„Rat između Hamasa i Izraela imaće dugoročne izazove za Zapad, tri su već uočljiva“: Jan Leser za Nemački Maršal fond

Hamasov napad bez presedana na Izrael kombinovao je terorističku taktiku sa neregularnim ratovanjem i informativnim operacijama. Ovaj tekući hibridni sukob mogao bi lako eskalirati i uključiti Hezbolah u Libanu i njegove dobrotvore u Iranu.

Odgovor Izraela će oblikovati evoluciju krize i geostrateške posledice. Iako je mnogo toga o planiranju napada, njegovim podržavaocima i neuspesima obaveštajnih službi ostalo nepoznato, neke transatlantske implikacije su već jasne, navodi Leser.

Prvo, terorizam je ponovo na dnevnom redu bezbednosti. Postoji duga istorija epizodne pažnje na terorističke rizike i strategije borbe protiv terorizma. Obim i drska priroda Hamasovog napada, koji uključuje severnoameričke i evropske žrtve i taoce, podići će terorizam kao zabrinutost za javnost i kreatore politike sa obe strane Atlantika.

Postoji i potencijal za pojedinačne napade džihadista na zapadne mete inspirisane događajima u Gazi.

Drugo, efikasan odgovor, bilo diplomatski ili vojni, na iranske nuklearne ambicije postao je od suštinskog značaja. Izbijanje sukoba na Bliskom istoku, uključujući sukobe između Izraela i Hezbolaha, dramatično naglašava rizike da Iran postane nuklearno naoružana država.

Ako su regionalni klijenti zemlje danas voljni da pokrenu napade tako razornih razmera, koliko bi bili agresivniji pod iranskim nuklearnim kišobranom? Bajdenova administracija je pokušala da ponovo pokrene nuklearnu diplomatiju sa Iranom, nešto što je široko podržano u Evropi, istovremeno obuzdavajući izraelsku akciju.

Trenutne okolnosti znače da će malo ko sa obe strane Atlantika biti spreman da toleriše mogućnost da Iran ima pristup nuklearnom oružju. Šanse za preventivni udar na iranska nuklearna postrojenja su se znatno smanjile.

Treće, NATO i EU će biti primorani da daju veći prioritet borbi protiv terorizma. Iako su na nedavnim samitima i u strateškim dokumentima ovi izazovi prisutni oni su zbog ruskog rata ratu u Ukrajini i konkurenciji sa Kinom ostavljeni po strani.

Transatlantski partneri će sada morati da pomire ove konkurentne zahteve. Nejasno je kako će to učiniti, ali to je kritično pitanje s obzirom na stalne odbrambene potrebe Ukrajine i stalni potencijal za direktnu konfrontaciju NATO-a sa Rusijom.