Izveštaj UN: Porodica – mesto podrške, ali često i nasilja

U izveštaju je potvrđena ključna važnost koju prodica ima u kulturama i privredama širom sveta, ali je ukazano i da se u svim ulažu preduzimaju orkestrirani napori da se ženama, u ime očuvanja „porodičnih vrednosti“, uskrate samostalnost i pravo odlučivanja.

„Danas sam ovde da bi rekla da je to neprihvatljivo i da tako ne sme da bude. Žene širom sveta i njihovi saveznici neće dozvoliti da se poništi sve ono što smo postigle“, rekla je 25. juna na konferenciji za novinare izvršna direktorka agencije UN Žene, Fumzile Mlambo-Ngkuka.

Uprkos odličnom napretku u pravnoj eliminaciji diskriminacije nad ženama, „nije slučajnost“ što je najsporiji napredak zabeležen u oblasti porodičnih prava, koja uređuju pravo žene da izabere za koga će se i kada udati, i njeno pravo na razvod i nasleđivanje novca i imovine, rekla je Mlambo-Ngkuka.

Izveštaj „Progres žena u svetu 2019-2020: Porodice u svetu u promenama“, koji je predstavljen u sedištu UN u Njujorku, na 287 strana nudi podatke o različitim oblicima porodice, na osnovu  statističkih podataka UN o demografiji 86 zemalja širom sveta.

Prema tim podacima, 38 odsto domaćinstava u svetu čine supružnici sa decom, 27 odsto čine proširene porodice, koje uključuju i druge srodnike, a osam odsto  domaćinstava čini jedan samohrani roditelj sa decom, najčešće majka koja je često primorana da žonglira između plaćenog posla, odgajanja dece i neplaćenih kućnih poslova.

Domaćinstava sa parovima bez dece u svetu ima 13 odsto, dok domaćinstava sa samo jednom osobom ima 12,5 odsto.

U izveštaju se navodi da su porodice sa istopolnim partnerima sve vidljivije u svim regionima sveta i da od maja 2019. istopolni parovi u 42 države imaju pravo da se venčavaju ili stupaju u neki oblik građanskog braka. Istovremeno, u 68 zemalja dobrovoljni seksualni odnosi istopolnih partnera su krivično delo, a u 11 od tih zemalja mogu biti kažnjeni i smrću.

Šahra Razavi, šefica Sektora za istraživanje i statistiku u UN Žene, ukazala je i na druge velike promene koje se dotiču žena.

Tako je, prema njenim rečima, uzrast u kojem žene stupaju u brak globalno porastao sa prosečnih 21,9 godina u 1990. na 23,3 godine u 2010. godini, što je ženama omogućilo da završe školovanje, nađu svoje mesto na tržištu rada i da se samostalno izdržavaju.

U nekim slučajevima, žene odlučuju i da odlože brak, ili da vode zajednički život, rekla je Razavi.

U izveštaju UN se naglašava koliko je važno da žene imaju sopstveni dohodak i državama preporučuje veće ulaganje u službe za brigu o deci i u socijalnu zaštitu, i plaćeno roditeljsko odsustvo, kako bi se ohrabrile žene na tržištu rada.

Marva Šarafeldin, članica uprave Međunarodnog pokreta Musavah za jednakost i pravdu u islamskoj porodici, rekla je na istoj konferenciji za novinare da glavna preporuka izveštaja, a to je usvajanje porodičnih zakona zasnovanih na jednakosti i nediskriminaciji, predstavlja poseban problem za muslimane.

Prema njenim rečima, gotovo svi muslimanski porodični zakoni stari su stotinama godina i zasnivaju se na presudama tadašnjih pravnika. Neki od njih odobravaju porodično silovanje, dopuštaju muževima da „dicipliniraju“ žene, dozvoljavaju dečije brakove i poligamiju, i ograničavaju kretanje žena izvan kuće bez dozvole muža.

Ali, uprkos rizicima, islamski feministički naučnici i aktivisti razvijaju „hrabro novo porodično zakonodavstvo… sa rodno jednakim pravima, koja imaju koren u Islamu“, rekla je  Šarafeldin.

Ona je kao primer navela Indoneziju, zemlju sa najbrojnijom islamskom zajednicom u svetu, u kojoj su sudskom presudom zabranjeni dečiji brak i porodično nasilje, Tunis, gde je zabranjeno mnogoženstvo, i Egipat koji je odredio 18 godina kao minimalnu starosnu granicu za stupanje u brak.

U Indiji je, dodala je Šarafeldin, posle neumornog zalaganja muslimanki, Vrhovni sud proglasio neustavnom praksu prema kojoj je suprug musliman mogao da se razvede od žene tako što bi na javnom mestu tri puta izgovorio „razvodim se od tebe“.

Šarafeldin je podvukla da pokret Musavah ove godine vodi kampanju za korenitu reformu islamskog porodičnog zakonodavstva. „Vreme je da porodice, u svim svojim različitim oblicima, postanu bezbedno mesto za žene, muškarce i decu, sve zajedno“, rekla je Šarafeldin.