Jakub Lahert: Rusija svesno izaziva tenzije u BiH, kao i između Kosova i Srbije

Mada se trenutno očigledno odvija rat između dve države, ono što se dešava u Ukrajini takođe predstavlja sukob između NATO, Evropske unije i Rusije.

Kao posledica toga, druge zemlje bi mogle biti uvučene u sukob, uključujući i one koje ostaju u sferi uticaja mnogih supersila.

Region Zapadnog Balkana, koji obuhvata Albaniju i zemlje bivše Jugoslavije koje su se raspale nakon rata 1990-ih, spaja njihov mogući prijem u Evropsku uniju. Ali uprkos onome što je Brisel obećao u protekle dve decenije, region još nije u potpunosti integrisan sa EU i nijedna zemlja se nije pridružila bloku od 2013. kada je Hrvatska postala članica EU.

U protekle dve decenije takođe je zabeležen porast interesovanja Rusije, Turske, Kine i Sjedinjenih Država za region.

Ruski uticaj na Zapadnom Balkanu

Rusija je, navodi autor analize Jakub Lahert, insistirala na dubokim bratskim vezama sa Crnom Gorom, Severnom Makedonijom, Srbijom i Republikom Srpskom, jednim od dva entiteta Bosne i Hercegovine, kako bi izgradila sferu uticaja širom regiona.

Stav Rusije proizilazi iz njenog nagona da održi strateške veze sa evropskim zemljama – Kremlj veruje da ono što naziva „kolektivnim Zapadom“ (NATO i zemlje EU) nastoji da obuzda stisak Moskve na Centralnu i Istočnu Evropu.

Rusija koristi i svoje i lokalne medije da podeli svoj narativ kako bi države Zapadnog Balkana učinila ranjivijim.

“Moskva se nada da će njen narativ o Ukrajini i zemljama Zapadnog Balkana na kraju naterati neke evropske države, takođe i one na Balkanu, da ublaže osudu Rusije, čime bi mogla da dobije stratešku prednost na Balkanu”.

Od svih zemalja Zapadnog Balkana, bh. entitet Republika Srpska je najizloženija ruskoj propagandi. Ukazuje se da konstitutivni narodi Bosne i Hercegovine različito gledaju na Rusiju i NATO.

“Entitet bosanskih Srba Republika Srpska je protiv članstva te zemlje u NATO-u, istovremeno pružajući političku podršku Rusiji. Međutim, Hrvati i Bošnjaci podržavaju njene prozapadne težnje”.

Novi raskol se pojavio ubrzo nakon što je Rusija napala Ukrajinu. Nacionalistički lider bosanskih Srba Milorad Dodik bio je protiv zapadnih sankcija Rusiji.

Bosna i Hercegovina je 2. marta usvojila rezoluciju Generalne skupštine UN kojom potvrđuje svoju posvećenost teritorijalnom integritetu Ukrajine. To je učinila uprkos pritisku koji su i Srbija i Rusija izvršile na predstavnika Bosne u Ujedinjenim nacijama, tvrdeći da nije bilo jednoglasnosti i da se takva odluka ne može doneti širom zemlje.

Moskva ovaj dvosmislen diplomatski stav Bosne vidi kao potez od vitalnog značaja za igranje njenih interesa u državama Zapadnog Balkana. Moskva tvrdi da napori Zapada u Bosni i Hercegovini izazivaju sukobe između najvećih etničkih grupa u zemlji.

U međuvremenu, Rusija staje na stranu Republike Srpske, tvrdeći da je entitet pretrpio određenu štetu zbog zastarelog sistema državne vlasti.

“U pozadini rata u Ukrajini, Moskva bi mogla pokušati da podstakne antagonizam u BiH. Rastuće tenzije na Zapadnom Balkanu mogle bi privući pažnju javnosti na ono što se dešava u Bosni i Hercegovini“.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je na konferenciji za novinare 4. marta da bi Rusija mogla da podstakne tenzije u nekim zemljama, uključujući Bosnu i Hercegovinu.

Politika Moskve prema regionu je takva da nastoji da ga drži podalje od Evropske unije i NATO-a. Bosna i Hercegovina ima pravo da odluči da li će ući u NATO ili ne, rekao je ruski ambasador u BiH Igor Kalbuhov, upozoravajući, međutim, da Moskva zadržava pravo da odgovori na takvu mogućnost.

