Izveštaj: Svet mora da uči iz grešaka rata u Bosni u suočavanju sa seksualnim nasiljem u Ukrajini

Ukrajinski tužioci i nezavisni istražitelji iz Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija rekli su da ima sve više dokaza da ruske trupe koriste silovanje i seksualno nasilje u sklopu svoje kampanje terora u Ukrajini – slično sistematskoj upotrebi silovanja od strane vojske bosanskih Srba tokom rata u Bosni početkom 1990-ih.

Rusija je negirala optužbe.

Izveštaj New Lines Institute, istraživačkog centra sa sedištem u SAD, trebalo bi da bude danas predmet debate u parlamentu Ujedinjenog Kraljevstva.

U njemu se kaže da ako svet želi da izbegne ponavljanje traume sa kojom su se suočile žrtve u Bosni, mora se prvo fokusirati na žrtve u Ukrajini.

Mnogi u Bosni su čekali decenijama pre nego što su se javili, a velika većina seksualnih zločina počinjenih tamo je prošla nekažnjeno.

„Silovanje je bilo jedan od glavnih aspekata rata u Bosni, a ipak, kada pogledamo Dejtonski mirovni sporazum, nije bilo žena za stolom, nije bilo preživelih žrtava seksualnog nasilja iz sukoba“, rekla je Emili Prej, jedna od vodeći autorki izveštaja, pozivajući se na sporazum iz 1995. kojim je okončan rat u Bosni.

„Oni nisu imali reč u mirovnim pregovorima i tako je umesto stvarnog, održivog, trajnog mira, Dejtonski sporazum zapravo samo zamrznuo sukob“, rekla je ona za CNN.

Prej ističe da je, kada se razmatraju osobe koje su preživele seksualno nasilje povezano sa sukobom, ključno ostaviti po strani pristrasnosti i stigmu i osigurati da svi koji su pogođeni budu uključeni.

„Često mislimo da je seksualno nasilje zločin koji se dešava samo ženama, ali to je zločin koji se dešava svima. Žene i devojke, muškarci, dečaci, ljudi sa različitim rodnim identitetima“, navela je.

„Muškarci koji su bili žrtve seksualnog nasilja u sukobu u ratu u Bosni tek se javljaju da kažu da su preživeli ovaj zločin i tako su decenijama prošli bez podrške koja im je potrebna. A to vidimo i u Ukrajini“.

Prej je dodala da se često zaboravljaju i deca rođena ratnim silovanjem.

Između 2.000 i 4.000 dece rođeno je samo iz dokumentovanih slučajeva ratnog silovanja u Bosni, iako je stvarni broj verovatno mnogo veći.

„Ako zaista ne razmišljamo dovoljno o ​​seksualnom nasilju vezanom za sukobe, onda posebno ne razmišljamo o deci rođenoj ratnim silovanjem. U Bosni su ih zvali ‘nevidljiva deca’… i godinama se bore da dobiju priznanje jer su se tokom života suočavali s preprekama i poteškoćama”, dodala je ona.

U izveštaju se takođe navodi da će za saveznike Ukrajine biti od ključnog značaja da budu spremni da krivično gone počinioce u ime Ukrajine.

To se može desiti ili prema Konvenciji UN o genocidu ili u nacionalnim sudovima prema principu univerzalne nadležnosti, koji omogućava nacionalnim ili međunarodnim sudovima da gone pojedince za zločine protiv međunarodnog prava počinjene na drugim teritorijama.

Međunarodni krivični sud je već izdao nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina i pokrenuo istragu o navodnim ruskim ratnim zločinima u Ukrajini.

Nekoliko zemalja, uključujući Litvaniju, Nemačku, Švedsku i Španiju, otvorilo je sopstvene istrage o navodnim ruskim zločinima.

Međutim, Prej navodi da bi ovi slučajevi mogli biti skupi i dugotrajni, što znači da je potrebno dodatno se fokusirati na pružanje neposredne pomoći žrtvama, uključujući psihološku i socijalnu podršku, besplatnu zdravstvenu zaštitu i besplatnu pravnu pomoć.

„Možda neće videti nikakav zaključak sudskog postupka 10 ili 20 godina“, rekla je ona.

„A osobe koje su preživele seksualno nasilje povezano sa sukobom, zaslužuju više od toga. Oni zaslužuju pravdu za sebe, odgovornost, ali moraju i da žive, moraju da brinu o svojim porodicama, moraju da plaćaju račune i potrebna im je podrška za to“.