Japan će uskoro pustiti radioaktivnu vodu iz Fukušime u okean: Koliko treba da budemo zabrinuti?

Na planu za ispuštanje prečišćenih otpadnih voda radilo se godinama, a ministar životne sredine je 2019. izjavio da „nema drugih opcija“ jer ponestaje prostora za držanje kontaminiranog materijala.

Rafael Grosi, šef Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), doputovao je u Japan u utorak kako bi premijeru Fumiju Kišidi predstavi bezbednosni plan UN.

Ali odobrenje UN-a nije umirilo uznemirene stanovnike susednih zemalja i lokalne ribare koji još uvek osećaju uticaj katastrofe iz 2011.

Zašto to rade?

Razorni zemljotres i cunami 2011. oštetili su sisteme za napajanje i hlađenje nuklearne elektrane Fukušima – uzrokujući pregrejavanje jezgara reaktora i kontaminaciju vode u elektrani visokoradioaktivnim materijalom.

Od tada se pumpa nova voda za hlađenje ostataka goriva u reaktorima. Istovremeno, zemlja i kišnica su procurile, stvarajući više radioaktivnih otpadnih voda koje sada treba skladištiti i tretirati.

Državna elektroprivredna kompanija Tokio Electric Pover Compani (TEPCO) izgradila je preko 1.000 masivnih rezervoara koji sadrže 1,32 miliona metričkih tona otpadnih voda – dovoljno da se napuni više od 500 olimpijskih bazena.

Ali prostora ponestaje. Iz kompanije kažu da izgradnja više rezervoara nije opcija i da treba da oslobodi prostor – proces koji uključuje dekontaminaciju objekata i demontažu struktura.

Koji su rizici?

Radioaktivna otpadna voda sadrži neke opasne elemente, ali većina njih se može ukloniti iz vode, naveli su iz TEPCO.

Pravi problem je izotop vodonika koji se zove radioaktivni tricijum, koji se ne može ukloniti jer ne postoji dostupna tehnologija za to.

Međutim, japanska vlada i iz IAEA poručuju da će kontaminirana voda biti veoma razređena i polako ispuštana tokom decenija.

To znači da bi koncentracija tricijuma koji se oslobađa bila jednaka ili niža od količine koju druge zemlje dozvoljavaju i da bi ispunjavala međunarodne bezbednosne i ekološke propise.

TEPCO, japanska vlada i IAEA takođe tvrde da se tricijum prirodno javlja u životnoj sredini, od kiše preko morske vode do vode iz slavine, pa čak i u ljudskom telu – tako da bi ispuštanje malih količina u more trebalo da bude bezbedno.

U izveštaju IAEA, Grosi je rekao da bi ispuštanje prečišćene vode u more imalo „zanemarljiv radiološki uticaj na ljude i životnu sredinu“.

Ali stručnjaci su podeljeni po pitanju rizika koji ovo predstavlja.

Kanadska komisija za nuklearnu bezbednost kaže da je sam tricijum preslab da prodre u kožu – ali može povećati rizik od raka ako se konzumira u „ekstremno velikim količinama“. U međuvremenu, američka nuklearna regulatorna komisija je priznala da „svako izlaganje zračenju može predstavljati određeni zdravstveni rizik“ – ali je dodala da su „svi svakodnevno izloženi malim količinama tricijuma“.

Robert H. Ričmond, direktor laboratorije Kevalo na Univerzitetu Havaji u Manoi, je među grupom međunarodnih naučnika koji rade sa Forumom pacifičkih ostrva na proceni plana za ispuštanje otpadnih voda – uključujući posete lokaciji Fukušima i sastanke sa TEPCO, japanske vlasti i IAEA. Nakon što je pregledao detalje plana, Ričmond ga je nazvao „nepromišljenim“ i preuranjenim.

Postoji bojazan da razređivanje otpadnih voda možda neće biti dovoljno da se smanji njen uticaj na morski život. Zagađivači poput tricijuma mogu proći kroz različite nivoe lanca ishrane – uključujući biljke, životinje i bakterije – i biti „bioakumulirani“, što znači da će se akumulirati u morskom ekosistemu, rekao je on.

On je dodao da su svetski okeani već pod stresom zbog klimatskih promena, zakiseljavanja okeana, prekomernog ribolova i zagađenja.

A potencijalni rizici neće uticati samo na azijsko-pacifički region. Jedna studija iz 2012. pronašla je dokaze da je plavoperajna tuna prenosila radionuklide – radioaktivne izotope poput onih u nuklearnim otpadnim vodama – od Fukušime preko Pacifika do Kalifornije.

Kako će voda biti puštena?

Prvo, otpadna voda će biti tretirana kako bi se filtrirali svi štetni elementi koji se mogu ukloniti. Voda se zatim skladišti u rezervoarima i analizira kako bi se izmerilo koliko je još radioaktivna; veliki deo će biti tretiran drugi put, navode iz TEPCO.

Otpadna voda će se zatim razblažiti na 1.500 bekerela tricijuma – jedinice radioaktivnosti – po litru čiste vode.

Poređenja radi, japanska regulatorna granica dozvoljava maksimalno 60.000 bekerela po litru. Svetska zdravstvena organizacija dozvoljava 10.000, dok SAD imaju znatno manju granicu od 740 bekerela po litru.

Razblažena voda će zatim biti puštena kroz podmorski tunel pored obale, u Tihi okean. Treće strane, uključujući IAEA, nadgledaće ispuštanje tokom i nakon njegovog oslobađanja.

„Ovo će osigurati da se relevantni međunarodni bezbednosni standardi i dalje primenjuju tokom višedecenijskog procesa koji su postavili vlada Japana i TEPCO“, rekao je Grosi u izveštaju.

Šta su druge države rekle?

SAD su podržale Japan, a tajvanski savet za atomsku energiju navodi da se procenjuje da je količina oslobođenog tricijuma „ispod granice detekcije, a uticaj na Tajvan će biti minimalan“.

Ali postoji veći otpor bližih suseda Japana.

U martu je istaknuti kineski zvaničnik upozorio da bi otpadne vode mogle da izazovu „nepredvidivu štetu morskom okruženju i ljudskom zdravlju“, dodajući: „Tihi okean nije japanska kanalizacija za ispuštanje nuklearno zagađene vode“.

Generalni sekretar Foruma pacifičkih ostrva, međuvladine grupe pacifičkih ostrva,koji  uključuju Australiju i Novi Zeland, takođe je u januaru objavio tekst u kome izražava „ozbiljnu zabrinutost“.

„Potrebno je više podataka pre nego što se dozvoli ispuštanje u okean“, napisao je on. „Dugujemo našoj deci i unucima da radimo na tome da njihova budućnost bude sigurna i bezbedna.
Južnokorejski premijer Han Duck-soo je u junu pokazao podršku tom planu, rekavši da može da pije otpadnu vodu nakon što je prečišćena kako bi ispunila međunarodne standarde, navodi Jonhap – izjava koju je ismevao lider ove zemlje.

Stav javnosti

Mišljenja u japanskoj javnosti su takođe podeljena. Istraživanje Asahija Šimbuna u martu pokazalo je da 51 odsto od 1.304 ispitanika podržava ispuštanje otpadnih voda, dok se 41 odsto tome protivi.

Ranije ove godine, stanovnici glavnog grada Tokija izašli su na ulice da protestuju protiv plana.

U Fukušimi, prefekturi u kojoj se katastrofa dogodila, lokalni ribari su od prvog dana bili protiv plana. Mnogo godina nakon sloma, vlasti su obustavile svoje ribolovne aktivnosti, a druge zemlje su uvele ograničenja uvoza.