Izveštaj: Više od 200 miliona ljudi moglo bi da migrira do 2050. zbog klimatskih promena

U drugom delu izveštaja, danas objavljenom, autori ispituju kako kako bi uticaji klimatskih promena, kao što su nestašica vode, smanjenje produktivnosti useva i porast nivoa mora, mogli da dovedu do miliona „klimatskih migranata“ do 2050. godine i predstavljaju tri različita scenarija.

Prema najpesimističnijem scenariju, koji podrazumeva visok nivo emisija štetnih gasova i nejednak razvoj, autori predviđaju da će do 216 miliona ljudi migrirati unutar njihovih zemalja u šest analiziranih regiona. Ti regioni su Latinska Amerika, Severna Afrika, Podsaharska Afrika, Istočna Evropa i Centralna Azija, Južna Azija i istočna Azija i Pacifik.

Najpovoljniji scenario, sa niskim nivoom emisija štetnih gasova i inkluzivnim, održivim razvojem, broj migranata bi mogao biti i 80 odsto manji, ali bi se i u tom slučaju preselilo 44 miliona ljudi.

Najugroženiji region je Podsaharska Afrika, u kojem bi, prema najlošijem scenariju, moglo da bude do 86 miliona „klimatskih migranata“ unutar granica njihovih zemalja.

Najveći udeo „klimatskih migranata“ u odnosu na ukupan broj stanovnika imala bi Severna Afrika, gde se predviđa pomeranje 19 miliona ljudi, odnosno devet odsto populacije.

U Južnoj Aziji, gotovo polovina „klimatskih migranata“ bila bi u Bangladešu, teško pogođenom poplavama i neuspelim usevima, gde se predviđa mogućnost kretanja 19,9 miliona ljudi.