Janša optužuje Evropsku komisiju za političku zloupotrebu vladavine prava

„Te zemlje ne postavljaju uslove za investicije, dok EU to radi sa nizom evropskih standarda, što je OK ako postoji svetlo na kraju tunela. Ali, ako perspektiva članstva u EU nije garantovana, onda mislim da ćemo početi da gubimo u tom takmičenju“, rekao je Janša u intervjuu za briselski Juronjuz (Euronews).

„Na našoj strani je jedna velika prednost: članstvo u EU. Mislim da niko ili gotovo niko sa Zapadnog Balkana ne želi da bude deo Kine, Rusije ili Turske. Oni žele da budu deo EU. Ali, ako ta perspektiva nije realna, onda gubimo zamah i nalazimo se u ključnom trenutku“, dodao je.

U intervjuu koji je dao na marginama samita EU-Zapadni Balkan na Brdu kod Kranja, Janša je ocenio da su napori Evropske komisije da natera članice poput Poljske i Mađarske da poštuju osnovne vrednosti Unije „blizu kršenja vladavine prava“.

„Imamo povelju ljudskih prava UN. Imamo Evropsku povelju ljudskih prava… ali, posebno u Evropskom parlamentu, svako može da doda na tu listu šta želi“, rekao je.

„Dakle, to je politički zloupotrebljen termin i koristi se za političku borbu“, dodao je slovenački premijer.

Prema njegovim rečima, dok je Evropski parlament političko telo, Komisija, prema Ugovorima EU, treba da ostane izvan političkih borbi.

Janša kaže da je to bio slučaj dok je Komisiju predvodio Žan-Klod Junker ali da se promenilo kada je Ursula fon der Lajen preuzela mandat.

„Mislim da je to blizu kršenja vladavine prava jer Komisija mora da bude pošten posrednik“, dodao je Janša.

Slovenački premijer je posebno ukazao na potpredsednicu EK Veru Jurovu koju, uz komesara za pravosuđe Didijea Rejndersa, javnost prepoznaje kao najodlučniju kada je reč o nastojanjima Komisije da obezbedi poštovanje vladavine prava.

On je optužio Jurovu da je „davala izjave koje jasno krše Ugovor EU. Ali ona podržava evropsku štampu. Tako da će nastaviti sa tim. Da se to desilo pre 15 godina, mislim da ne bi ostala deo Komisije ni nedelju dana. Tada su pravila bila jasna“.

Govoreći o strateškoj autonomiji EU i njenoj ulozi globalnog igrača, Janša se založio za nastavak partnerstva sa SAD, uključujući NATO.

Dodao je međutim da NATO i SAD „neće rešiti probleme i konflikte u našem dvorištu i našem susedstvu“, to jest na Zapadnom Balkanu, Mediteranu i Africi.

Slovenački premijer smatra da EU treba da se više usmeri na obezbeđenje svojih spoljnih granica umesto da „šalje novac i humanitarnu pomoć koja zatim završava u rukama terorista ili vojnih komandanata“.

Kada je reč o Avganistanu, Janša je rekao da je obaveza EU da pomogne onima koji su njoj pomogli, misleći na one koji su radili za evropske diplomatske misije i koji su evakuisani zajedno sa državljanima EU,  ali da „u Evropi nema mesta za deset miliona Avganistanaca“.

Takođe je rekao da EU „neće ponoviti grešku koju su neke zemlje napravile 2015. posle rata u Siriji“.