Izazovi i pretnje posle 80 godina mira: Reporterka Danasa u Japanu

Jedna od bliskih zemalja i dugogodišnjih saveznika Americi je Japan koji se, od početka ekonomskog i vojnog uspona Kine, a pogotovo od napada Rusije na Ukrajinu, ne oseća lagodno. Tu je i Severna Koreja koja takođe unapređuje svoje vojne sposobnosti.

Japanski premijer Šigeru Išiba, prema nezvaničnim saznanjima medija u Japanu, nakon petominutnog razgovora s njim telefonom, želi susret sa Trampom tokom ovog meseca.

Sjedinjene države su najvažniji ekonomski i bezbednosni partner Japana, dok je Tokio ključni saveznik Vašingtona u Aziji, koji pruža baze koje omogućavaju SAD da nadzire veliko vojno prisustvo Kine.

Idući u korak s događajima (zajednička navigacija ruskih i kineskih brodova, i zajednički letovi ruskih i kineski aviona uz ispaljivanje balističkih raketa Severne Koreje) i sa znanjem da su se okolnosti bitno promenile te da se mora biti spreman, japanska vlada usvojila je 2022. nacionalu i bezbednosnu startegiju u kojima se planira povećanje vojnog budžeta za dva odsto BDP.

Treba imati u vidu da je Japan posle Drugog svetskog rata i dve atomske bombe bačene na dva njegova grada, zemlja čiji su građani 80 godina proveli u miru bez ikakve pomisli na rat.

Tokio može imati potencijalne probleme sa svim svojim susedima, Kinom kao najvećim ekonomskim partnerom koja postaje sve veći izazov ali i pretnja, Rusijom sa kojom još nema mirovni sporazum iz Drugog svetskog rata i ima nerešene teritorijane probleme takozvane Severne teritorije, a i sa Severnom Korejom koja sve češće ispljuje rakete ka Japanskom moru.

Osim direktne opasnosti, Japan, čini se, mora biti spreman i za reakciju ukoliko dođe do izbijanja oružanih sukoba u njegovom okruženju, a u kojima bi možda mogla da učestvuje i Amerika, njegova saveznica. Osim Amerike, potencijalni saveznik Japana mogla biti biti i Južna Koreja.

Japanski ministar odbrane Gen Nakatani dočekan je u sredu na južnokorejskom ratnom brodu koji je prispeo u luku u blizini Tokija, što je prvi put da to uradi ministar odbrane Japana.

Zabrinutost i opasnost po Japan ali i po svet posebno je porasla kada je pomenuto moguće korišćenje nuklearnog oružja.

Ju Koizumi, vanredni profesor Međunarodne sigurnosti na Unverzitetu Tokio, ekspert za vojnu strategiju Rusije ocenjuje da je japanska bezebednosna nacionalna strategija iz 2022. vrlo realistična i priprema je za rat, za razliku od prethodne.

– U poslednjih 20 godina Kina izaziva kredibilitet japansko-zapadnog savezništva. Nama zaista treba realna stategija. Za mene nije iznanđenje što vlada povećava bezebednosni bužet za dva odsto BDP. To nije toliko velika cifra za japansku ekonomiju i to je razumno u slučaju rata koji bi bio katastrofa i to treba zaustaviti – navodi Koizumi u razgovoru sa novinarima iz ovog regiona koji su tokom septembra posetili Japan na poziv japanske vlade i Ministarstva spoljnih poslova.

On, ipak, ne veruje u mogućnost rata u narednim godinama, jer sve strane, i Kina i SAD, i Japan znaju da rat nije poželjan.

– Balans moći je najvažniji, ali se on menja u korist Kine. Najveća briga za Japan je Kina koja dugo nije bila pretnja bilo kojoj zemlji. Sada se situacija menja. I mora se izbeći – skreće pažnju Koizumi.

A Nobumasa Akijama, profesor Fakulteta međunarodnih i javnih politika na Hitotsubashi Univerzitetu ukazuje na japsnku dilemu o nuklearnom kišobranu.

– Mnogo ljudi kaže da je Japan u dilemi između opravdanja nuklearnog dogovora i oslanjanja na Ameriku umesto nuklearne izbalansiranosti. Ali ova dilema, po mom mišljenu nije samo u Japanu. Ako pogledate okolo, Rusija je predložila da se upotrebi nuklearno oružje protiv Ukrajine. Mnogi su pomislili da Rusija može da iskoristi nuklearno oružje kako bi sprečila svoj poraz. To nije bio slučaj. U Aziji, ruska agresija je izazvala veliku zabrinutost za korišćenje nuklearnog oružja. Ovo je čudna situacija. Ako mnogo ljudi milsi da Japan ima nasleđe Hirošime i Nagasakija onda će javno mnjenje biti protiv upotrebe nuklearnog oružja. Ali posle ruske invazije, neka istraživanja su pokazala da pola, a u nekim istraživanjima i 70 odsto Japanaca podržava dijalog o nuklearnoj saradnji. To nije podrška nukleranoj saradnji kao takvoj nego podrška dijalogu o tome. Iako su Japanci oprezni oko nuklearnog oružja, mislim da su više svesni koliko je to ozbiljno za međunarodnu bezbednost – navodi on.

