2,5 svake godine u BiH prerano umre 3.300 ljudi“, stoji u dokumentu Svetske banke. Od te brojke oko 16 odsto smrtnih slučajeva odnosi se samo na osobe koje žive na području Sarajeva i Banjaluke.

Broj onih koji u BiH umru od posledica zagađenja je devet odsto od ukupnog broja smrtnih slučajeva na godišnjem nivou.

U Makedoniji, koja se takođe bori sa problemom uagađenosti vazduha, posledice su znatno manje jer tamo godišnje od toga umre do 1.700 ljudi, a na Kosovu 760. Osim u ljudskim životima, zagađenost vazduha u BiH ima i svoju cenu u novcu.

Procena Svetske banke je da BiH zbog toga plaća do deset odsto svog BDP, između milijardu i milijardu i 800 miliona dolara.

U proseku je to 1,38 milijardi dolara na godišnjem nivou ali konačni račun koji BiH plaća je puno veći jer u ovu procenu nisu uračunati troškovi lečenja obolelih i izgubljenih radnih dana zbog bolovanja, prenosi kliy.ba.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari