Izveštaj Stejt Departmenta: Nasilna ekstremistička ideologija i dalje pretnja u BiH

Izveštaj obuhvata 2021. godinu, a u njemu se navodi da je, mada nije bilo incidenata, BiH imala mali napredak zbog velikog broja problema – opstrukcije državnih institucija, kao loše saradnje Agencije za istrage i zaštitu BIH (SIPA) i Tužilaštva BiH, preneli su sarajevski mediji.

U izveštaju se navodi da je BiH i dalje kooperativni partner u borbi protiv terorizma, ali da su njeni kapaciteti i dalje ograničeni, kao i da je mali napredak postignut u pravnim i regulatornim reformama.

Sve to, kako se ocenjuje, dešava se zbog „postojeće političke krize uzrokovane secesionističkom retorikom i opstrukcijom institucija na državnom nivou od lidera Republike Srpske i disfunkcionalnošću Federacije BiH, koja se može pripisati hrvatskim i bošnjačkim tenzijama i koncentraciji na uske političke interese“.

U izveštaju se dalje navodi da u 2021. godini nisu registrovani državljani BiH koji su pokušali otići na strana ratišta, mada su, dodaje se, neki strani teroristički borci i njihovi članovi porodica ostali u Iraku i Siriji.

„Bosna i Hercegovina nastavlja biti voljan partner u repatrijaciji tih boraca, a u julu je uspostavila medjuagencijsko koordinaciono telo za nadgledanje budućih napora za repatrijaciju“, stoji u izveštaju, uz ocenu da na efikasnost istraga negativno utiču problemi u odnosu medju agencijama i zvaničnicima.

Još se naglašava da je SIPA i dalje vodeća jedinica za provodjenje zakona u oblasti terorizma, ali se ukazuje na njenu ograničenu efikasnost zbog loše saradnje sa državnim tužilaštvom i, povremeno, loše istražne prakse.

Prema navodima iz izveštaja, problem je i u tome što BiH nema jasne propise i smernice koje regulišu saradnju između tužilaca, organa za provodjenje zakona i obaveštajne zajednice u istragama o nacionalnoj bezbednosti.

Dodali su da je u 2021. godini osudjeno petoro bh. državljana koji su bili borci na stranim ratištima, a da je 2020. podgnita optužnica protiv još jednog koji je naknadno oslobodjen.

„Tužilaštvo BiH još treba da razvije svoje kapacitete za istragu slučajeva finansiranja terorizma“, navodi se u izveštaju i dodaje da je bh. pravosudje i dalje „blago“ odnosi prema osumnjičenim za terorizam.

Ovo se, ističu, posebno odnosi na optužene žene koje bosanskohercegovačke vlasti gotovo univerzalno zanemaruju kao moguće kriminalce.

„Nije bilo odredbi za zamrzavanje imovine na osnovu Rezolucija UNSCR-a 2021. godine, iako su u decembru bosanskohercegovačke vlasti prošle obuku Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC) i OEBS-a o tome kako nominovati subjekte za sankcije UN-a za terorizam“, ističe se u izvještaju.

Stejt Department je upozorio da potencijalni izvori terorizma u BiH ostaju nasilne regionalne nacionalističke grupe i ekstremistička ideologija.

„Politička kriza u Bosni i Hercegovini 2021. godine donela je nevidjenu retoriku podela etnonacionalističkih političkih lidera u zemlji“, stoji u izveštaju.

U isto vreme, kaže se dalje, glavne verske zaednice u BiH (katolička, islamska, pravoslavna, jevrejska) nastavile su da rade zajedno kroz Medjureligijsko veće u BiH na promociji tolerancije i suprotstavljanju delima netrpeljivosti ili nasilja usmerenim prema bilo koje od ovih zajednica.

„Verske zajednice su istakle da vlasti BiH nisu iskoristile stručnost verskih zajednica u borbi protiv nasilnog ekstremizma ili deradikalizaciji povratnika iz Sirije i Iraka“, naglašava se u izveštaju.