Akijama ne smatra da će se u Aziji brzo napraviti savezništvo kao NATO. Isto milsi i Kuizumi.

– Ne očekujemo da se Filipini bore za nas. Postoji saradnja sa Južnom Korejom ali mnogo korka je potrebno da bližu saradnju. Australija je daleko, ali imamo zajedničke vežbe. Vrlo važna stvar, što je i lekcija iz rata u Evropi, je da će lanac snabdevanja oružjem biti vrlo važan. Na tome ćemo raditi – kaže Akijama.

Na pitanje o tome kako vidi sadanju Rusije i Severne Koreje, Akijama odgovara da ne misli da postoji mogućnost da Rusija bude upletena u rat protiv Japana i SAD ako Severna Koreja započne rat.

– Ako Severna Koreja bude napadnuta, opet sam skeptičan oko toga hoće li se Rusija boriti u korist Severne Koreje. Sada Rusija vodi rat u Evropi i nema održive resurse da se bori sa Japanom i SAD na dalekom istoku. To pitanje se sagledava u kontekstu ruskog nacionalnog interesa. Veliko je pitanje da li je Rusija spreman da žrtvuje Moskvu za Pjongjang. To je mnogo veće pitanje od toga hoće li SAD žrtvovati San Francisko za Tokio. Oni definitovno podržavaju jedni druge i sarađuju, i u tom kontekstu Rusija bi mogla da da neke tehnologije, ali zajednički rat je nešto drugo za Ruse. Oni su pragmatični više nego idealisti – procenjuje.

I Koizumi slično misli.

– Nisam zabrunut. Kim Džong Un nije ludak. On je racionalni lider koji razume kakava bi katastrofa bila za njegvu zemlju ako bi lansirao bombu na SAD ili Japan. Ali zabrinut sam po pitanju njegovom odnosa i rata sa Južnom Korejom. Južna Koreja je pod nadzorom SAD, ali ako se to promeni u narednih nekoliko godina ili sa novom administarcijom, namere Kima prema Južnoj Koreji su nejasne. Zabrinjavajuće je što Severna Koreja želi da ima taktičko nukelarno oružje. Do sada je težila i pokazivala svoju stratešku nuklearnu moć kako bi odbila američko nuklearno mešanje. Strateško nuklearno oružje je oružje za odvarćanje. Ali taktičko je oružje za borbu. To nije dobra vest. Jer Severna Koreja teži ka moći da se bori sa malim nukelarnim glavama. Zato vojska Južne Koreje brzo razvija svoje dugodometne sposobnosti objašnjava – objašnjava Kuizumi.

Zaključuje da Severna Koreja nije direktna pretnja za japansku bezbednost, ali da može biti pretnja za stabilnost cele Istočne Azije, što utiče na Japan.

Kada je reč o saradnji Rusije i Kine Akijama kaže da je njihov starteški inters konflikt i da sada imaju zajednički cilj, da ispituju domete SAD.

– Za Ameriku su veliki izazov Rusija i Kina. A kada oni sarađuju to je mnogo veći problem. Zato Rusija i Kina sarađuju. Ali u geopolitičkom smislu, ne mislim da će Rusija i Kina imati zajednične interese na dalekom istoku. Ako Kina nastavi sa rastom, prirodno će podrivati ruski nacionalni interes. Kineski uticaj je rasprostranjen po Centralnoj Aziji na dalekom Istoku. Ruski meki stomak je ugrožen širenjem kineskih interesa dalje. Zašto je Rusija napala Ukrajinu, jer je bila zabrinuta za svoju sferu intersa – ocenjuje on.

Na pitanje ima li Rusija crvene linije za upotrebu nuklearnog oružja, odgovara da nije siguran.

– Ali ovo je vrlo jasno, kad se Putin bude suočio sa porazom, rizik će biti veći. Sad smo u dilemi. Ako SAD nastavi da podržava Ukrajinu u njenoj pobedi to može da poveća rizik od korišćenja nuklearnog oružja. Ako Putin bude očajan i suočen sa porazom, rizik se povećava i to treba da izbegnemo. Ali ako hoćemo da izbegnemo taj rizik, rat će biti produžen. U nekim slučajevima moramo prihavti i Putina u međunarodnoj zajednici. To znači da nekad pravda ne može biti obnovljena i to podriva vladavinu prava u internacionalnoj politici. To je ta dilema i izazov kako ćemo zdržati kredibilitet vladavine prava – objašnjava Akijama.

