Januš Bugajski: Moskva pokušava da izazove rat i na Zapadnom Balkanu

Sa Bugajskim smo razgovarali u trenutku dok još nije bilo izvesno da li će se realizovati najavljena poseta glavnog obaveštajca ruskog predsednika Vladimira Putina Beogradu. Da Patrušev neće doći u Beograd potvrdila je sinoć za Blic Suzana Vasiljević, savetnica Aleksandra Vučića, kazavši da je u toku “obaveštajni rat protiv Srbije”.

Tokom vikenda su mnoge države, kao reakcija na invaziju Rusije u Ukrajini, zatvorile svoj vazdušni prostor za ruske avione.

Podsećamo, dolazak sekretara Saveta bezbednosti Ruske Federacije i jednog od najbližih saradnika šefa Kremlja u Srbiju najavljen je pre nekoliko dana pred očekivanu rusku invaziju na Ukrajinu. U planu je bilo, pisali su mediji, da se Patrušev sastane sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a jedna od ključnih tema razgovora trebalo je da budu  “alarmantna upozorenja koja je nedavno izneo ruski šef diplomatije Sergej Lavrov da se na Kosovu i Metohiji, u Albaniji i BiH regrutuju borci za ukrajinsko bojište i napade na Donjeck i Luganjsk na istoku Ukrajine.

* Srbija nije podržala sankcije protiv Rusije. Da li je predsednik Vučić konačno izabrao da sedne na jednu stolicu ili će dalje da nas obmanjuje?

– Narod Srbije treba da shvati težinu onoga čemu smo svedoci. Nema više izgovora za “balansiranje saveza“. Svaka podrška Kremlju, bilo kroz ćutanje ili aktivnu diplomatsku pomoć, biće posmatrana kao saradnja. Tokom Drugog svetskog rata, Srbija i Jugoslavija su bile podeljene od strane režima koji su sarađivali sa nacističkom Nemačkom da bi osvojili teritoriju. Srbija bi sada postala njihov ekvivalent ako je Putin gura da traži “Veliku Srbiju” na Balkanu. Ili će Vučić pokazati svoju posvećenost Zapadu ili će Srbiji biti potrebna sopstvena Majdanska revolucija da zbaci kolaboracionistički režim i uči od hrabrog ukrajinskog naroda.

*Da li će rat u Ukrajini naterati EU i NATO da ubrzaju proceduru integracije zemalja Zapadnog Balkana? Treba li region da se plaši ukrajinskog scenarija, posebno BiH i potencijalno Crna Gora, uprkos činjenici da je članica NATO-a?

– Moskva pokušava da izazove rat na Zapadnom Balkanu da bi odvratila pažnju NATO-a i EU. Provociranjem sukoba Srbije i Zapada kalkulacija je da Beograd više neće biti u poziciji da bira svoje saveze. Umešanost u planove Moskve takođe može da stavi predsednika Vučića i njegovu vladu na buduću listu saradnika sa ratnim zločincima. Osovina Moskva-Beograd neće biti zaboravljena među članicama EU i NATO koje se suočavaju sa pretnjama Rusije i to će verovatno okončati aspiracije Srbije za članstvo u EU. Ako se Vučić poigra sa Putinovim igrama, Srbija može biti i ekonomski sankcionisana i izolovana od svih zapadnih institucija.

*Neki obaveštajni izvori kažu da bi Rusi, frustrirani neočekivanim otporom, mogli da upotrebe i termobarično oružje i neselektivno granatiraju Kijev u pokušaju da se probiju sa užasnim posledicama po civile. Šta se može očekivati od ruskih osvajača?

– Ruska invazija na Ukrajinu očigledno ne ide po planu. Uprkos njihovom superiornom broju i opremi, ruska vojska se pokazala iznenađujuće nesposobnom. Ukrajinski otpor u odbrani svoje otadžbine od moskovskog osvajača bio je herojski. Ako se Putin oseća očajno i vojska počne da gubi rat, on bi mogao da pribegne ne samo termobaričkom oružju, već čak i nuklearnom, hemijskom ili biološkom oružju protiv ukrajinskih gradova. Za razliku od NATO-a, ruska vojna strategija predviđa prvu upotrebu nuklearnog oružja i nema nepredviđenih uslova za minimiziranje civilnih gubitaka. Naprotiv, terorisanje stanovništva masovnim bombardovanjem kao u Čečeniji 1995. i 1999. je suštinski deo ruske vojne politike.

*Da li je Ukrajina svojim herojskim odbrambenim akcijama pokazala da bi bila najbolja članica NATO-a?

– Ukrajina je upravo onakva država kakva je potrebna NATO-u, ona koja je posvećena odbrani svoje nezavisnosti i demokratije, bez pretenzija na teritoriju svojih suseda, sa sve efikasnijom vojskom i sa direktnim iskustvom u konfrontaciji sa Rusijom – glavnom zapadnom stranom. protivniku.

* Možemo li zamisliti Putina na paradi 9. maja povodom Dana pobede nad fašizmom? Da li je Putin, posle ove krvave epizode, politički mrtav?

– Ruska Federacija je propala država. Upravo je to tema moje nove knjige koju će Džejmstaun fondacija objaviti ovog proleća: “Propala država:  Vodič za ruski raspad”. Rat Moskve sa Ukrajinom će ubrzati kolaps Putinovog režima i dezintegratora veštačke ruske države.

Sve vesti u vezi sa krizom na istoku Evrope možete pratiti na posebnoj stranici o sukobu Ukrajine i Rusije.