Izveštaj: Ograničenje cene nafte uzima mali deo ratne zarade Rusije

Kombinacija ograničenja Grupe sedam velikih demokratija i zabrane EU koštaju Rusiju oko 160 miliona evra (171,9 miliona dolara) dnevno, saopštio je Centar za istraživanje energije i čistog vazduha iz Helsinkija u studiji prvih nedelja sankcija koje su stupile na snagu 5. decembra.

Brojke pokazuju da Rusija i dalje uzima 640 miliona evra dnevno od fosilnih goriva, što je pad sa milijardu evra dnevno od marta do maja 2022, neposredno pošto je napala Ukrajinu 24. februara.

Rusija bi izgubila dodatnih 120 miliona dnevno počevši od 5. februara, ako bi EU zabranila uvoz rafinisanih naftnih derivata kao što je dizel gorivo, za koje je Rusija glavni snabdevač.

To bi do februara smanjilo zaradu Moskve na 520 miliona evra dnevno.

Centar je saopštio da je Rusija uspevala da ostvari 3,1 milijardu evra prihoda od isporuke nafte ispod gornje cene, ubirajući dve milijarde evra prihoda od poreza.

Snižavanje gornje granice na 25-35 dolara po barelu bi skoro u potpunosti eliminisalo prihod od poreza tako što bi cenu stavilo mnogo bliže ruskoj ceni proizvodnje.

Sadašnja gornja granica je iznad tržišne cene ruske nafte i ostaje u rasponu onoga što je Moskvi potrebno da uravnoteži svoj budžet.

Zapadne vlade su se borile da nađu način da smanje prihod od fosilnih goriva koji je glavni izvor finansiranja budžeta ruske vlade i njenog rata protiv Ukrajine.

Prve sankcije uglavnom su izbegavale blokiranje isporuke nafte i prirodnog gasa jer je Evropska unija bila u velikoj meri zavisna od ruskih fosilnih goriva da bi vodila svoju ekonomiju i zato što su naglo veće cene energije na početku rata pomogle veliki skok inflacije u Evropi i SAD.

Grupa sedam velikih demokratskih zemalja smislila je gornju granicu cena kao rešenje da spreči da ruska nafta teče u druge delove sveta i izbegne naglo veće cene energenata, a da i dalje smanjuje prihode Kremlja.

Ograničenje se sprovodi tako što se osiguravajućim kompanijama, uglavnom sa sedištem na Zapadu, zabranjuje osiguravanje isporuka ruske nafte po ceni iznad gornje granice.

Naftni embargo EU blokira većinu ruske nafte koja dolazi brdovima-tankerima.

Smanjenje gornje granice moglo bi da ima nepredvidive efekte jer je predsednik Vladimir Putin rekao da Rusija neće prodavati naftu zemljama koje poštuju ograničenje, ali se ta pretnja nije ostvarila jer je granica iznad tržišne cene.

Tržišta nafte, međutim, sada su manje fokusirana na potencijalni gubitak ruske nafte, nego na slabu potražnju zbog usporavanja globalne ekonomije, a cene su pale.

Istraživački centar koji je sastavljao procene traži na ograničenje prodaje starih tankera kako bi sprečili Rusiju, njene saveznike i povezane trgovce da sastave zamensku flotu kako bi zaobišli gornju granicu cene nafte, a traži i povećanje kazni za izbegavanje ograničenja.