“Ruske pretnje prema BiH mogle bi destabilizovati zemlju, a da pritom Moskvu ne bi uključile ni u kakve vojne operacije. Svaki rat na Zapadnom Balkanu bio bi posredni rat između Rusije i zapadnih nacija – baš kao što je sada rat u Ukrajini.

Rat u Bosni i Hercegovini ili na Kosovu mogao bi zadati glavobolju NATO-u jer bi se odvijao unutar bloka koji je od strateškog značaja za bezbednost u centralnoj i istočnoj Evropi”, smatra Lahert.

Srbija je još jedna meta ruskog geopolitičkog mešanja, ukazuje se u analizi. “Beograd uživa u ovom savezu zbog podrške koju Kremlj pruža zemlji”. Ukazuje se da je Rusija negirala da je promenila svoj stav prema Kosovu i da ga neće priznati kao nezavisnu državu.

Konflikt Srbije i Kosova i krhka politička situacija u Bosni i Hercegovini su povoljni za Kremlj da destabilizuje region Zapadnog Balkana. Od svih ovih država, Bosna i Hercegovina, Kosovo i Srbija su zemlje koje nisu članice NATO-a.

“Ljudi u Srbiji i dalje krive NATO za invaziju na zemlju 1999. godine. Kampanja NATO bombardovanja u martu 1999. odnela je živote 500 ljudi. U Srbiji postoji mala društvena podrška za NATO integracije.

Istraživanje Centra za evroatlantske studije (CEAS) pokazalo je da je 80 odsto ispitanika bilo protiv članstva u NATO 2020. Mnogi ljudi u Srbiji još uvek pamte rat u bivšoj Jugoslaviji, ulogu NATO-a i napore da ostane vojno neutralan”, ukazuje se.

Ruska invazija na Ukrajinu, koja je izbila u februaru 2022. izazvala je reakcije u Srbiji. Srpski zvaničnici, uključujući predsednika zemlje Aleksandra Vučića, dvosmisleni su po tom pitanju. Vučić je rekao da će osuditi rusko priznanje nezavisnosti separatističkih regiona u istočnoj Ukrajini ako ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski osudi kampanju NATO bombardovanja Srbije 1999.

Srpski lider je takođe izrazio zabrinutost za bezbednost u Evropi usred ruske agresije. Rusija je svoje veze sa Srbijom gradila na jasnoj geopolitičkoj osnovi od one sa Republikom Srpskom.

“Beograd ima drugačiju spoljnu politiku od Republike Srpske. Vlasti u Banjaluci nastoje da uz pomoć Rusije izgrade veću autonomiju prema Sarajevu, dok Srbija cementira vojne i energetske veze sa Rusijom, i tvrdi da ima aspiracije za članstvo u EU”.

Srbija, međutim, nije uvela sankcije Rusiji. Kao zemlja kandidat za članstvo u EU, njena politika treba da bude usklađena sa politikom bloka. Vlast u Beogradu čini se ignoriše pritiske Brisela.

“Zemlje koje su nas bombardovale, ne bih rekao da imaju moralno pravo da traže od nas da se pridružimo njihovoj politici sankcija“, podseća Lahert na izjavu Aleksandra Vulina, ministra unutrašnjih poslova.

Srbija smatra da su ukrajinski napori da zadrži Donbas jednaki pokušajima da zadrži Kosovo unutar svojih granica. Srpski visoki zvaničnici i mnogi ljudi izgledaju uznemireni zbog dvostrukih standarda Zapada u pogledu međunarodnog prava, posebno prava države da ostane kao jedno sa istim teritorijalnim granicama.

Moskva “rasplamsava svoju antizapadnu retoriku, pokazujući se kao branilac srpskih nacionalnih interesa na Zapadnom Balkanu”.

Anektirajući poluostrvo Krim, Rusija se pozvala na kosovski presedan u secesiji kojim je narušeno pravo na teritorijalni integritet.

“Na Kosovu Moskva nastoji da zabije klin između Kosova i Srbije kako bi ugrozila njenu poziciju u odnosu na Evropsku uniju. Priština i Beograd moraju da priznaju jedni druge da bi ušli u Evropsku uniju. Tenzije između Srbije i Kosova – kao u Bosni i Hercegovini – mogle bi da angažuju države NATO-a čija će pažnja tada biti skrenuta sa Ukrajine”.

Ograničena sfera uticaja Kremlja

Ono što je najveći neuspeh Rusije na Zapadnom Balkanu bio je poziv u NATO za Crnu Goru i Severnu Makedoniju. Uz kulturnu i versku vezu, Moskva je tretirala obe države kao svoju moguću sferu uticaja.

