Izveštaj senatskog odbora potvrdio mešanje Rusije u izbore u SAD

Dvostranački odbor Senata zaključio je da su američke obaveštajne agencije ispravno procenile da se Rusija mešala u izbore 2016. kako bi naudila demokratskoj kandidatkinji Hilari Klinton i pomogla Trampu, piše Blumberg.

Odbor je objavio četvrti izveštaj analize procena obaveštajne zajednice o ruskom mešanju u izbore u SAD, uz upozorenje o nastavku pokušaja mešanja Rusije u američku politiku, navodi Blumberg i ukazuje da je veći deo izveštaja na 158 stranica zatamnjen radi zaštite tajnih podataka.

Predsedavajući odbora republikanac Ričard Ber i potpredsednik demokrata Mark Vorner rekli su da su zaključci agencija, potpomognuti obaveštajnim podacima koje je odbor pregledao, ispravni i da su doneseni bez političkog pritiska.

Iako očekivan, izveštaj senatskog odbora za obaveštajne poslove ipak je prekretnica, ocenjuje Vašington post ističući da je u pitanju prva opsežna dvostranačka senatska potvrda zaključaka obaveštajnih agencija o ulozi Rusije u trci 2016. koje Tramp i dalje dovodi u sumnju.

Odbor je naveo da su CIA, Nacionalna sigurnosna agencija (NSA) i FBI – u koordinaciji direktora Nacionalne obaveštajne službe – predstavili „koherentan i dobro konstruisan“ slučaj podržan obaveštajnim podacima iz ljudskih i elektronskih izvora.

Ali, ističe Vašington post, izveštaj je zatamnio stranice rasprava o jedinom aspektu u kom se ocene agencija razlikuju – nivoi njihovog uverenja u namere ruskog lidera da se mešae u izbore 2016, odnosno da je Putin težio da pomogne Trampu da pobedi diskreditujući Klinton. CIA i FBI to iznose s „visoko uverenjem“, a NSA s „umerenim uverenjem“.

Izveštaj senatskog odbora u suprotnosti je s Trampovim tvrdnjama da je obaveštajna zajednica bila pristrasna kada je zaključila da se Rusija mešala na izborima, ukazuje Asošiejtid pres.

Umesto toga, ističe AP, izveštaj potvrđuje da su obaveštajni zvaničnici imali određene informacije da je Rusija bila na strani Trampa, da je nastojala da osramoti Klinton i da je Putin „odobrio i usmerio aspekte“ kampanje.

Obaveštajne agencije zaključile su u januaru 2017. da su se Rusi uključili u sajber špijunažu i putem propagandnih medija pod kontrolom Rusije distribuirali poruke da potkopaju veru javnosti u demokratski proces, naudili Klintonovoj i pomogli Trampu.

Ovo je četvrti od pet izveštaja koja će senatski odbor objaviti na tu temu.

Tema petog i najiščekivanijeg izveštaja senatskog odbora za obaveštajne poslove je da li je bilo dogovora između Trampovog štaba i Rusije tokom izbora 2016, ukazuje Volstrit džurnal.

Odbor Senata je u svom četvrtom izveštaju naveo da kontroverzni dosije Stil – popis štetnih navoda o Trampu i Rusiji koji je razvio bivši britanski obaveštajac – nije uticao na njihove procene, dodaje list.

Sažetak dosijea uključen je međutim u poverljivi aneks izveštaja na insistiranje FBI-a, naveo je senatski odbor dodajući da će široka rasprava o tom dokumentu biti uključena u predstojećem, finalnom izveštaju.

Izveštaj Senata podriva tvrdnje Trampa i njegovih saveznika da su ga zvaničnici iz Obamine ere pokušali da potkopaju tokom istrage o ruskom mešanju u izbore 2016. godine i dolazi u ključnom trenutku za obaveštajne agencije, ocenjuje Njujork tajms.

Tramp je poslednjih meseci počeo da postavlja sebi lojalne ljude na najviše špijunske pozicije, ističe Njujork tajms.

Povrh toga, dodaje list, ministar pravde Vilijem Bar imenovao je saveznog tužioca Džona Darama da u posebnoj istrazi ispita da li su CIA ili druge obaveštajne agencije precenile podršku Putina Trampovoj kampanji, što je centralni nalaz procene istraga obaveštajnih agencija iz 2017. godine.

Izveštaj dvostranačkog senatskog odbora jača poverenja u obaveštajnu zajednicu zemlje u vreme velike neizvesnosti, ocenjuje je Politiko.

Istovremeno, naglašava Politiko, izveštaj umanjuje Trampove dugogodišnje napore da istrage obaveštajnih agencija prikaže kao „prevaru“.

Tramp je otvoreno kritikovao rad obaveštajne zajednice, i kao predsednički kandidat i kao glavni komandant. Njegov gnev je samo pojačan otkako je glavni inspektor upozorio Kongres prošle godine na žalbu zviždača u vezi s Trampovim odnosom prema Ukrajini, što je dovelo do impičmenta.

U februaru je Tramp zamenio vršioca dužnosti direktora Nacionalne obaveštajne službe Džozefa Megvajera američkim ambasadorom u Nemačkoj Ričardom Grenelom koji nikada nije radio ni za jednu obaveštajnu agenciju.

Promena je pokrenula više kadrovskih poteza izazivajući strah među službenicima u tajnim službama od novih čistki, ističe Politiko i dodaje da je sumnja porasla ovog meseca kada je Tramp otpustio generalnog inspektora obaveštajne zajednice Majkla Etkinsona.