Izvori iz ruske vlade za Moskovski tajms: Putin i Tramp već razgovarali direktno

Timovi predsednika Vladimira Putina i Trampa bili su u kontaktu u novembru i decembru 2024, izjavila su za The Moscow Times dva zvaničnika ruske vlade uključena u spoljnu politiku Kremlja. Nisu precizirali koliko puta su dve strane imale kontakt.

Zvaničnici su takođe potvrdili da su Putin i Tramp razgovarali direktno, uprkos tome što je Kremlj demantovao pisanje Vašington Post da su njih dvojica razgovarali telefonom nakon Trampove pobede na izborima 5. novembra.

Oba zvaničnika, kao i drugi ruski zvaničnici citirani u ovom članku, govorili su pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti stvari.

Novoizabrani republikanski predsednik, čiji je prvi mandat bio u senci optužbi o mešanju Rusije u izbore, više puta je izražavao svoje divljenje predsedniku Vladimiru Putinu i obećao da će okončati trogodišnji rat Moskve protiv Ukrajine po preuzimanju dužnosti, iako još precizirao kako.

Kremlj i tim Trampa namerno su se uzdržali od javnog otkrivanja svojih komunikacija u poslednja dva meseca kako bi zaštitili Trampa od pritiska unutar američkog političkog establišmenta.

„I naš (Kremlj) i Trampov tim izvukli su pouke iz prošlosti, kada su nepromišljenost i nedovoljna uzdržanost doveli do skandala i optužbi za mešanje u izbore, što je na kraju u velikoj meri ograničilo Trampovu slobodu delovanja“, rekao je jedan ruski zvaničnik za The Moscow times.

Kremlj je prošle nedelje priznao da je Putin otvoren za susret sa Trampom nakon njegove inauguracije nakon što je Tramp tvrdio da su pripreme za takve razgovore u toku.

Izvor u ruskom ministarstvu spoljnih poslova rekao je za The Moscow Times da se ovi kontakti mogu bez rizika obelodaniti posle 20. januara i da se očekuje da će se dijalog od tog trenutka značajno povećati.

„Psihološki, biće nam lakše da komuniciramo sa ovim timom“, rekao je jedan ruski diplomata.

„Tramp i njegov tim nikada nisu vređali Putina. Ali da li će nastavak kontakata dovesti do bilo kakvih značajnih pozitivnih pomaka je otvoreno pitanje“, dodao je diplomata.

U svojim poslednjim mesecima, odlazeća Bajdenova administracija preduzela je nekoliko koraka da zada oproštajni udarac Kremlju.

To uključuje omogućavanje Kijevu da udara duboko u rusku teritoriju raketama dugog dometa, izdvajanje dodatnih sredstava za podršku Ukrajini i uvođenje sankcija koje opterećuju budžet ruskoj floti u senci i kompanijama za naftu i gas.

Trampove kritike na račun podrške odlazećeg predsednika Džoa Bajdena Ukrajini izazvale su zabrinutost u Kijevu da bi Vašington mogao da obustavi isporuke oružja, potencijalno oslabivši odbranu Ukrajine od invazije ruskih snaga.

Nakon Trampove izborne pobede, Kremlj i rusko ministarstvo spoljnih poslova počeli su da biraju kandidate koji će služiti kao glavni pregovarač Moskve sa budućom američkom administracijom. Pošto se očekuje da Putin lično izabere svog zvaničnika, uži izbor koji su pripremili Ministarstvo spoljnih poslova i Putinovi pomoćnici u Kremlju još nije konačan.

Izvor The Moscow Times u Ministarstvu spoljnih poslova očekuje da će Putin imenovati nekoga iz svog najužeg kruga koji će razgovarati sa Kitom Kelogom, Trampovim izborom za Ukrajinu i Rusiju.

„Princip je jasan. U uži izbor nalaze se vrhunske ličnosti iz Ministarstva spoljnih poslova, administracije ruskog predsednika ili, vrlo verovatno, neko visokog ranga iz obaveštajnih službi“, rekao je izvor.

Ono što je najvažnije, ova osoba mora da bude lojalna Putinu i da uživa njegovo potpuno poverenje i kao rezultat toga može biti neko koga Putin poznaje još iz vremena u KGB-u.

Kremlj takođe pažljivo prati Trampovu spoljnopolitičku retoriku, koja je, zajedno sa izjavama saradnika poput milijardera Elona Maska, podigla obrve širom sveta.

Trampove primedbe o aneksiji Grenlanda, teritoriji Danske, i dovođenje u pitanje saveza SAD sa Kanadom, Velikom Britanijom i Nemačkom uznemirile su saveznike Vašingtona.

„Ove izjave stvaraju uznemirenost u Danskoj i Kanadi, koje su tradicionalno među najlojalnijim partnerima Vašingtona. Naravno, to stvara i određene tenzije u drugim evropskim prestonicama. Sve ovo igra u našu korist“, rekao je zvaničnik ruske vlade.

„Putin u tome neizmerno uživa jer stvara dodatne tačke napetosti između SAD i njihovih saveznika. I takođe je sjajan narativ za Putina da opravda svoje postupke ovim dvostrukim standardima“, rekao je Aleksandar Gabujev, direktor Centra za Evroaziju Karnegi Rusija u Berlinu, za Moscow Times.

Ruska propaganda je iskoristila Trampove izjave da opravda aneksiju Krima i invaziju Ukrajine.

„Ova retorika nam omogućava da kažemo da je sve moguće, stara pravila više ne funkcionišu. Samo pogledajte: čak ni SAD, koje postavljaju ova pravila, nisu voljne da ih se pridržavaju“, rekao je ruski diplomata za The Moscow Times.

Boris Bondarev, bivši ruski diplomata u Ženevi koji je podneo ostavku u znak protesta zbog invazije na Ukrajinu 2022. godine, upozorio je da bi Trampova retorika na kraju mogla da smanji podršku Ukrajini i destabilizuje druge delove sveta.

„To bi moglo naterati evropske saveznike SAD da odluče gde da usmere svoje ne tako obilne resurse da podrže Ukrajinu ili da ih zadrže za sebe, za svaki slučaj. To bi moglo uticati na tok rata u Ukrajini. Štaviše, zemlje poput Kine i Indije to pažljivo prate. Postoji mnogo ljudi na svetu koji su spremni da prekrajaju svoje granice ako im se pruži prilika“, rekao je Bondarev za Jutjub kanal Breakfast Show.

Sve što je Trampov tim do sada uradio je dodatna potvrda „multipolarnog“ svetskog poretka koji Putin podržava, rekao je zvaničnik ruske vlade za The Moscow Times.

„Mi na sve ovo gledamo veoma pozitivno“, rekao je zvaničnik.