Slovenija navodno vodi završne pregovore sa Italijom, Austrijom i Mađarskom o sporazumu prema kojem bi se policajci iz tih država priključili slovenačkim kolegama na granici s Hrvatskom, kazao je za Slovenačku televiziju ministar unutrašnjih poslova Aleš Hojs.
U narednom periodu, kako je rekao, očekuju da će se pojačati ilegalne migracije prema Sloveniji i šengenskom prostoru, te da im treba pomoć za obezbeđenje granice zbog, kako je kazao, „kadrovske pothranjenosti“ slovenske policije.
Hojs je istakao i da se opozicija u Sloveniji protivi predlogu zakona po kojem bi granicu s Hrvatskom uz policijska ovlašćenja mogli da nadziru i pripadnici vojske.
„Leve političke stranke bile su protiv toga da našu južnu granicu čuvaju pripadnici slovenačke vojske, sada će valjda biti zadovoljni kad tamo budu strani policajci“, kazao je Hojs dodajući da se o uključivanju hrvatske policije u te mešovite patrole ne razmišlja jer „Hrvatska ima dovoljno posla s kontrolom svojih granica prema Bosni i Hercegovini i Srbiji“.
Kako Danas nezvanično saznaje od izvora u Hrvatskoj, najnoviji potez Slovenije, kao i neki raniji, tumači se kao deo tvrde desničarske politike slovenačkog premijera Janeza Janše, koji, kako navode, „stalno vuče žice i vidi nevidljive migrante“.
„Ono sto se vidi na terenu, što pričaju migranti i uprava po kampovima jeste da je sve manji postotak osoba koje uspijevaju preći granicu, sve više ih se vraća, moraju više pokušavati da bi uspjeli preći“, kaže za Danas Stanko Perica, direktor Isusovačke službe za izbeglice (JRS) za Jugoistočnu Evropu koji poslednja dva meseca boravi u BiH, a juče je bio u kampu Miral blizu Velike Kladuše.
„Očito je da je način na koji se hrvatsko-bosanska granica čuva dosta postrožen“, kaže Perica, navodeći da nema informaciju da se očekuje novi priliv migranata niti kakva je situacija na granici Hrvatske i Slovenije.
Ministar unutrašnjih poslova Slovenije najavio je još i da je raspisan javni poziv za prikupljanje ponuda za nabavku i postavljanje dodatnih 60 kilometara žičane ograde na granici sa Hrvatskom, te da je u pripremi i novi projekat uspostave graničnog video nadzora, postavljanjem optičkih kablova ukopanih u zemlju.
To ne bi bio prvi put da se postavlja žica na granici.
Nakon izbijanja izbegličke krize pre gotovo šest godina godina Slovenija je počela da postavlja žilet-žicu na granici sa Hrvatskom, što je naišlo na oštre poteste i ogorčenost ljudi koji žive duž granice, pišu hrvatski mediji.
Tada je Ministarstvo spoljnih poslova Hrvatske uputilo oštar protest ambasadi Slovenije, a hrvatska policija je upozorila da ograda koju je slovenačka policija postavila u neposrednoj blizini graničnog prelaza Harmica na hrvatskoj teritoriji mora da bude uklonjena.
Slovenački premijer je vrlo aktivan na Tviteru. Nedavno je na ovoj mreži podelio poruku drugog korisnika, koja je sadržala pogrdan stav prema Kuranu.
U poruci je pisalo: „Na današnji dan, 21. februara 1848, prvi put je objavljen ‘Komunistički manifest’ koga su napisali nemački levičari Karl Marks i Fridrih Engels. Ni jedna druga knjiga nije prouzrokovala više smrti, patnje, zatiranja, siromaštva i društvene zaostalosti, osim Kurana“.
Janšin tvit naišao je na oštre reakcije Islamske zajednice u Sloveniji koji su osudili takav način postupanja sa „Svetom knjigom i pojednostavljenu propagandno poređenje sa Komunističkim manifestom“.
Janša je rekao da deljenje tuđeg mišljenja ne društvenim mrežama ne znači nužno i njegovo lično mišljenje.
U međuvremenu je pozvan u Evropski parlament na raspravu o slobodi medija povodom njegovih ispada drugim povodom, takođe na Tviteru.
Na Janšin tvit da su nedavne objave u briselskom portalu politico.eu o atmosferi straha i autocenzuri među nezavisnim novinarima u Sloveniji bile naručene laži koje plasira slovenačka ekstremna levica, a članak novinarke Lili Bajer pristrasan, reagovala je Evropska komisija izjavom da su govor mržnje, pretnje i lični napadi na novinare neprihvatljivi.
Janša je potom napisao pismo puno negodovanja i uputio ga na adresu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, pozivajući je da se sa delegacijom EU uputi u Sloveniju i proveri stanje medija i demokratije.
Slovenija će 1. jula preuzeti predsedavanje Evropskim savetom, zbog čega će se, očekuje se, događaji u Sloveniji pažljivo pratiti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.