Martin Luter King u Vašingtonu.
Foto: Wikipedia„Ne znam šta će se sada dogoditi. Pred nama su neki teški dani. Ali zapravo nema veze, jer bio sam na vrhu planine.“ Bila je to poslednja propoved baptističkog sveštenika čije su poruke promenile istoriju, podseća Radio Slobodna Evropa.
Dan kasnije, 4. aprila 1968., Martin Luter King mlađi je ubijen na balkonu motela u Memfisu u Tenesiju.
Sa samo 39 godina u vreme kada je ubijen, King je bio najistaknutiji lider pokreta za ljudska prava u SAD-u, koji se borio za jednakost svih crnih Amerikanaca.
Kao sin baptističkog pastora, odrastao je u Atlanti u Georgiji. Koledž je upisao sa samo 15 godina, a doktorirao teologiju. Oženio se Koretom Skot, talentovanom pvačicom s kojom je imao četvero dece.
Rasna segregacija vlada je na jugu, ali i u ostatku SAD-a, a njeni crni građani bili su suočeni s diskriminacijom.
„Imamo neke drage bele prijatelje ovde s nama i želimo jesti skupa. Ali zbog ovog sistema, oni će morati jesti napred, a mi pozadi“, rekao je King jednom prilikom.
Aktivisti za ljudska prava često su biti meta brutalnog nasilja. Policija je koristila silu kako bi razbila proteste. King je dobivao pretnje smrću, a na njegov dom bacane su bombe. Međutim, King je podigao svoj pokret na temelju mirnih protesta
Bio je inspiriran učenjima indijskog lidera borbe za nezavisnot Mahatme Gandija. Godine 1959. posetio je njegov grob.
Kingova uloga u nenasilnim protestima odvela ga je u zatvor mnogo puta, a bio je i pod istragom FBI-ja kao potencijalno opasni radikal.
Najslavnija akcija pokreta za građanska prava dogodila se 1963. godine. Oko 250.000 demonstranata svih rasa marširali su ka Vašingtonu zahtevajući jednaka prava na glasanje i ekonomsku pravdu.
„Imam san“, kazao je King.
Održao je govor koji će generacije pamtiti.
„Sva Božja deca, crni i bijeli ljudi, Jevreji i pagani, protestanti i katolici, moći će se uhvatiti za ruke i zapevati uz reči starog crnog duhovnjaka: Slobodni konačno! Slobodni, konačno!“ Svemoćnom Bogu – hvala. Konačno smo slobodni!“
Američki predsednik Lindon Džonson potpisao je Zakon o građanskim slobodama i Zakon o glasanju, čime je zakonski zabranjena diskriminacija u školama, zapošljavanju i prilikom glasanja.
Desetog decembra 1964., Kingu je uručena Nobelova nagrada za mir.
Tada 35-godišnjak, King je bio najmlađi laureat ove nagrade, 12. Amerikanac koji ju je osvojio i treći crnac kojemu je ukazana ta čast.
„Ovu nagradu prihvatam u ime pokreta za građanska prava koji se kreće s odlučenošću, veličanstveno prezirući rizik i opasnosti na putu uspostavljanja kraljevstva slobode i vladavine prava“, rekao je na ceremoniji u Oslu.
Borba Martina Lutera Kinga naglo je prekinuta pre 55 godina snajperskim metkom.
Nakon njegove smrti, usledila je nacionalna žalost i posmrtna procesija u Atlanti kojoj su prisustvovale desetine hiljada ljudi, 9. april 1968.
Poruka o jednakosti i miru Martina Lutera Kinga mlađeg ostat će njegova trajna zaostavština.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