Ekonomija Crne Gore u velikoj meri zavisi od turizma gde su mnogi ruski turisti boravili u poslednjoj deceniji pod bezviznim režimom. Pored toga, Rusija je bila investitor broj jedan u Crnoj Gori, koja je imala koristi od liberalnog zakona o investicijama u zemlji.

Crna Gora je Rusiji uvela sankcije slične onima u EU nakon invazije Moskve na Ukrajinu. Zemlja se borila da stavi ruske kompanije na crnu listu usred nekih političkih ponora u kojima nekoliko stranaka ispoljava proruske stavove. U Crnoj Gori se, podseća se, vodila politička debata da li sankcionisati Rusiju ili ne.

Za razliku od Srbije i uprkos određenim političkim razlikama, Crna Gora je voljna da ubrza integraciju sa Evropskom unijom. Zemlja je usvojila sankcije u potezu koji je potvrdio njene aspiracije za EU.

Odluka Podgorice da uđe u NATO 2016. bila je prvi iskorak i nedvosmislena podrška integraciji sa Zapadom. Vlasti u Podgorici vode politiku prema Rusiji koja se razlikuje od srpske. Kremlj nema adekvatne političke alate za vršenje uticaja na unutrašnje poslove zemlje.

U međuvremenu, Severna Makedonija očekuje od Bugarske da reši ćorsokak koji je bugarski veto doveo u pregovore Skoplja o članstvu u EU. Veto iz Bugarske proizilazi iz istorije i identiteta i nema ništa zajedničko sa severnomakedonskim putem ka standardima EU. Vlasti u Skoplju veruju da to nije ništa drugo do politička odluka koja se ne odnosi na aspiracije zemlje u EU.

Težnje Severne Makedonije i Albanije za članstvo je u limbu već dve godine, dok bi nivo društvene nestrpljivosti mogao da zaustavi dalje napore za integraciju.

Ovde bi Rusija mogla da interveniše, pokušavajući da iskoristi ogorčenost zemlje u vezi sa EU.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, Albanija nije dom nijedne otvoreno proruske političke grupe. Država je zbog nekih političkih i kulturnih uslova ostala van domašaja Rusije. U proteklih trideset godina nijedan ruski predsednik ili premijer nije putovao u Albaniju. Iako potpisan 2004. ugovor o prijateljstvu između Rusije i Albanije nikada nije ratifikovan.

Kremlj cilja na nacije koje su “razočarane” Zapadom

U poslednjoj deceniji ruski su nastojali da učvrsti kontrolu nad zemljama Zapadnog Balkana. U tom cilju, Kremlj cilja na nacije koje su “razočarane” Zapadom, ekonomski i politički. Prvo, napori za integraciju u EU nisu dali nikakve opipljive rezultate, iako su mnogi očekivali da će to pogurati region ka razvoju.

Brisel se i dalje pita o balkanskom putu ka pristupanju EU i mestu regiona u celom procesu. Oni koji gube kredibilitet usled neuspelih napora su proevropske stranke u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji – koje sve sprovode reforme i podnose žrtve da bi se na kraju pridružile bloku.

Oni bi mogli ustupiti mesto partijama koje su i dalje donekle skeptične prema Zapadu i često dobijaju pomoć od Rusije koja konsoliduje svoju poziciju kroz separatistička raspoloženja.

Sa dosadašnjim neuspesima Rusije u Ukrajini, Zapadni Balkan – „meki stomak“ Evrope – mogao bi da skrene pažnju javnosti sa onoga što se sada dešava u Ukrajini. Sukob u BiH bi uključio oružane snage NATO-a i naterao bi milione ljudi da pobegnu u zapadnu Evropu, dok bi ugrozio mirovni proces za Zapadni Balkan koji uključuje misije UN, NATO i EU.

EU i NATO, koji pružaju pomoć regionu, dobijaju stratešku prednost nad Rusijom. Evropski parlament i Savet dogovorili su se o novom instrumentu za pretpristupnu pomoć, sa ukupnim budžetom od preko 14 milijardi evra, za period višegodišnjeg finansijskog okvira 2021-2027, stoji u analizi.

Nastojeći da obuzda ruski uticaj u celom regionu, EU bi, zaključuje se, trebalo da podnese ambicioznu balkansku agendu za određivanje datuma pristupanja Crne Gore i Srbije i ukine bugarski veto na početak pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Takve akcije bi podržale proevropske političare u regionu i dalje misije očuvanja mira i pomirenja, zaključuje Jakub Lahert.