Da li nemačke trupe mogu da odgovore na plan NATO da pojača trupe na istočnom krilu?

Jedinice NATO za brzo delovanje zamišljene su kao „hitna pomoć“ ovog vojnog saveza. U roku od 48 sati bi trebalo da budu bilo gde, ako zatreba.

Prošle sedmice je na samitu Alijanse u Madridu utanačeno da se na istoku Evrope broj vojnika ovih trupa poveća sa 40.000 na čak 300.000. To je odgovor na rusku agresiju u Ukrajini.

Ali, to dovodi u neprilike nemački Bundesver koji, prema najavama ministarke odbrane Kristine Lambreht (SPD), treba da stavi na raspolaganje 15.000 pešadinaca. Od toga će tri do pet hiljada biti u Litvaniji, gde je trenutno samo hiljadu nemačkih vojnika.

Uz to, Nemačka treba da da 65 aviona, 20 brodova, kao i jednu elitnu jedinicu komandosa KSK.

Pitanje je da li je Bundesver u stanju da to sve obezbedi. Jer, od kraja Hladnog rata dosta se štedelo u vojsci. Nedavno je za poseban program opremanja Bundesvera opredeljeno vrtoglavih sto milijardi evra, ali će to potrajati.

Što pre u šoping

Krajem aprila je Lambreht u Bundestagu govorila o lošem stanju armije. „Na papiru imamo 350 tenkova tipa Puma, a zapravo je njih 150 spremno za upotrebu“, rekla je ona. Ili borbeni helikopter Tigar: od 51 takve mašine, samo devet su u letnom stanju.

Nedostaje pancirnih prsluka, ruksaka, uređaja za noćno osmatranje, čak i toplog donjeg veša kakav je neophodan za trupe koje idu na hladni istok Evrope.

Andre Vistner, predsednik Udruženja Bundesvera – neke vrste sindikata nemačkih vojnika – kaže da sto milijardi nije dovoljno, da verovatno treba dvostruko više. „Ogroman je izazov da se preuzmu ovi zadaci u trenutku kad imamo najmanji Bundesver svih vremena“, rekao je on za javni servis ZDF.

Trenutno nemačka armija ima 183.000 vojnikinja i vojnika.

Stratezi se još savetuju na šta potrošiti pare. „Regali su prazni“, kaže Kristijan Meling iz Nemačkog društva za spoljnu politiku. „Tržište vojne opreme nešto proizvodi tek kad kažete šta hoćete. Ne može tenk da se kupi na izvol’te kao u supermarketu.“

„Ako Bundesver želi da dobije potrepštine, uskoro će morati da se poruči kako bi se kupili tenkovi, artiljerija i ostalo“, upozorava Meling za DW.

Nedostaci u opremi, poput uređaja za komunikaciju i satelita, mogu se zabašuriti u mirnodopska vremena, kaže Meling. „Ali u ratna se ti deficiti brutalno vide. Ko ih nema, može da izgubi glavu.“

Smena epoha

Stručnjaci govore o novoj epohi u kojoj Nemačka mora da se oprosti od strategije uzdržavanja.

„Kontingenti NATO koji su sada na istočnom krilu na Baltiku, zamišljeni su kao neka vrsta žičane ograde“, kaže nam Frank Zauer sa Bundesverovog univerziteta u Minhenu. Ideja je bila da se spreči ili uspori mogući upad ruskih trupa, i tako dobije na vremenu.

„Ali s obzirom na ruski rat u Ukrajini, sada se rezonuje da žičana ograda nije dovoljna. Moramo od početka da budemo sposobni za odbranu. Zato je zaključeno ovo masovno povećanje trupa“, navodi Zauer.

Profesor dodaje da bi Nemačka uz to mogla da ima ulogu čvorišta u kojem se obavljaju logistički zadaci. Promene će, smatra, biti trajne po Bundesver jer nastupa nova epoha.

„Da li možemo da uspemo? Rekao bih da možemo. Ali, da li ćemo uspeti? To ne znam jer je izazov veliki“, zaključuje Zauer.