Kuizumi dodaje da Amerika ima snažan interes za stabilnost u Istočnoj Aziji s obzirom na to da Kina postaje hegemon.

– Ukrajina nije toliko važna za bezbednost SAD, ali Kina je drugo, jer ima potencijal da bude pretnja. Kinesta ekonomska i industrijska moć jača brzo. Vojna industrija i razvojna industrija se približavaju nivou rasta Amerike. Da sam stanovnik Vašingtona plašio bih se Kine jer je ona pretnja američkom hegemonizmu. Stabilnost u Istočnoj Aziji je važna i zato SAD žele da zadrže savezništvo sa Japanom i razvijaju bezbednosnu saradnju sa Južnom Korejom – objašnjava on.

Na pitanje šta radi Japan, ako Kina napadne Tajvan, s obzirom na to da je Japan partner SAD, Kuizimi ocenjuje da je to najveći izazov za Japan, da se održi balans ali i da bude spreman za stvarni rat.

Upitan šta je potrebno da bi održali mir ali i bili spremni da odbiju dve super sile, odgovara da je teško odbiti dve velike sile.

– Kina se razvija, nejasne su namere Severne Koreje, a Rusija napada. Mnogo toga treba uraditi što nismo jer smo imali ograničenja u Ustavu u članu 9. Naša strategija odbrane pre je bila samo defanzivna. Nismo imali nikavu sposobnost napada i suzdržavali smo se od bilo kakvih vežbi blizu Kine i Rusije. Ruska samodbrana je aktivna odbrana. Zasnovana na koncepru da odbrana podrzumeva napad. Mi to nismo mogli jer smo imali ograničenja. I naša defanzivna strategija je bila čista samoodbrana. Ali Ukarjina nam pokazuje da takva stategija nije realna za odbranu zemlje. Nemamo moć da napadnemo. Pa je 2022. Kišidina administracija prihvatila novi pristup i napad. I sada imao tri vrste dalekosežnih raketa i razvijamo još tri – navodi on.

Kako dodaje, raznovrsnost oružja za napad je dovoljna, ali broj možda nije dovoljan.

– Zato nam treba partner, prvo SAD. Svaki japanski analitičar za bezbednost je zabrinut za ishod američkih izbora. Ako Tramp pobedi ne možemo očekivati šta će uraditi sa savezništvom sa nama. A ne možemo se oslanjati samo na sebe. Trebaju nam partneri. Južna Koreja bi bila kandidat iako imamo spor oko teritorija. Južna Koreja pak uopšte nije zainteresovana za rat na Tajvanu. Ona je manja od Japana i vrlo su oprezni u odnosima sa Kinom. I distanciraju se od toga. A za Japan je to vrlo važan problem – objašnjava probleme o kojima Japan mora da razmišlja.

Kada je reč o rusko-kinskoj saradnju na Pacifiku, Kuizumi navodi da su započeli su zajedničku patrolu bombarderima.

– To nije samo vojna vežba, to je prava vojna misija. Nedavno je Rusija pozvala kineske avione za bombardiranje u arktičko područje uz obalu Aljaske. Naravno, to nije kršenje međunarodnog prava, ali bi to mogla biti snažna politička poruka Sjedinjenim državama ili drugim zemljama. Neki konzervativni analitičari se nadaju sukobu Kine i Rusije na Arktiku. Ali Rusija je pokazala da može da sarađuje sa Kinom tamo. To je bila malo šokantna poruka za janske i američke stratege. U isto vreme, mnogi eksperti ukazuju na to da Kina i Rusija ne mogu biti vojni saveznici. Geopolitički Rusija nema interes za Tajvan. Niti Kina ima inters za Ukrajinu – navodi on.

Na konstataciju da ipak Kina može da zaustavi rat u Ukrajini i na pitanje hoće li predsednik Rusije pomoći predsedniku Kine u ratu na Tajvanu, odgovara da Rusija postaje mlađi partner Kine, ali da je situacija takva da Putin neće hteti da prati uputstav Kine.

– Iako su mlađi partner Kine i dalje su velika sila. I njihova moć da odbije zahteve Kine je i dalje velika. Uz to Rusija nema mogućnosti da se umeša u tajvanski rat. Najveći dao njihovi snaga je poslat u Ukrajinu i pretpeo je veliku štetu. Imaju flotu i avione i bili bi velika sila, ali ne bi bila odlučujući faktor ako poredimo snagu i mogućnosti Kine. Ne mislim ni da bi im Kina tražila da se mešaju – zaključuje Kuizimi.

Podsetimo, nakon pobede u vladajućoj Liberalno-demokratskoj partiji Šigeru Išiba je 1. oktobra izabran za premijera.

Međutim, na izborima u Japanu održanim 27. oktobra njegova partija nije osvojila apsolutnu većinu u parlamentu. Išiba ipak kaže da zbog toga neće podneti ostavku.